Šta se zatrpava u Mojsinju?

Znate ono kad vas u osnovnoj školi nastavnica matematike izvede pred tablu i postavi vam jednačinu koju ne umete da rešite, a vi umesto da lepo kažete: "Ja o ovome pojma nemam!", počnete da nagađate.
Ovu logiku sledi jedna strana sukoba čačanskih vlasti oko izgradnje deponije u Mojsinju, predsednik opštine Velja Ilić i njegova Nova Srbija. Druga strana, predsednik IO Milan Kandić i njegova Demokratska stranka, rutinski se drže kursa koji je Miša Stanisavljević onomad prepoznao kao Zakon glupih situacija. Da je sukob falsifikovan, vidi se bez udubljivanja u taborske abrove i "poverljive informacije" koje ovih dana u bujicama "cure" iz čačanskog DOS-a; dovoljno je da prebrojite glasove za predlog odbornika iz Mojsinja da se odluka o izgradnji deponije stavi van snage na zasedanju čačanske skupštine u četvrtak, 15. maja. Čudesno jednoglasje sukobljenih, celih šest glasova "za" - manje od broja sela okupljenih oko Odbora za sprovođenje odluke o zabrani izgradnje deponije u Mojsinju (Katrga, Gornja Trepča, Mrčajevci, Donja Gorevnica, Donja Trepča, Stančići, Ostra, Mojsinje), a jednako broju odbornika iz osam sela koji su na skupštinu došli.
Sastanku Odbora prethodne večeri prisustvovalo je svih osam odbornika, i svi su dali tvrdu veru da će prisustvovati skupštini i podržati predlog.

Al' da ne širite dalje...

Uveče 14. maja predsednici mesnih zajednica i odbornici iz osam sela (članovi Odbora), njihova pravna zastupnica u sporu pred Vrhovnim sudom Mira Novaković i Verica Barać (Građanski parlament Srbije) sastali su se povodom sutrašnjeg zasedanja opštinske skupštine i tačke dnevnog reda: "Informacija o aktivnostima na izgradnji sanitarne deponije čvrstog komunalnog otpada Mojsinje-Gaj i regionalnog komunalnog centra za upravljanje otpadom Čačak". Na jednom od prethodnih zasedanja Velja Ilić je najavio sednicu skupštine sa samo jednom tačkom, deponijom. Sada se odbornicima dnevni red dostavlja tri dana pred sednicu, sa tačkom o deponiji pod rednim brojem 26. Odbor se dogovara da sutradan odbornici predlože izmenu dnevnog reda i predlože da se pod brojem jedan glasa o ukidanju odluke o izgradnji deponije u Mojsinju. Predlog i obrazloženje će pročitati Milan Glišović, odbornik iz Mojsinja (Orlićeva SDP).
Odbornik iz Mrčajevaca (Nova Srbija) ima poverljive informacije da će sutra na skupštini doći do velikog preokreta: "Veljo je protiv deponije!!!" Predsednik je našao još prostora na staroj deponiji u Prelićima, nekoliko hektara, pa nije tačno to što Kandić priča da je rok za zatvaranje stare deponije 1. avgust. "Dobro je ako je tako", kažu ostali, "onda će glasati sa nama". Ali odbornik iz Mrčajevaca misli da je sukob između Nove Srbije i Demokratske stranke jedina šansa za Mojsinje. Inače stvar propade.

• Misliš da mogu da naprave deponiju ako im mi ne damo?
• Misliš da ne mogu?
• Kako?
• Lepo, dovedu policiju...
• Ako pustimo da nam naprave deponiju treba prvo nas da zatrpaju đubretom.
  Sad se odbornik iz Mrčajevaca izvinjava, on je samo hteo da pomogne. Još mu je i krivo što je uopšte išta govorio. Jedan dedica koji sedi blizu mene i izgleda kao da pamti mnogo veće prevarante od Velja i Kandića, kaže: "Ma ne, dobro je što si rekao".

Svega ovoga ne bi bilo da su na vreme javili Radenku Ćurčiću

Radenko Ćurčić nije ni Godo ni MekGafin, on je odbornik Demokratske stranke u čačanskoj skupštini (i veroučitelj i turistički vodič), koji se 15. maja javio radi dva zapažanja. Prvo, kakav je to način da nam u Mojsinje dolaze neki dokoni intelektualci koji ne znaju šta će sa sobom pa kao idu po Srbiji da prosvećuju narod, i ko je taj Nebojša Popov da više voli Moravu nego mi koji smo se u toj Moravi odmalena kupali. I drugo, šta se seljaci u Mojsinju bune i prete blokadama sad kad je posao oko

mašinu pred ulazna vrata: "Je l' vidiš sad blokadu?" Ali, ni ti seljaci nisu kao što se priča. Fin je to svet da se nosi sa đubretom. Mislim, sa deponijom.
Kandić ima još nešto da objasni. Izgleda da su neki odbornici krivo shvatili šta su usvojili pre oko godinu dana kada su izglasali odluku o izgradnji spalionice. Spalionica nije alternativa deponiji. Ne spaljuje se sav otpad, jedan deo ipak mora negde da se deponuje, a dogovorili smo se da to bude u Mojsinju. Đavo bi ga znao kako je došlo do nesporazuma, ali to sad više nije bitno, jer, rekosmo, vremena nema.
Predsednik, međutim, tvrdi da ima. Ima još prostora u Prelićima, ima čovek koji je zainteresovan da proda zemlju za proširenje deponije. Ali to ne odgovara odborniku Blagojeviću (DS) iz obližnje Mesne zajednice "7. oktobar". Sad će se njegovi glasači organizovati u blokadu puta. Ilić gubi živce: "Ko ste vi da ugrožavate opšti interes? Jeste li videli kakvo je vanredno stanje bilo u zemlji? E, pa, uvešću i ja vanredno stanje u opštini. Šta svi pretite nekim vojskama, zar ne možemo lepo da se dogovorimo?" Ilić smatra da je problem veliki i da se mora rešavati deo po deo. Izvinjava se što je povisio ton. Uostalom, videli smo na početku sednice da se uglavnom slažemo oko deponije u Mojsinju. Nekoliko odbornika iz okolnih sela je glasalo protiv, ali to je razumljivo, moraju zbog svojih komšija. Najbolje bi bilo da danas skupština usvoji odluku da se uđe u izgradnju spalionice i reciklažnog centra, a u roku od deset dana do dve nedelje predsednik će sazvati novu sednicu sa samo jednom tačkom dnevnog reda.
Kao da su čitali Stanislavskog, Kandić i Ilić farsu čine uverljivom unoseći emocije iz sukoba koji zaista postoji - kome će poći za rukom da onog drugog predstavi kao jedinog krivca za zajedničku nesposobnost da ispune obećanje koje ih je davne 1996. dovelo na vlast, da će rešiti najveći komunalni problem u gradu. Uveče 15. maja, u Mojsinju niko od predstavnika opštine nije došao na sastanak Odbora. Predsednici mesnih zajednica i odbornici iz osam sela dogovorili su se da na dan "skupštine sa samo jednom tačkom" održe tročasovnu blokadu upozorenja na Ibarskoj magistrali, i utvrdili organizacione detalje.

Demagogija struke, stručna demagogija

U utorak 20. maja čačanski OO Demokratske stranke je održao konferenciju za štampu na kojoj su ponovili odlučnost da reše najveći komunalni problem grada i izgrade deponiju u Mojsinju (o čemu će se diskutovati za desetak dana na skupštini sa samo jednom tačkom dnevnog reda). U sredu još uvek nisam mogao da kompletiram tekst pa sam telefonirao Kandiću. Pristao je da razgovaramo.
Gospodin Milan Kandić insistira da prenesem njegovo mišljenje o dosadašnjem pisanju Republike o Mojsinju. On poštuje gospodina Popova, ali ne razume ko ga je i kako uvukao da govori protiv struke. A Ministarstvo za zaštitu životne sredine je dalo saglasnost (30. juna 2000. godine, u kojem, između ostalog, piše da u blizini lokacije za deponiju nema objekata prehrambene industrije; nisam stručnjak pa nemam pojma da li se njive broje u "objekte prehrambene industrije", verovatno ne, ali od čega će živeti seljaci u izrazito ratarskom kraju kad im se u neposrednu blizinu useli nešto što inače škodi "objektima prehrambene industrije"?). Da li su, pita Kandić, gospodina Popova ti ljudi koji njime manipulišu odveli da vidi lokaciju predviđenu za izgradnju deponije? (Jesu!) Nisu to, kaže, nikakve njive, zemljište "Poljoprometa" se poslednjih 30 godina ne obrađuje. Verovatno otud u Elaboratu stoji da prilikom prve faze u pripremi zemljišta za izgradnju deponije najpre treba ukloniti 0,40 do 1,70 m humusa, spustiti foliju pa onda humus koristiti za zatrpavanje smeća. Zanimljivo je kako ljudi koji su politički imidž gradili na vizijama razvoja sada ne čine ništa da se kvalitetna moravska zemlja (II-IV klase) što bolje iskoristi, već koriste to što se trenutno ne obrađuje da je proglase neobradivom i u nju zatrpaju đubre.
Za razliku od Ćurčića, gospodin Kandić je upoznat sa svim aktivnostima meštana Mojsinja, uključujući i tužbu Vrhovnom sudu. On razume njihov protest, ali moraju i ti ljudi da shvate da se deponija negde mora napraviti. Zato je i bilo teško rešiti problem sve ove godine - gde god da probaš, svi se bune. Čačku je, međutim, neophodno mesto gde će deponovati smeće posle 1. avgusta, a presudu Vrhovnog suda opština će, naravno, poštovati.
Gospodin Kandić ni ovaj put nije doprineo razjašnjenju misterije oko projekta zajedničke deponije sa Gornjim Milanovcem u Cerovom Gaju (teritorija opštine G. Milanovac), iz vremena dok je Milošević još uvek bio na vlasti. Krajem devedesetih početak izgradnje je propao jer je u Milanovcu na vlasti bio SPS, međutim, na jednom od protestnih zborova u Mojsinju, u proleće 2001. godine, tadašnji direktor gornjemilanovačkog javnog preduzeća za izgradnju Zoran Milošević (DS) je izjavio da je nova vlast u susednoj opštini zainteresovana za zajedničku deponiju. Kandić kaže da je Zoran Milošević "neozbiljan čovek" koji "priča gluposti". Milanovac je sada "u poslu sa Norvežanima" na izgradnji svoje deponije, a lokalnoj javnosti je poznato koliki je otpor zajedničkoj deponiji '97. godine pružao njihov SPS predsednik opštine Marušić. Ali, 2000. godine nije bilo posla sa Norvežanima, a posle 24. septembra ni Marušića? Da, kaže Kandić, ali tada su pripreme za izgradnju deponije u Mojsinju već bile odmakle.
Od 15 dokumenata koja su pribavljena za izradu projektne dokumentacije za deponiju u Mojsinju (mišljenja, saglasnosti...), samo pet (uključujući i kopiju plana parcela za deponiju i pristupni put) je starije od 5. oktobra, a to su još uvek samo mišljenja i načelne saglasnosti. "Detaljna geotehnička istraživanja terena za potrebe izrade tehničke dokumentacije sanitarne deponije... Mojsinje-Donja Gorevnica za grad Čačak" (izvođač: "Welldem", Beograd; naručilac: "Hemco", Beograd) datiraju od aprila-maja 2000, a "Prethodna analiza uticaja sanitarne deponije 'Mojsinje-Gaj'-Čačak na životni sredinu" (naručila opština Čačak, izradio "Hemco") od decembra. Projektne dokumentacije 5. oktobra 2000. godine recimo da ima u najavi, šta je to toliko bilo "odmaklo"? Ali nije to ono što me najviše buni, nego zamislite gospodina Kandića u leto poslednjeg obračuna sa Miloševićevim režimom kako "odmiče" u planovima za deponiju u Mojsinju, zamislite kako mu se bliže lokalni izbori, a on odustaje od zajedničkog projekta sa Milanovcem, u koji su već zdrndosane ko zna kolike pare. Da li je zaista mislio da će sedeti tu gde sada sedi da je Milošević uspešno pokrao izbore ili da će se opštinska vlast u Milanovcu (Marušić ili ne, svejedno je) i dalje joguniti ako izbore dobije Koštunica? Čemu žurba - prof. dr Milutin A. Lješević, upravnik Instituta za životnu sredinu i GIS, u svom Mišljenju o izboru lokacije deponije Mojsinje-Gaj (19. 02. 2003) pod brojem jedan zaključuje: "Stiče se utisak da je prvo izvršen izbor lokacije pa potom vršeno dokazivanje da je taj izbor dobar". Da li je Kandić požurio da onemogući saradnju sa Milanovcem na projektu za koji su velike pare dobijene, a da li su i za šta potrošene, bolje će se zakopati na smetlištu u Mojsinju nego u zajedničkom poslu sa susednom opštinom? Pod brojem dva prof. dr Lješević kaže: "Nije jasna metodologija po kojoj je odabrana lokacija deponije". Ako već morate da pišete gluposti, ne mora svako da ih čita.
Gospodin Kandić apeluje na meštane Mojsinja i ostale koji podbunjuju javnost da ne pričaju napamet, nego da konkretno kažu na koji ih to način deponija ugrožava. Šta im je to tačno ugroženo? Voda? Opština vrlo dobro zna za jezero ispod lokacije za deponiju, a znaju li seljaci za sloj gline između jezera i buduće deponije? Mišljenje prof. dr Lješevića pod tri: "Nisu uzeti u obzir eliminatorni faktori prilikom odabira lokacije, niti pri utvrđivanju projekta; a) deponija je locirana u aluvijalnoj ravni, koja predstavlja disperzionu sredinu; b) geološki profil čine prašina - pesak - peskoviti šljunak, što će dovesti do neminovnog odliva filtrata".
Kandić: "Šta im je ugroženo? Voda, vazduh, zemlja, šta?"
Prof. dr Lješević pod četiri: "Nisu uzeti u obzir relevantni ekološki faktori i uticaj na neposredno i dalje okruženje".
Kandić: "Neka kažu konkretno..."
Prof. dr Lješević pod pet: "Ne postoji detaljna analiza uticaja čime su povređeni članovi 6 i 20 saveznog Zakona o osnovama zaštite životne sredine, član 16 Zakona o zaštiti životne sredine Republike Srbije".
Republika:"Da li ste razmišljali da deponija ugrožava ne samo zemljište na kojem bi bila građena, već i poljoprivredu čitavog kraja. Ko će kupovati povrće iz osam sela koja se nalaze oko deponije?"
Kandić: "Nema to nikakve veze, seljaci iz Prelića danas normalno prodaju svoje proizvode na pijaci".
Prof. dr Lješević, pod sedam: "ISO 14000 standardi kao Jacksonville protokol UN i Arhunska konvencija Saveta Evrope koji se odnose na ova pitanja podrazumevaju da je neophodno konsultovati lokalnu zajednicu prilikom realizacije programa i projekata koji imaju uticaja na tu zajednicu, što očigledno nije urađeno".
Šta se sve zatrpava u Mojsinju možemo samo da nagađamo. Ima neke simbolike u šestoj tačžki Mišljenja prof. dr Lješevića: "Nema posebnog projekta rekultivacije na koju saglasnost daje ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine, a koja se pruža uz zahtev za izdavanje dozvole".