Mašta protiv siromaštva

Stanje u nekoj zemlji najbolje se može proceniti po stanju liftova u stambenim zgradama.
"Lift ne radi!" "Lift u kvaru!" Još od vremena socijalizma ovo su opšta mesta eposa naše svakodnevice. Sad je još i gore - liftovi ne rade a mi sve skuplje plaćamo to što ne rade. Umesto visokoparnog zalaganja za "pravno sređenu državu" ja se zalažem za državu sređenih liftova.
Lift u mojoj zgradi (osam spratova) za sada radi - do pola. Svaki put kad se pokvari državni majstori isključe po jedan sprat. I svakog meseca stigne uvećan račun od gradske vlade. Srbija je u usponu ka Evropskoj uniji, ali njeni liftovi su u regresiji. Sa mojim primanjima stvari stoje kao sa liftom. Ona dostaju do pola meseca, ostatak meseca - peške. A vladajuća elita neprestano glanca i licka kvartove u kojima živi. I račune za to ispostavlja sirotinji. Sve sirotnijoj sirotinji. Beograd je sve ulickaniji i sve ubogiji. Spolja gladac, unutra jadac.
Vlada je, ovih dana, raspravljala o jadcu, tj. o sve većem siromaštvu. (Na veliko razočarenje novinara koji su tog dana očekivali raspravu o svađama i međusobicama među ministrima i potpredsednicima.) Vlada je usvojila nekakav "nacrt strategije o borbi protiv siromaštva". Od nacrta do plana proći će još mnogo dana. Ne lipši magare do zelene trave.
Najbolja strategija u borbi protiv siromaštva jeste - mašta. (Rime ponekad nude rešenja o kojima ekspertska premudrost i ne sanja.) Mašta je individualna i nikakve vladine "mere" tu nisu od pomoći. Vlada ne treba ništa da čini, zapravo valja da se ponaša tako da ne smeta razgoru individualne mašte. (I da osujećuje samo bujanje lopovske mašte.) Vlada je dosad činila sve da spreči individualnu maštu da poboljša stanje pojedinca ako od te mašte nema fajde i državni budžet. I tako je pravila začarani krug: osujećene pojedince pretvarala je u socijalne slučajeve (korisnike budžeta); siromašnih je bilo sve više, a budžet je bio sve mršaviji. Eto kako ekspertska glupost i doktrinarno čistunstvo naprave dvostruku štetu. A izbor između dvostruke i "jednostruke" štete (one koja je korisna za pojedinca makar od nje država ne prihodovala) stvar je obične zdrave pameti.

Mrak je svet(l)ost

Po svojoj ćudi, od vajkada,
svaki je čovek častohlepac.
A najveća od svih časti
jeste da postaneš svetac.

Šta su činovi, šta su zvanja
i titule ovog sveta...
Sve je to onaj dim
prema zvuku reči "svetac".

Svetac nije isto što i svitac,
svetac ne svitka nego sija
postojano kao neon
- oko glave nosi oreol.

I Srbi dobiše novog sveca...
Novi oreol je sin'o
na svetačkom podnebesju
- objavio je Sveti Sinod.

U Srbiji svaka ludost
ima priliku da se rascveta
pa i ona, sumanuta:
da jedan mračnjak postane svetac.

Te tako: MRAK JE SVET(L)OST, MEMLA JE MODERNOST, BUDUĆNOST. U to nas uverava srpski SS (Sveti Sinod). Sasvim u duhu orvelovskog novogovora. U Srbiji je sve moguće. U zemlji u kojoj je moguće da ratni zločinci postanu nacionalni heroji sasvim je moguće i gotovo normalno da jedan mračnjak bude proglašen za sveca.
Ima i dodatak. Iako se Milošević, još pre tuceta godina, odrekao "srpskog miraza", Maćedonije, srpski popovi pokušavaju da tamo još uvek zadrže odnos sizerena i vazala. Srpski popovi (doznajem iz najnovijeg saopštenja Arhijerejskog sabora) bi da budu nad-popovi nad makedonskim popovima (po onoj "i nad popom ima pop"), a ako im se ne pokore i skute im ne izljube sve će ih raščiniti i svima će brade obričiti. Pitanje autokefalnosti svodi se na to da srpski popovi ne priznaju makedonskim popovima da imaju kefala i da umeju da mućkaju njima. Što je, naravno, čisti fašizam.
DOS se uvalio u grdan sos svojim šlihtanjem mantijašima. To ih je načisto razgoropadilo. A od ludih popova gori su samo goropadni popovi.