Javnost u Vršcu je izuzetno osetljiva i kritički raspoložena kako prema republičkoj tako i prema lokalnoj vlasti. Ko su narodni predstavnici, kako se ponašaju, koliko su kompetentni, otvoreni za saradnju i sugestije, koliko doprinose normalizaciji političkog, privrednog i javnog života globalno i u lokalnoj sredini - to su pitanja o kojima se govorilo na skupu "Na dnevnom redu javnosti", koji je održan 21. juna u Vršcu (projekat se ostvaruje uz podršku Fondacije "Fridrih Ebert")

Učesnici razgovora su se složili da ovakvi razgovori nedostaju u našem društvu i da bi možda neke greške i zablude bile izbegnute kada bi postojao stalan dijalog sa građanima. Ovako, kako je ocenio Branislav Matić, pravnik po struci, "naša situacija je ćutanje". I kao da žele da prekinu ćutanje koje nije bilo svojevoljno, nego pre nametnuto ignorantskim ponašanjem vlasti, učesnici su svojim primedbama i idejama potvrdili da u gradu postoji jedna skrivena dinamika i kritičnost koja, nažalost, stoji neiskorišćena i čije se ideje ne registruju ni u lokalnim medijima ni u političkom životu.
Dragica Stanojlović, lekarka i organizatorka skupa, opisala je situaciju u kojoj se nalaze njeni sugrađani kao "umor od sporosti vlasti u svakom organizacionom i reformskom smislu". Njenu ocenu da je, umesto stručnosti i kompetentnosti, glavni kriterijum za obavljanje javnih ili političkih funkcija isključivo pripadnost partiji podelili su svi učesnici skupa.

Stari obrasci ponašanja

Ono što nas udaljava od normalnosti i građanskog društva je snažno prisutna partijnost u skoro svim oblastima života. Bilo je važno da se svi učesnici na izborima 2000. zadovolje učešćem u lokalnoj vladi, tako da se ponovila tragikomična situacija iz '45. Zauzimajući pozicije u vlasti, nekompetentni se teško snalaze i samo reprodukuju stare obrasce ponašanja u vršenju vlasti, a zanemareno je da u nove forme razvoja mogu da uđu slobodni ljudi, rekla je Dragica Stanojlović. Njena tvrdnja da su zakasneli Zakon o lustraciji, koji na lokalnom nivou nije imao nikakvo dejstvo jer su na funkcijama ostali oni koji su kršili ljudska prava, kao i presudni kriterijum partijnosti, koji primenjuje nova vlast, bila je povod Antonu Deliću da pokrene pitanje ko su ljudi koji u skupštinama predstavljaju građane i birače. Za njega je centralno pitanje ko su ljudi koji dolaze u skupštinske klupe i "dižu dva prsta". Da li to čine jer imaju znanje ili su samo mašina, upitao je Delić. Konstatujući da smo u "fazi mašine", za Delića se postavlja pitanje kako u lokalnoj zajednici iznedriti kvalifikovanog predstavnika, kakvu edukaciju i mehanizme obezbediti da bi građani bili sigurni da će njihov predstavnik zastupati njihove interese. "Verujem da su upravo ovakvi razgovori način da obrazujemo takve ljude", ocenio je ovaj Vrščanin.
Međutim, na skupu su se čule veoma oštre ocene u vezi sa kadrovskim stanjem u sferi lokalne politike. Tako je Branislav Matić rekao da na opštinskom nivou imamo bliskoistočnu situaciju, odnosno pazdarane koji čuvaju revoluciju. "Nekadašnji učesnici otpora sada su supervizori i posednici apsolutne istine koja se ne sme dovoditi u pitanje", rekao je Matić.
Pitanje lokalne političke elite, koje je otvoreno na taj način, upotpunjeno je primerima koji potvrđuju tvrdnju s početka teksta kako vlast želi da se zaokruži, pa i po cenu reprodukovanja obrazaca koje je kritikovala dok je osvajala vlast. Ne samo što se radi o nekompetentnim ljudima koji imaju formalne kvalifikacije, nego i o nedopustivom snižavanju kriterijuma samo da bi vlast ostala u krugu familije i odanih. Tako, prema rečima Branislava Matića, upravnici bolnica postaju radio-mehaničari, dok se na čelu upravnih odbora nekih medija nalaze demobilisani oficiri. "Svi predstavnici stranaka na lokalnom nivou su u vlasti, uključujući žene i rođake, tako da imamo veću žabokrečinu nego za vreme socijalista", rekao je ovaj pravnik. Dragan Čolakov iz Koalicije Vojvodina insistirao je na diferenciranom pristupu kada su u pitanju stranke u vlasti jer, kako je rekao, pojedine stranke, kao KV i GSS, insistirale su da se prilikom imenovanja na funkcije vodi računa o kompetenciji, ali da "ostale stranke to nisu prihvatile, pogotovo DS". Tako se i moglo dogoditi da, pored 30 profesora književnosti u Vršcu, na čelu jednog lokalnog medija bude demobilisani oficir. Upravo takve stvari izazivaju osećaj mučnine kod građana i uveravaju ih u sporost reformi, zaključio je Čolakov primećujući da je nacionalni ključ zamenjen partijskim.

Ustav i normalna država

Ni vlast na republičkom nivou nije bila pošteđena oštrih kritika. Ono što učesnici skupa u Vršcu najviše zameraju jeste autoritarnost, sejanje konfuzije u pogledu pravaca izbora puteva tranzicije i političkog profila zemlje. Kako je rekao Ilija Bakić, književnik, ovo što sada imamo jedva da se može nazvati normalnom državom. Tu tvrdnju ilustrovao je činjenicom da se u zemlji ne plaća porez. Drugi problem je u tome što je vlast veoma šarolika - od nacionalnih romantičara do nečega što se predstavlja levom pozicijom. Zabunu povećava to što se nacionalni romantičari predstavljaju kao tehnokrate, mada već dve godine ne uspevaju da učine da država funkcioniše. "Radim u firmi koja propada i znam da ministarstva ne funkcionišu iako su tamo svi mladi i lepi, imaju lap-topove, ali ne možete nikada odmah da dobijete odgovor koji vas zanima", rekao je Bakić. Po njegovom mišljenju, još je aktuelna pozicija vlast-narod, poput one pozorišne situacije kada se kralj Ibi u istoimenom komadu obraća masi sa "narode moj". Bakić je ocenio da se "vlast veoma ljuti što mislimo i kritikujemo, kao da ne živimo u demokratiji".
I Vesna Kukić, NVO Itaka, pridružila se ovakvom razmišljanju ocenom da vlast radije pribegava arhaičnim kriterijumima nacije, naroda i plemena umesto kriterijumima sposobnosti.
Zanimljivo je da Vrščani nisu pokazali značajnije interesovanje za ustav, a o autonomiji Vojvodine nije bilo ni reči. I marginalno pominjanje ustava izazvalo je polemiku, odnosno postavljena su pitanja da li je Srbiji potreban ustav ili protektorat koji bi ubrzao procese, koliko ima smisla pominjati nacionalni interes u zemlji koja je opterećena nacionalizmom, da li smo kao društvo dorasli za ozbiljan ustav "kada nas Evropa tetoši kao malu decu". Branislav Matić je rekao da se do ustava ne može doći u situaciji kada nije utvrđen nacionalni interes i kada se ne znaju državne granice, čak ni ime zemlje. Za njega, ustav je samo pravna norma koja u bespravnoj državi, kako je rekao, nema smisla. I Anton Delić smatra da ustav nije centralno pitanje, već ga je ocenio tehničkim, dajući prednost kvalitetu političkog predstavljanja. Dok nacionalno dobro i ekonomija ne budu naš pravi interes neće biti promena, a jedna od manifestacija kako se u tom smislu pogrešno radi je i potez predsednika države da se okruži savetom ekstraprofitera, primetio je Delić. Polemišući sa Matićem o nacionalnom interesu, Branko Guzina, novinar, nazvao je neumesnom ideju da se o nacionalnom interesu govori u društvu koje je pokazalo da je nacionalno bestidno. Po njegovom mišljenju, ne postoji samo odgovornost za ratove i zločine nego i za elitu koja je imala podršku za takav projekat. "Ni patrijarh Pavle nema pravo da govori o moralu jer je baš on išao da otkopava kosti po Bosni i Hercegovini, a to je bio poziv na naplatu računa." Za Dragoša Ivanovića, novinara Republike, ustav je prvorazredno pitanje jer se time odlučuje kakvu ćemo državu imati. Do sada se pokazalo da ustavotvorci nisu u stanju ni preambulu da formulišu i to je razlog za strahovanje da nećemo stići do normalne države, već da će se produžiti nestabilno stanje. Po mišljenju Ivanovića, ponašanje i vlasti i opozicije može da podrije našu poziciju u svetu.
Nebojša Popov, urednik Republike, rekao je da, s obzirom da se radi o egzistencijalnim pitanjima naših ljudi, ustav ne može biti tehničko pitanje nego pitanje kako našu dramatičnu situaciju smestiti u jedan okvir, prekinuti sa stanjem bezdržavlja i povratka u varvarizaciju. Podsećajući na prepreke povratku u civilizovanost, Popov je pomenuo da se prilikom glasanja protiv Miloševića još nije videlo kakav režim hoće građani koji su glasali za promene. U tim promenama udeo su imali i aparati Miloševićeve vlasti - deo vojske, policije i organizovanog kriminala - a zaboravilo se koliko su hvaljeni što je baš zahvaljujući njima izbegnuto krvoproliće. DSS se sada ponaša kao da nije zajedno sa Đinđićem došla na vlast i kao da nema nikakve veze sa starim strukturama (Generalštab i sl.) i sve hoće da prevali na DOS i DS. Đinđić, koji je hteo da prekine vezu sa starim strukturama, platio je to glavom. Teško verovati da se izlaz iz bezdržavlja može naći u tom krugu. Potencijal za promene verovatno je u građanima koje ne treba idealizovati, te je zato veoma bitno pitanje političkog predstavništva. Istakavši da su za slobodno formiranje i izražavanje političke volje građana važni nezavisni mediji, a oni su sada pod pritiskom, Popov je zaključio da je još neizvesno šta misli ćuteća većina i građani bez kojih do promena ne bi ni došlo, kakav je njihov odnos prema minimalnoj državi u kojoj bi bilo, u prvom redu, zagarantovano pravo na život, kakva je njihova vizija života, da li postoji ili je izgubljena želja da se živi normalno. Razgovori u gradovima treba da pomognu da se stekne uvid u to neizvesno polje, rekao je Popov.

(Ne)otporna kultura

Veliko je nezadovoljstvo Vrščana stanjem u kojem se nalazi kultura u njihovom gradu. U vreme kada je Milošević bio na vrhuncu vlasti i kada je Srbija bila satanizovana, grad je imao veću kulturnu energiju nego danas. "Dok su drugi kukali, mi smo se borili kulturom", rekao je Branislav Matić. Sada se događa obrnut proces i grad koji je nekad bio otvoren za istraživanje u umetnosti sada forsira tradicionalizam i zatvorenost. Lokalna vlast nije bila u stanju da zaštiti Književnu opštinu Vršac od pretenzija koje na sedište u kući u kojoj se rodio Sterija ima crkvena opština, tako da ovom renomiranom izdavaču preti iseljenje, ukoliko Vrhovni sud Srbije ne odluči drugačije. Likovna galerija Konkordija i KOV su kulturne institucije, a obe su pred iseljenjem. "Ukoliko mislimo da KOV nije doprineo kulturi, pustićemo da ga pojedu politikantski psi", rekla je Vesna Kukić.
Živko Grozdanić, slikar, smatra da lokalna vlast nije prepoznala kulturne vrednosti koje nude nove institucije, osim što plaćaju kiriju za njih i daju nešto novca iz budžeta. "Pomažu se ona umetnost i institucije koje su 'zavičajne', a ono što je novo nema podršku", tvrdi Grozdanić. Govoreći o Književnoj opštini Vršac, Grozdanić se složio da je do izražaja došla i klerikalizacija društva i da se ona ogleda u mnogim segmentima društva. No, dok kod nekih učesnika postoji i mirenje sa takvom situacijom, što se potvrdilo i u nekim stavovima u vezi sa KOV-om, odnosno da crkvena opština ima pravo na Sterijinu rodnu kuću i da će se za KOV pronaći novi prostor, drugi su pokazali odlučno protivljenje da se Sterijina kuća pretvori u prodavnicu čiraka i crkvenih rekvizita ili da, ne daj bože, propadne bez traga kao i kuća u kojoj je živeo Sterija, a koju je prodao pop koji je tu stanovao, da bi je novi vlasnik, pošto je bila propala, srušio. Sada od te kuće ne postoji ni trag, osim u sećanjima i na fotografijama.
"Nudi nam se kontaminirani kulturni obrazac i na tome rade institucije, tako da je sve to brutalnije nego pre 5. oktobra", rekla je rediteljka Virdžinija Marina koja se pobunila protiv ćutanja, "jer smo u tranziciji, pa ne treba talasati", i kulturnog nasilja koje nad gradom vrši Hemofarm preko svoje TV Lav, svojevrsnog vršačkog TV Pinka.
Smeštajući medijsku situaciju u kontekst kulture (ne samo političke), učesnici skupa "Na dnevnom redu javnosti" rekli su da su novine Vršačka kula pod kontrolom predsednika opštine, a TV Lav, koji kontroliše Hemofarm, svake večeri prikazuje direktora Milana Babića i uspehe Hemofarma "koji brutalno gazi sve što bi moglo da remeti kvazirazvoj. Oni koji bi hteli da dignu glas strahuju da bi mogli da budu 'zakačeni' u Vršačkim vestima koje su paradigma provincijalizma", rekla je Marina.
Sudeći po reagovanjima učesnika, kulturni život u Vršcu je kontaminiran najezdom "pinkizacije", a da li će javnost u gradu uspeti da se izbori za integritet kulture, najviše zavisi od njene otpornosti na učmalost koja je uvek pretnja gradovima u unutrašnjosti Srbije. Vojvodina u tome nije izuzetak.