Ludilo ili politika?

Imanuel Volerstin

Kada sam establišment, kroz vrlo odgovorni Financial Times, list koji zastupa veliki kapital, objavi uvodni članak čiji je naslov "Poresko ludilo" i čiji je podnaslov "Administracija SAD izbacuje razboritost kroz prozor", tada znate da su oni sigurno veoma uznemireni. Uvodnik se završava ovom sumornom zabeleškom: "Za (ekstremnije republikance) podrivalački multilateralni međunarodni poredak nije dovoljan, dugotrajni pogledi na redistribuciju prihoda takođe zahtevaju radikalnu reviziju. U odgovoru na ovaj napad nema mnogo toga što racionalni, odrasli ljudi mogu da urade: razum ne seče led; ekonomska teorija je odbačena; a suprotni dokazi se ignorišu. Ali se opaža da svetska ekonomska supersila lagano uništava možda najznačajniji svetski finansijski položaj".
Tako, dok Buš i kompanija kukuriču o svojim pobedama u Iraku i američkom Kongresu, a veći deo ostatka sveta piše u tonu očajničkog užasa o tim istim uspesima, možda bi trebalo da pogledamo u duboke rascepe unutar svih tih snaga, koje bi se mogle nazvati "desnima od centra" širom sveta, u SAD i među kapitalističkim svetom.
Najpre znakovi rascepa. Henri C. H. Liu, predsedavajući grupe za investiranje, sa sedištem u Njujorku, piše u Asia Times članak pod naslovom "Hegemonija američkog dolara je na izmaku". Direktor za istraživanje investicija u Citygroup Private Bank beleži da se ASEAN +3 zemlje (jugoistočna Azija, Japan, Kina i Južna Koreja) nalaze u procesu razvoja takozvanih "instrumenata prekograničnih dugova" (što znači dugova označenih u njihovim vlastitim valutama radije nego u američkim dolarima) i ovo naziva "snažnim udarcem čekićem koji lebdi iznad ekonomije SAD". On predviđa da bi stvaranje jedne azijske monetarne jedinice moglo da gurne SAD u "veću dužničku istrošenost" i da navede državnu blagajnu SAD da u promet pusti obveznice koje ne glase na američki dolar već na neku od azijskih valuta.
Na evropskom frontu, Kristof Bertram, direktor Nemačkog instituta za međunarodne poslove i poslove bezbednosti, ranije jak atlanticist, piše članak, opet u Financial Timesu, pod naslovom "Nemačka neće postati američki vazal". On pripisuje Džordžu Bušu punu odgovornost za ovu promenu u nemačkom mnenju i predviđa da će Evropska unija morati "da poveže svoje članice zajedno, neopozivo u odbranu, kao što je to EURO učinio u monetarnoj politici".
U SAD Džejms Kerol, pišući u Boston Globeu, govori o promeni "klime" u Americi, o "naciji koja je toliko prepuštena slučaju da se ne usuđuje da dva puta pogleda u svoju realnost". Poslednje obraćanje senatora Birda (koji do pre dve godine nikada nije smatran radikalnim, pa čak ni liberalnim demokratom), završava se sledećim rečima: "Obratite pažnju na moje reči. Sračunato zastrašivanje, koje vidimo tako često u poslednje vreme od sila koje su na sceni, jedino će zadugo držati lojalnu opoziciju ućutkanom. Jer, moguće je, kako uvek i biva, da će se istina pojaviti. A kada se to desi pašće kula od karata, sagrađena prevarom".
Senator Bird je održao svoj govor 21. maja. Samo šest dana kasnije sekretar Ramsfeld u svom govoru pred Savetom za inostrane poslove izgovorio je, sada širom sveta poznato, zapažanje da iračke navodne zalihe oružja za masovno uništavanje "možda nikada neće biti pronađene". Ramsfeld još reče da su ih Iračani možda uništili "pre konflikta". Pošto su SAD i Velika Britanija vezivale čitav ovaj slučaj brze i vojne unilateralne akcije za pretnju tim pretpostavljenim oružjima, ova Ramsfeldova izjava je upravo priznanje iznuđeno, bez sumnje, stvarnošću da oružja jednostavno do sada nisu pronađena. Možda će javnom mnenju u SAD biti potrebno vremena da apsorbuje ovo priznanje i da na njega reaguje. Ali se zato Toni Bler odmah našao u nevolji. U britanskom sistemu kardinalan je greh obmanjivati Parlament, te je trenutno u vatri (a možda i više od toga) upravo zbog Ramsfeldovog govora. Bleru je potrebno da nađe to oružje više nego Ramsfeldu.
Pitanje je da li je ovo stvarno ludilo ili promišljena politika. Ja verujem da je to promišljeno i da je namerno, mada se slažem da je ludilo. Da bi se razumelo kako razmišljaju američki jastrebovi i njihovi saveznici trebalo bi da se vratimo dva veka u nazad. Francuska revolucija je stvarno šokirala svetsku kulturnu scenu. Jer to je bila grupa koja je došla na vlast posvećena pretpostavci da vlada ima pravo i da treba da nametne radikalnu promenu socijalnog sistema u ime "naroda", koji je "suveren". Štaviše, ove dve ideje - da je politička promena "normalna" pojava i da je "narod" taj koji je suveren, brzo su se ukorenile širom sveta i, zaista, do danas nisu nikad nestale.
Postojala je neposredna reakcija na ove uznemirujuće ideje (i akcije u vezi sa njima). To je ono gde upotrebljavamo termin "reakcionari". Edmund Berk u Engleskoj i Žosef de Mestr u Francuskoj napisali su knjige u kojima su u osnovi doveli u pitanje čitavu doktrinu i u kojima su branili dugotrajnu socijalnu i moralnu vrednost "tradicionalnih" autoriteta. Jakobinci su zbačeni posle nekoliko godina, ali je Napoleon nastavio sa jakobinskim pritiskom, mada u vrlo iskrivljenoj formi. Najzad, 1815. godine, konačno je pobedila kontrarevolucija. Bilo je vreme da se u Evropi i svetu obnovi poredak. Princ Meternih je stvorio Svetu alijansu čija je politika bila da spreči svaki nered jakom represijom.
Nisu se sve sile reda slagale sa Meternihom. U Engleskoj, sporo ali efikasno, ser Robert Pil je vodio Torijevce stazom pravovremenih i ograničenih koncesija, naročito Reformskim aktom iz 1832. A bilo je sličnih pokušaja i u Francuskoj, naročito s revolucijom iz 1830. koja je zbacila Šarla X i na vlast dovela Luj-Filipa, "građanina kralja".
Odlučujuća tačka preokreta bila je svetska revolucija iz 1848. godine, koja je proizvela ogroman šok za "reakcionare". Sada već postariji Meternih bio je izbačen iz svoje kancelarije. U Francuskoj se događala "socijalna" revolucija sa idejom da štiti prava "radnika". A širom centralne, istočne i južne Evrope nastalo je "proleće nacija". Naravno, kao što znamo, mnoge ove revolucije su propale za kratko vreme da bi se zatim susrele sa obnovljenom i vrlo jakom represijom. Ali, snage desno od centra naučile su svoju lekciju. One su odlučile da slede stazu Pila i da dešifruju nužnost koncesija da bi sprečile da bude gore. Sledeće dekade su videle uspon onoga što istoričari zovu "prosvećeni konzervativci" - Dizraeli u Velikoj Britaniji, Napoleon III u Francuskoj i Bizmark u Nemačkoj.
Od tada, konzervativci su postali samo unekoliko razboritija verzija centrističkog liberalizma, u stvari, da bi obezglavili rastuću snagu "radikalnih" levičarskih pokreta, konzervativci su često bili više spremni da upotrebe državu da bi ozakonili promene nego centristički liberali: Dizraelijevo širenje ideje prava glasa na izborima, restauracije prava sindikata pod Napoleonom III i počeci države blagostanja sa Bizmarkom. Ove politike su preovlađivale među konzervativnim političkim grupama do svetske revolucije iz 1968. godine koja je skinula sa prestola dominantne centrističke liberale i "oslobodila" one koji sebe smatraju "istinskom" desnicom od teške ruke "prosvećenih konzervativaca". Uspon "istinske" desnice može se naći u vrlo delimičnom tačerovskom preuzimanju britanske Konzervativne partije i vrlo delimičnom reganovskom preuzimanju Republikanske partije u SAD. Sadašnji Bušov režim transformisao je ovo delimično preuzimanje u totalno preuzimanje.
Jastrebovi u SAD jesu oživljavanje Meterniha i njegove nesnebivljivo reakcionarne politike: njihov mačo unilateralizam na svetskoj sceni i njihov istinski ozbiljan pokušaj da ukinu državu blagostanja u SAD. Zbog toga Financial Times kaže da "razum ne seče led" s njima. I zbog toga su naslednici ser Roberta Pila pomalo uznemireni širom sveta. Jer, kao što je, za svetske konzervativne snage, Meternihova politika iz 1848. godine vodila u katastrofu, tako se Pilovi naslednici plaše (i očekuju) da će Bušova politika učiniti isto, i gore. I da je katastrofa na horizontu.
Možda će jednog dana u budućnosti postojati Armagedon između levice i desnice. U neposrednoj sadašnjosti očekuju se nevolje između Meternihove i Pilove frakcije snaga desno od centra. Meternihova frakcija misli da je ulog svetski poredak. Pilova frakcija misli da je ulog opstanak kapitalističkog poretka.
Komentar br. 114, 01/06/2003.

Prevela Borka Đurić

Od ovog broja Republika objavljuje komentare profesora Volerstina o važnijim svetskim događajima