Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Zimski tragovi

Paradoksalno socijalno ponašanje nije sankcionisano i kao prihvatljiv obrazac ponašanja medijski se promoviše

Minulo je zadato veselje u novogodišnjoj noći. Zakoračili smo u novu godinu sa uobičajenim željama upućenim prijateljima i poznanicima i velikom neizvesnošću s kojom se većina teško nosi.
Poneli smo iz stare godine brojne nezavršene poslove, obmane, laži, pretnje, strepnje i teško razumljive postupke vladajućeg establišmenta.
Predsednik nepostojeće države i premijer vlade jedne od dve članice konglomerata čije će ime definitivno nestati sa političko-geografske karte Evrope, dosledni sebi i svojim iracionalnim potrebama da međusobnim verbalnim sukobima ponižavaju svoje sugrađane, ispratili su prošlu godinu optužujući jedan drugog za neracionalno trošenje državnog novca. Zabavljeni bezobzirno jeftinim igrama ne vide kako se oko njih, a iznad svih nas, širi otrovna mržnja i banalno ogoljeno zlo.

Kao izdajnički tragovi provukle su se u novu godinu anticivilizacijske manifestacije grupa predstavnika srpskog naciona, koje su isprljale i naružile proklamovane skice projekata naše zajednice, usmerene ka integraciji sa Evropom. Mladići zaštićeni simbolima pravoslavne vere i

ikonama svetaca ove crkve ustali su protiv sistema vrednosti koje propoveda njihova crkva, sprečavajući pripadnike druge hrišćanske crkve da za najveći hrišćanski praznik održe bogosluženje. Drugi predstavnici mlade generacije na košarkaškoj utakmici, vođeni violentnom agresivnošću, urlali su na sportske protivnike svojih košarkaša izgovarajući pretnje čije zločinačke poruke poništavaju svaku nadu da smo spremni da krenemo napred novim - civilizovanijim - stazama. Obezbeđenje jednog trgovačkog objekta nije dozvolilo ulazak u objekat građanki jer mu se ne sviđa njena boja kože. U bajkovito okićenom Beogradu naoružano biće je usmrtilo poštara koji je raznosio penzije. Neki su izgubili živote, a drugi materijalna dobra u međusobnim obračunima ljudi koji su izrasli iz zlog vremena i kojima je zločin način življenja.
Protekle godine opasnog življenja bile su ispunjene patološkim društvenim odnosima koje su kreirali uništitelji smislenog postojanja, oličeni kroz ondašnju vladajuću oligarhiju. Oni su na ključna mesta u državnim institucijama postavljali frustrirane ličnosti sa ozbiljnim mentalnim devijacijama. S takvih pozicija, patološka struktura tih ličnosti širila je patološke vrednosti koje su ozbiljno narušavale integritet velikog broja građana, jer su bili prisiljeni da se ponašaju divergentno u odnosu na svoj
psihološki profil. Dugotrajno stanje funkcionisanja izvan prirodne psihološke matrice dovelo je do višeslojnih frustracija i sukoba unutar psihološkog sistema ličnosti. Intrapsihička tenzija povećavala je unutrašnju napetost i uslovljavala pražnjenje takve tenzije kroz agresivne manifestacije. Oslobođena agresivnost usmerava se ka izvoru frustracije, s težnjom da je poništi i na taj način se oslobodi osećanja neprijatnosti.
Svi ovi složeni mehanizmi događaju se na iracionalnom nivou i zbog toga su njihove manifestacije razumu teško shvatljive. Viši slojevi ličnosti ih ne prepoznaju, zbog čega osobe koje pokušavaju da racionalno objasne zbog čega živimo okruženi nasiljem, strahom i mržnjom ne nalaze smislene argumente za besmislene pojave.
Neobjašnjivi ispadi u ponašanju suseda, poznanika, sugrađana i sunarodnika, kombinovani sa trapavim, kontradiktornim i nesvrsishodnim ponašanjem vladajućeg establišmenta, izazivaju kod građana podozrenje i nepoverenje. Javlja se osećanje ugroženosti, egzistencijalni strah i zatvaranje u okvire sopstvene ličnosti ili eksternalizacija manifestovana kao mržnja ili agresivnost. Tako se zatvara patološki krug u kojem primarna frustracija ličnosti koje u smutnim vremenima zauzmu društvenu poziciju koja im po sociološkim pravilima ne pripada rađa agresiju koja frustrira ličnosti iz okruženja, koje na frustraciju reaguju novim oblikom agresije.

Frustrirane ličnosti koje predstavljaju poslanike u republičkom parlamentu nesmetano ispoljavaju sopstvenu agresivnost prema drugim poslanicima, jer imaju alibi da se "bore za interese građana koji su ih izabrali". Paradoksalno socijalno ponašanje nije sankcionisano i kao prihvatljiv obrazac ponašanja medijski se promoviše. Tako ostrašćeni sukobi i jalove nesvrsishodne rasprave, začinjene ličnim uvredama i nipodaštavanjem protivnika, zamenjuju principijelne rasprave čija bi činjenična raznovrsnost trebalo da uslovi donošenje funkcionalnih zakona. Frustracioni elementi u ličnosti predsednika države kojima doživljava predsednika vlade kao izvor frustracije bivaju generalizovani i preneti na ličnosti iz premijerovog okruženja. Generalizovana i uopštena frustracija izaziva generalizovanu agresiju prema svakoj akciji koja dolazi iz suprotnog tabora. Nominovani izvor agresije biva tim atacima frustriran i sam reaguje na dinamički sličan način. U tom sudaru agresija i frustracija nema novih sadržaja. Agresija i frustracija, kao
		Jedni na drugima

odgovor na frustraciju i agresiju okoline svrha su same sebi. U tim dinamički nesvrsishodnim akcijama razvijaju se inverzni institucionalni mehanizmi (ministar policije preti policijskim merama svom kolegi ministru finansija dok desetine zločina čeka na rasvetljavanje a još više zločinaca slobodno šeta zemljom; vladajuća koalicija se opredeljuje za novi oblik državne zajednice sa drugom republikom, dok jedna od članica te koalicije sprovodi referendum protiv proklamovane zajednice; predsednik formalno nepostojeće države izjavama o Haškom sudu, glavnoj tužiteljici i brigom o navodnoj državnoj bezbednosti koja može da bude narušena ako dosadašnji nevidljivi predsednik bude isporučen sudu poništava ugled sistema na čijem je čelu a samim tim i sopstveni).
Evropa ne može da razume antinomičnost u stavovima naših izabranih državnih predstavnika. Verbalno zalaganje za integraciju uz neprincipijelno, arogantno i necivilizovano ponašanje polako podižu nevidljivi zid između nas i njih.
Devastirana vladajuća koalicija još uvek širi optimizam i uverava građane da su nadomak proklamovanim ciljevima. Tragovi mržnje, zločina i antihumanih akcija vuku se za njima. Njihov smer je okrenut u drugom pravcu od Evrope.
Veliki Ivo Andrić je zapisao da su zloća i dobrota jednog naroda produkt prilika u kojima on živi i razvija se. Previše je kreirano prilika koje produkuju zlo. Novi početak bi trebalo da označi stvaranje prilika koje produkuju dobro. Čini se da su naši sadašnji izabrani predstavnici tu priliku propustili.