Razgovor u Priboju: Suočavanje s istorijom kao ljudska potreba

Živeti na granici

Suočavanje s istorijom kao ljudska potreba

Teško je reći da li pribojski krajolik izgleda lepše kada mu prilazite od Nove Varoši ili od Višegrada. Planine u daljini, brda oko grada, Lim u dolini, nepregledni pašnjaci, sređeni voćnjaci, lepe kuće, ponegde zapušteni putevi. Putem preko Nove Varoši valja savladati neugodne serpentine, a preko Višegrada dva puta preći državnu granicu.
U načelu, državna granica ne mora biti neki veći problem u životu ljudi, ali jeste po načinu kako se postavlja i u zavisnosti od ustrojstva nastajućih država. Već sam rat a pogotovo zločini i pljačka koji ga prate ostavili su duboke tragove.
Iz potrebe ljudi za suočavanjem s istorijom, ličnom i kolektivnom, proistekao je razgovor o temi "Istina - pomirenje - mogućnosti saradnje" koji je 24. maja održan u Priboju, u organizaciji mesne kancelarije Beogradskog centra za ljudska prava. Učesnici razgovora su aktivisti nevladinih organizacija iz Priboja, Nove Varoši, Prijepolja, Novog Pazara, Tutina, Pljevalja, Užica, Rudog, Višegrada, Podgorice, Sarajeva i Beograda. Pristup temi obrazložili su ing. Jusuf Čolović i Vesna Petrović u ime organizatora a uvodna izlaganja imali su: Nebojša Popov o korenima sukoba, Milan Popović o mogućnostima prevazilaženja posledica sukoba, Šeki Radončić o ulozi medija, Dragan Prelević o ulozi pravosuđa i Čedomir Čupić o uspostavljanju multietničkog društva i toleranciji.
Celodnevni razgovor, dinamičan i sadržajan, u kojem su učestvovali bezmalo svi prisutni, nije mogućno prikazati u sažetoj informaciji za novine. Kada bude objavljena knjiga ovih razgovora javnost će biti u prilici da vidi u kojim sve pravcima idu potrebe za suočavanjem s istorijom i do kojih rezultata dospevaju ne samo temeljnija istraživanja već i lična razmišljanja. Reč je ne samo o uzrocima i posledicama nasilja, zločina i pljačke, nego i o otporima svemu tome, pre svega u samom vrtlogu zbivanja, i o nastojanjima da se sukobi rešavaju drukčije, kroz razvoj tolerancije i demokratije. O potonjem su veoma podsticajno govorili Semiha Kačar Bašić iz Novog Pazara, Muharem Mutabdžija iz Prijepolja, profesor filozofije Željko Rakonjac iz Priboja i drugi. Zalaganja najmlađih učesnika razgovora, Jelene Novaković iz Rudog i Duška Krsmanovića iz Višegrada, da se o ovim temama raspravlja u školama i široj javnosti su ne samo podsticajna već ulivaju nadu u pomeranje težišta razgovora ne samo o zločinima već i o mogućnostima normalnog života konkretnih ljudi, ljudskih zajednica i njihovih tvorevina - kulturnih, privrednih, socijalnih i političkih. Tako razmišlja i glavni junak romana Jusufa Čolovića, Na ivici bezdana, koji veli: "Valja nam udariti nove temelje od čvrstog provjerenog materijala, zidati novu građevinu, od starih iskustava i mudrosti, ali uz pomoć novih generacija".
Dabome, za izlaz iz vrtloga zla nužno je, ali nedovoljno, suočavanje s traumama i intelektualna i moralna katarza. Neophodno je i ispitivanje konkretnih mogućnosti normalnog života. Ni to nije lako, kada se ima u vidu da je i privreda na rubu kraha. Nije lako ni probiti pritisak militantnih ideologija, o čijim tragovima svedoče i sveži plakati o "junaštvu" Radovana Karadžića, kojima je grad oblepljen i u vreme ovog razgovora. Ali, i tu je primetna izvesna promena. Naime, kada sam pre desetak godina bio u Priboju, u centru grada treštala je preteća muzika, a s mitinga militantnih nacionalista odjekivale su borbene i zlokobne parole, tako da se nas petnaestak jedva skrasilo na opozicionom skupu u jednoj skrajnutoj biblioteci. A sada, preteći plakati, kakvih ima i u drugim gradovima (i u Beogradu), nemaju bučnu i borbenu pratnju, a u našem razgovoru, u centru grada, učestvuje tri puta više učesnika.