Politika na ženski način je dobra politika

Prošlog meseca novosadska knjižara "Krug" izdala je knjigu Nadežde Radović Politika na ženski način. Ovu knjigu trebalo bi da kao politički priručnik nosi svaki muškarac koji se bavi politikom u Srbiji - možda će nešto naučiti: pre svega da politika može da bude delikatna disciplina, a ne prostakluk, grubijanstvo, laž i manipulacija, što se u našim krajevima najčešće smatra dobrom politikom.
Kakvo je mesto žene u politici? Nazivali su ih suruntijama, a otkako je na ovim prostorima nastao pluralizam uskrsnuo je termin "veštica", i to po kazivanju slovenačke političarke Sonje Lokar - najpre u Sloveniji, gde je uoči prvih višestranačkih izbora vođen pravi mali podzemni rat protiv političarki.
Nadežda Radović, spisateljica i feministkinja, opredelila se za razgovor sa političarkama, poslanicama, profesorkama, rediteljkama, književnicama i studentkinjama koje iz svog ugla ocenjuju politiku i društvo, određuju političke prioritete, razmišljaju o ženi u politici. Autorka je u periodu od 2000. do 2003. godine intervjuisala 29 žena, a razgovori su svrstani u dve grupe. Prva - "Prolegomena" - sadrži iskaze četiri mlade žene koje su, ne videći perspektivu u Srbiji, otišle u inostranstvo da bi se tamo borile za svoj život. One u sebi nose nostalgiju, ali pokazuju veliku čvrstinu i rešenost da od svojih života ne naprave promašaj. Ipak, nostalgija im ne smeta da budu kritične prema nekadašnjoj domovini i to je pouzdan znak da se neće skoro vratiti. Jedna od tih mladih žena kaže zašto je otišla: "Bio je to klik, u glavi, ono stanje kad kažete sebi dosta, pa ne moram tako da živim".
Drugi deo - "Glosarij" - posvećen je razgovorima sa ženama koje su ostale u novim državama posle raspada bivše Jugoslavije. Njihovo shvatanje politike je veoma konkretno, pristup direktan i pravo su osveženje posle tromog, palanačkog i autoritarnog političkog govora koji slušamo na medijima i sa skupštinske govornice. One takođe znaju da uđu u središte problema, o čemu svedoče intervjui Vesne Pešić, ambasadorke u Meksiku, i Zagorke Golubović, intelektualke i disidentkinje. Već na samom početku delovanja nove vlasti, one ističu ključni značaj kontrole vojske i policije, što će se tek posle dve ili tri godine pokazati kao prekretnica u evropeizaciji Srbije i opasnost koja je dovela do ubistva premijera Đinđića. "Nemamo uvid dokle su stigle reforme policije i kako će one teći i kojim tempom. Te institucije hitno moraju postati podložne javnoj kontroli i na saveznom i na republičkom nivou", rekla je Vesna Pešić. Zagorka Golubović o istom pitanju kaže: "Mora doći do radikalne promene i u vojsci i u policiji, a to su dve ustanove koje veoma mnogo mogu da doprinesu snaženju nekih autoritarnih elemenata". Iako ima ozbiljne primedbe na republičku vladu zbog odsustva socijalnog dijaloga (i Vesna Pešić upozorava na pogubnost neoliberalnog pristupa vlasti prema radnicima i pledira za veću kritičnost prema liberalnim merama MMF-a), Zagorka Golubović ističe zadovoljstvo jer su se ljudi, mada razočarani rezultatima nove vlasti, oslobodili straha. Oslobađanje od straha od politike i vlasti je jedan preduslov slobode, kaže Golubović. Na početku intervjua, ona podseća na Habermasa koji kaže: "Represivna društva se najlakše raspoznaju po tome što niti trpe niti stvaraju individue koje idu uspravno".

A kada su u pitanju ženske individue, mnogi muškarci bi ih najradije videli bar u položaju kako mese kolače. Teodora Vlahović citira dobacivanje kolega iz skupštinskih klupa: "More, batina je iz raja izašla. Moja žena je poštena. Sedi kući, kuva ručak, pere, pegla i čuva decu". Žene su ipak uspele da se izbore da se u Krivični zakon uvede novo krivično delo - nasilje u porodici (muškarci možda još očekuju da će žena ćutati), dok njihov amandman o seksualnom uznemiravanju i ucenjivanju nije prošao (muškarci se bore za poslednje ostatke svojih "prava"). Olgica Kirćanski s tim u vezi podseća na blagonaklon stav poslanika u odnosu na seks-aferu Vuka Obradovića: "Po njima, Obradović na taj način rešava problem bele kuge u društvu". Ova poslanica primećuje kako se neki poslanici "oblokavaju" (zbog čega je u Skupštini zabranjen alkohol), "a Nataša Mićić je prinuđena da stalno
		Žena sa zelenom kosom, 1949.

sluša neumesne pozive na pivo jer je viđena jedanput kako uz obrok pije pivo". Jedan od uzroka slabe zastupljenosti žena i ženskih tema u parlamentu je i zbog toga što poslanice različitih partija slabo sarađuju međusobno. Olgica Kirćanski kaže da su poslanice iz DOS-a stalno sarađivale u Ženskoj političkoj mreži, ali žene iz DSS-a nisu želele da se priključe i čak su odbile da potpišu neke zahteve za izjašnjavanje o ženskim temama. "Rekle su nam da je za njih degradirajuće i neprihvatljivo uvođenje kvote za žene, da žene treba da se nametnu svojim kvalitetima, a ne administrativnim merama."
Međutim, Vesna Pešić smatra da ljude, pa i žene, u prvom redu degradira ono što nas je odvelo u propast, a to je nacionalizam. "Oni (nacionalisti) su imali neviđeni popust da nas oteraju u najstrašnije katastrofe, i da nas ponovo maltretiraju svojim potrošenim pričama, stvarno su našli pa zašli." "Ako sebe neko zove nacionalistom - taj ima da donese i dobar nacionalni rezultat, isto kao što se to traži od Đelića u finansijama ili od Gordane Matković u socijali." A što se sposobnosti nacionalista tiče, Vesna je tu veoma direktna: "Naši nacionalisti su veoma nesposobni jer su nacionalisti drugih naroda bivše Jugoslavije napravili nekakve države sa imenom i prezimenom, samo naši nisu uspeli nikakav trajan državni okvir da naprave. I zato im ne treba davati šansu da nas uništavaju".
Republika je imala čast da objavljuje tekstove nekih dama čiji su se intervjui našli u koricama Politika na ženski način. To su Zagorka Golubović, Vesna Pešić, Jelka Kljajić Imširović i Olgica Kirćanski.