Postmodernista i tradicija
Dođe mi u posetu jedan postmodernista i izuje se pred
vratima. Kaže: ne ulazi u tuđu kuću obuven, tako ga je mama učila, porodična
tradicija! Uzalud pokušavam da ga ubedim da smo mi svi u kući modernisti
i da nema smisla izuvati se. Ne, čarape menjam
svakodnevno, veli on, i nema čega da se stidim, ja jesam postmodernista,
ali držim do svojih korena.
Dok smo prijatno ćaskali o tri talasa moderne i postmodernizmu, ne lezi
vraže, neko mu ispred vrata odneo cipele.
Odmah je počeo da urla na mondijaliste koji ne trpe ništa od naše tradicije
pa ni srpske cipele pred srpskim vratima. Ja sam ga, pak, ubeđivao i
tešio da nije u pitanju estetička borba, već da je možda neko komšijsko
kuče odnelo njegovu tradicionalno guliverovsku obuću ispred vrata. Srećom,
u neposrednoj blizini imamo prodavnicu obuće "Guliver" te
smo mu pozajmili pare i tako rešili nevolju tog smrtno ranjenog postmoderniste.
A posle sam mislio, u svom cinizmu: da i to nije neki postmodernistički
koncept? Možda je drugi postmodernista, po dogovoru, došao i pokupio
cipele ispred vrata.
I ko sad može izričito da tvrdi da postmodernizam pati od nedostatka
mašte!
