Zločini u ime naroda

Siniša Jakonić, "Zločini Miloševićeve tajne policije", bez naznake izdavača, mesta i godine izdavanja, str. 221

Nedavno objavljena knjiga kikindskog novinara i publiciste i nekadašnjeg pripadnika Službe državne bezbednosti Siniše Jakonića našoj javnosti predočava množinu dokumenata što tajnih što javnih, koji odslikavaju najrazličitije međusobne - podmukle i zakulisne - igre pojedinih političkih centara moći, ali i autorovo iskustveno viđenje Službe, njene organizacije metoda rada, karakternih osobina njenih rukovodilaca i agenata, ali i zločine koji su činjeni u ime viših ciljeva i interesa. Jakonić je srazmerno kratko radio u SDB-u, jedva nekoliko godina, ali je dobivši otkaz zbog neslaganja, kako sa oficijelnom državnom politikom toga vremena (1985-89) tako i sa neprimerenim i surovim metodama rada ove službe, pokušao da nam dočara atmosferu i odnose u njoj. Iako naslov sugeriše da je reč o Miloševićevoj tajnoj policiji, kroz brojne reminiscencije prošlosti Jakonić pokušava da osvetli i mnoge događaje iz Titove epohe, pa i znatno ranije: špijuniranja i političke igre unutar same KPJ pre rata i u toku same NOB. Izrazito antikomunistički, autorov stav onemogućuje mu potpunu objektivnost; neretko on svoje komentare plasira tako da oni imaju valencu kanona o kojem se nema šta diskutovati. Ipak, valja priznati da je predano i vredno sakupljao izvore, kopirao tajna dokumenta, sakupljao značajnu građu koja će, svakako, koristiti drugim autorima koji se bave proučavanjem ne samo naše novije prošlosti nego i onima koji izučavaju metode i postupke komunističkih tajnih službi.
Kao rođeni Kikinđanin, Jakonić posebno apostrofira svog sugrađanina Tomu Granfila, istaknutog funkcionera Titovog režima. Za njega, povodeći se za navodima i dokumentima koje je sakupio lokalni istoričar Luka Nadlački, tvrdi da je bio nemački špijun koji se docnije infiltrirao u Komunističku partiju, a po završetku rata postao potpredsednik vlade i ambasador SFRJ u Vašingtonu. Posebno su zanimljive Jakonićeve beleške o sudbini banatskih Nemaca odmah posle ulaska sovjetskih i partizanskih trupa u Banat. Samo u Kikindi su postojala dva logora za Nemce, manji kod Mokrinskog groblja, a veći blizu današne fabrike "Prima". Jakonić navodi dokumente iz kojih se vide mnogobrojna zverstva polupismenih i primitivnih partizanskih lokalnih komandanata prema nemačkoj populaciji, naročito ženskoj, u vidu pretnji, ucena, silovanja... Toma Granfil, koji je Jakoniću (kao i starom istoričaru Nadlačkom) istinska fiksacija, takođe okreće ćurak naopako i učestvuje u progonu domaćih Švaba. Dragocena su svedočenja koja je Jakonić prikupio od preživelih Nemaca; ništa manje nije značajno ni to što on pažljivo prateći sva zbivanja oko tog prvog velikog etničkog čišćenja u Evropi (1944-48) sakuplja sve što je o tome govoreno ili pisano.
Naročito zanimljivi za istoričare biće Jakonićevi opisi njegovih pretpostavljenih, lokalnih agenata i šefova SDB Kikinda ali ništa manje i njihovih metoda rada. Praktično bi se moglo zaključiti da su ti metodi isti i u Miloševićevo vreme što dokazuju poznate tvrdnje da su poslovi tajne policije i agenata, prostorno pa i vremenski zapravo univerzalna kategorija. Samo tako bi se mogao opravdati naslov ove knjige. Na kraju da zaključimo: Jakonić je izneo obilje dokumenata koji mogu poslužiti za dalja izučavanja naše nedavne prošlosti, iako verujemo da autor nije imao nameru da dâ; sveobuhvatnu analizu rada SDB uopšte, već samo da načne tu ozbiljnu i nadasve delikatnu temu.