|
Godina XV (2003)
|
1-30. april 2003.
|
 |
|
|
Republika
|
Kultura
|
|
|
|
|||||||||||||||
|
Iskušenja reforme obrazovnog sistema Nema uspešnih promena bez boljeg rada i većih ulaganja Problemi u našem obrazovnom sistemu mogu se podeliti u dve grupe, zavisno od toga da li se posmatraju iz šire ili uže vizure: iz šire - to su problemi koji deluju u obliku posledica koje se usled nepovoljnog stanja na širem planu (u društvu i državi) neminovno reflektuju i na stanje u obrazovnom sistemu; a iz uže - to su problemi čiji se uzroci nalaze u samom obrazovnom sistemu, odnosno proističu iz njegovih slabosti, bilo na višem (državno-nacionalnom) ili lokalnom nivou, a ponajviše u samim školama. Dakle, za one prve moglo bi se reći da čine tzv. spoljne, a ovi drugi unutrašnje probleme; s tim da su oni prvi "nametnuti" školstvu, preko slabosti iz ekonomsko-socijalne i političke sfere života, dok ove druge školstvo "stvara" samo sebi, tj. prave ih, svojom neodgovornošću i nesposobnošću, neki od zaposlenih u toj delatnosti.Nema velike vajde od toga da se zaposleni sa "nižih nivoa" bave problemima iz tzv. šire vizure, jer rešavanje tih problema ne zavisi od volje i moći prosvetnih radnika, već je stvar određenih širih zbivanja i dužih procesa, na koje će presudno uticati okolnosti i faktori iz drugih sfera života. Ipak, nemoguće je govoriti o nekim važnim aspektima neposrednog rada u školi, a da se pri tom ne uzmu u obzir i problemi zbog kojih prosveta ima nepovoljan položaj u društvu. Iako su za njihovo rešavanje nadležne "više instance", činjenica je da se posledice tih problema mnogo više osećaju "dole" (među zaposlenima u školi), nego "gore" (gde se odlučuje o školstvu), pa je zbog toga (valjda) red da se o tim stvarima nešto pitaju i o tome, kad im se ukaže prilika, kažu šta imaju i zaposleni u školi. Evidentno je da zbog nepovoljnog položaja prosvete u društvu, a pre svega niskih plata zaposlenih u toj delatnosti, već duže vreme postoji slabo interesovanje mladih za bavljenje nastavničkim pozivom. Uz to je, najviše iz tih razloga, tokom proteklih 10-15 godina, otišlo iz našeg školstva (u inostranstvo ili neka druga zanimanja) puno stručnih i kreativnih ljudi. Dakle, nastavni kadar je prilično oslabljen, jer se nastavnički posao nisko kotira na skali društvenih vrednosti. To je krupan problem pred kojim ne vredi zatvarati oči već bi trebalo gledati kako da se on reši, iako je jasno da se ne može ništa postići lako i brzo, ako će se na ovom planu uopšte nešto uskoro pokrenuti nabolje. Inače, mogu se u vezi s tekućom reformom, i svime što se odnosi na obrazovanje, u neograničenim količinama, širiti razne iluzije, davati slatkorečiva obećanja i iznositi nerealna očekivanja, ali sa oslabljenim i nemotivisanim kadrovskim potencijalom, pogotovu ako će se on i dalje osipati, i kvalitet rada u prosveti (gledano u globalu) neminovno mora biti loš, odnosno sve lošiji, dokle god se taj proces ne zaustavi. Izvesno je da se oni koji su otišli ne misle vraćati da opet rade u našoj prosveti, a nije realno očekivati da će u skorije vreme porasti interesovanje mladih za bavljenje nastavničkim zanimanjem. I, šta onda preostaje? Jedino to da se, od strane odgovornih faktora, uz sve ostalo, posveti posebna pažnja poboljšanju kvaliteta nastave, kroz obavezivanje i motivisanje nastavnika da svoj posao rade na najbolji mogući način. Za tako nešto potreban je odgovorniji odnos zaposlenih u obrazovanju, a pre svega nastavnog osoblja, prema svojim radnim obavezama, ali su potrebna i znatno veća ulaganja države i ostalih faktora, kao i racionalno korišćenje sredstava uloženih u tu delatnost. Jasno je da se mora voditi računa o mnogo čemu i da sredstva treba ulagati u mnogo šta - u izgradnju novih i dogradnju, odnosno sanaciju postojećih školskih zgrada, uređenje školskog prostora, nabavku školskog nameštaja, računara i nastavnih sredstava, donošenje novih nastavnih planova i programa, demokratizaciju odnosa, decentralizaciju upravljanja i drugo - ali bi prednost trebalo da ima ulaganje u sve što je od neposrednog značaja za rad i potrebe nastavnika. Tu je srž problema. Tačno je to da je mnogo šta važno (za funkcionisanje škole), ali ako nastavnici neće, ili ne znaju, da rade svoj posao, onda je sve ostalo badava i mrtvo slovo na papiru. Nastavnik je spona koja povezuje učenike - kao glavne subjekte u nastavnom procesu - sa svim mogućim aktivnostima i sadržajima, koji su predviđeni po nastavnom planu i programu, u sklopu obrazovno-vaspitnog rada škole. Utoliko je veći značaj svega što je neposredno vezano za obaveze i interese nastavnika. Dakle, nije sporno da se mora ulagati u "objekte", "mašine", "alate", "papire" i dr. - ali bi prioritet trebalo da ima direktnije ulaganje u čoveka (u ovom slučaju - nastavnika) s namerom da on, kao ključna figura u procesu rada, postane uspešniji u svom radu i zadovoljniji svojim statusom u društvu nego što je to sada slučaj, a da glavni dobitnici u tome, kao "korisnici" njegovih usluga, budu subjekti s kojima on radi, i zbog kojih škola postoji, a to su - učenici. Da bi se kvalitet nastave u našim školama mogao poboljšati neophodno je da se, pored ostalog, što bolje osmisle, a potom dosledno sprovedu, odgovarajući programi profesionalnog osposobljavanja i stručnog usavršavanja zaposlenih u obrazovanju, prevashodno nastavnog osoblja; kao i adekvatnog praćenja i vrednovanja kvaliteta rada, pri čemu bi, u sklopu provere i ocenjivanja znanja i rada, trebalo da se posveti posebna pažnja uvođenju reizbora i primeni različitih oblika periodične evaluacije za nastavno osoblje. Tek tada bi se, dakle, na osnovu konkretnih poteza i pokazatelja, moglo određenije znati na kojem je nivou kvalitet rada neke škole, kao i to koliko stvarno vrede (pojedinačno) znanje i rad onih kojima je povereno da obrazuju i vaspitavaju decu, i na osnovu toga oni sami podstakli na još veći angažman i odgovorniji odnos prema poslu kojim se bave. A da bi se u svemu tome mogao postići željeni efekat neophodne su istovremeno i odgovarajuće "protivmere", tj. stimulisanje u vidu boljeg položaja prosvete u društvu, a u sklopu toga i osetnije povećanje plata zaposlenih u toj delatnosti.
|
|||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||
|
Republika
|
