znaci na horizontu koji su podsticali neku nadu. Beogradske novine su - Nedeljni telegraf, 5. 02. 2003. - bezmalo senzacionalno najavljivale neke nove tonove, upravo u momentu kada su zbivanja na Svetoj gori dobijala "pozitivne" odjeke u beogradskim crkvenim i laičkim krugovima. Šabačko-valjevski episkop g. Lavrentije je zaista ponudio neke nove tonove, ali ih je - kada se njegove reči pažljivije pročitaju - u razgovoru na svoj način neutralisao. A govorio je o svemu, pa i o poseti delegacije SPC Rimu i mogućem dijalogu s papom Jovanom Pavlom II koji on vidi čak nužnim i korisnim. Pomenuo je g. Lavrentije čak i "okoštalost" pravoslavlja u kojem nema sabora punih dvanaest vekova i potrebu za velikim "zaokretom". Neki drugi momenti pak bacaju drugačije svetlo na celi problem. Zapad je - naglašava episkop - "oslabio veru i od čoveka načinio mekušca" i jedina mu je nada da pođe na Istok u "riznicu duhovnosti". Neka je nešto od ovoga i tačno - i sam papa pominje često da su narodi Istoka sačuvali veru - ali stvari nikako ne stoje tako prosto.
Tu se upravo otvaraju stari problemi kojih je g. Lavrentije svestan i ne skriva ih, ali on ne nudi neki pomak u smeru punog dijaloga.
Mogu postojati odnosi sa rimokatolicima, ali o nekom punom opštenju ne može biti reči. Navodno mu je još blažene uspomene patrijarh German ostavio zaveštanje koje je važeće - i g. Lavrentije to i sada ponavlja - prema kojem "sa katolicima možete sve samo ne za istim stolom i iz iste čaše". Istorijski jaz koji vekovima deli "dva plućna krila Evrope i sveta" - katolike i pravoslavne - ostaje i još nema znakova da će on biti preskočen brzo i lako. Pominjana "istorijska šansa" je još pred svima, ali niko da je stvarno iskoristi. I sada se, kao i toliko puta do sada, došlo do samog praga nade, ali niko da preskoči taj prag, a papa poziva jednako da se on "preskoči" - čuvena njegova knjiga o dijalogu se tako i zove Varcare la soglia della speranza. Sve ostalo je teklo zaista kurtoazno. Patrijarh Pavle je uzvratio na "bratski celov" koji mu je papa Jovan Pavle II često upućivao, poziv pak da poseti Beograd je izostao jer - kazao je mitropolit Amfilohije po povratku - posetu "treba pripremiti da bi dala plodove". Sam papa je i u tom kurtoaznom susretu ponovio potrebu "pročišćenja istorijske svesti" što će reći nužnosti suočenja Crkve sa svojom prošlošću. Sve ostalo je bilo u znaku znane diplomatske uljudnosti i ako niko ne pominje neuspeh malo ko govori o nekom uspehu ove posete. Promenio se - i to je pomak - ton razgovora ali ne i ostalo. To ne treba da obeshrabri, jer prvi koraci su po pravilu mali, ali snagom nade bivaju sve veći kako vreme protiče.
Jedno su reči a drugo dela i tek po delima - poruka je Hristova - će se videti koliko je ko spreman da zakorači preko praga nade.