Vojvoda promovisan u haškog viteza

Pod naslovom "Haški dobrovoljac" NIN je (06. 02. 2003) objavio intervju sa Vojislavom Šešeljem, u povodu njegove najave da dobrovoljno odlazi pred Haški tribunal da brani, kako kaže, svoj lik i delo kao i "srpske nacionalne interese". Na naslovnoj strani NIN-a je i slika Šešelja, u srednjekrupnom planu, zagledanog u daljinu, odlučnog izraza lica i pogleda sa starinskim mačem u rukama, koji samo što nije potegao iz korica. Slika i prilika savremenog romantičnog viteza. Doduše, mač mu stoji nekako neprirodno, izveštačeno, za to ima i narodni izraz "ko piletu..." Čudno je da NIN nije objavio njegovu najpoznatiju sliku (sličnog žanra) sa fronta u Slavoniji na početku ratova, sa sve crnom uniformom, čizmama i oružjem koja je potpuna kopija slika nacional-socijalista iz vremena II svetskog rata. Ta bi slika bila primerenija ozbiljnim optužbama za "udruživanje radi vršenja zločina", nego ona na naslovnoj strani NIN-a ili ona na unutrašnjim stranicama istog intervjua gde se Vojvoda pojavljuje u enterijeru Savezne skupštine, ambijentu koji ikonografski treba da sugeriše njegov, tobožnji, državničko-politički rad i značaj. U svakom slučaju, čitav taj intervju i njegova vizuelizacija čini se kao neka (parodična) kampanja za dobrovoljni odlazak pred Tribunal u neku novu fazu globalne odbrane i vaskoliko širenje i popularizaciju "strategije konačnog rešenja srpskog pitanja", ali i kao prikaz časne, viteške, hrabre i dosledne političke borbe za svoja uverenja, ne više oružanim sredstvima i "humanim" izgonom civila, gradova i sugrađana, već pravnim, a kako se ovde shvata Haški sud i političkim sredstvima.
U filmu P. P. Pazolinija "Salo - 120 dana Sodome", o kraju fašizma u Italiji, Pazolini sasvim jasno i uverljivo pokazuje da nisu zločinci samo oni koji neposredno vrše dela ubistava, zlostavljanja i terorišu druge, već i oni koji sve to, sa pristojne daljine, posmatraju, uživaju i podstiču.
Za istorijsku ulogu i ocenu političkih stavova i političkog delovanja Vojislava Šešelja sigurno nije potrebna nikakva istorijska distanca niti komplikovani analitički instrumenti, niti pak presuda Haškog tribunala. On sam i njegovo političko delovanje apsolutna su slika i prilika lokalnog nacional-socijaliste. Međutim, kako je ovde nacional-socijalizam osenčen i nekim lokalnim specifičnostima a uz sve to ide i dokazana lična patologija socio-patološke ličnosti imaju više različitih ličnosti u sebi, jasno je da jedna od tih ličnosti vodi i Vojvodu u Sveti Rat pred sud međunarodne zajednice za odbranu svog lika i dela. Uostalom, kako i on sam reče, i uslovi su tamo mnogo bolji nego ovde.