Živimo u ovom svetu izmešani, doseljeni i odseljeni, ali se svi nađemo u nekoj svojoj domovini, gradu ili selu, na brežuljku ili nekoj prelepoj dolini. Iako nam nije sve najbolje, volimo svoj kraj i one obrise beskrajnog zelenila, koji se negde daleko stapaju s plavim nebom.
Pesnici bi napisali: ako kroz tvoju dolinu vijugaju potok ili reka okruženi tamnozelenim vrbacima koje prate plodna polja u nedogled, tvojoj sreći neće biti kraja, koračaćeš po toj tvrdoj zemlji zadovoljan što je to zemlja tvojih predaka, tvoja i tvojih potomaka. Pa još ako pratiš davnu prošlost biće ti podareno saznanje da su neke davne i slavne civilizacije nastale na obalama reka i bićeš još zadovoljniji postojanjem na svojoj reci i u svojoj plodnoj kotlini.
Na obalama Tigra i Eufrata nastala je jedna od najstarijih civilizacija, a dolina između njih bila je ispresecana bezbrojnim kanalima za navodnjavanje i sve do najnovijih otkrića uživala je ugled najplodnije kotline na svetu.
Na obalama Nila, Inda i Jangcengjanga utemeljene su moćne države sa velikim narodima.
Mudre vođe naučile su svoje narode da se koriste blagodetima boga i prirode - vodom - i gradnjom brojnih irigacionih kanala povećali su protočnu moć svojih reka. Štaviše, uveli su praksu kopanja prostranih i dubokih bunara u kojima su čuvali vodu za sušne dane.
Nauka čini život lepšim i lakšim jer ga stalno dopunjuje novim otkrićima i saznanjima i tako je, proučavajući srednje vrednosti svetlosti, toplote, vlage i bogatstva tla, došla do saznanja da prvak planete više nije Mesopotamija već da to mesto pripada dolinama reke Po u Italiji, Zapadnoj Moravi u Srbiji i dolini Marice u Bugarskoj.
Kao što preterujemo u svemu, dodajući atribute najboljeg, isto tako ne umemo da izmerimo ni naše zasluge i učešće u rušenju i gubljenju stečenih tekovina i vrednosti.
Italijani su od svoje Lombardije napravili "Eldorado" - raj za život, nepregledne vinograde, breskvare i zlato od pšenice. Sve je podređeno životu i ljudima.
A kako smo se mi poneli prema ovom daru boga i prirode i vrednostima koje su nam ljudi, ne baš tako davno, izgradili i ostavili da se koristimo i pariramo prirodi. Mi smo porušili, zatrpali i obezvredili jednu od najskupljih i najvrednijih investicija u čačanskom kraju u poslednjih sto godina. Novovarošani, Ivanjičani i Sandžaklije naseliše divljom gradnjom zalivno područje i razoriše mrežu za navodnjavanje. U tom rušilačkom pohodu svesrdno im pomogoše nesavesni urbanisti i nezainteresovani političari.
Vlasti, i ondašnje i današnje, mirno su posmatrale umiranje jednog od najplodnijih područja na planeti. Zašto? Naše podneblje uvek je raspolagalo dobrim i glasovitim revolucionarima ali, na nesreću, slabim evolucionarima. Revolucionari su iracionalan oblik pojava a evolucionari racionalan. Manjkale su nam mudre vođe i zato smo često gubili pravi put...
Uništavamo i ono što za druge predstavlja svetinju.