Kad muzej finansira mafiju

Nekadašnji visoki partijski funkcioner Rodoljub Čolaković, ljubitelj i poznavalac umetnosti, svojevremeno savezni ministar za kulturu, zaveštao je svoju kuću društvu i ona je postala legat Muzeja savremene umetnosti. Za vreme Miloševića muzeji su preživljavali teške dane, a njihovi rukovodioci pronalazili su bizarne načine da bi bar zaposlenima obezbedili mizerne plate. Dešavala su se svakakva čuda, pa i takva da Narodni muzej priredi izložbu kravata jednog mladog "kreatora" koji je u tom mutnom vremenu bio u modi. I direktor Muzeja savremene umetnosti bio je prinuđen da se "snalazi". Zaključio je, u tim inflatornim vremenima, ugovor sa jednim novopečenim parajlijom i izdao mu prizemlje legata, a ovaj, protivno ugovoru, taj prostor izdaje Darku Ašaninu, poznatom mafijašu, koji je kasnije ubijen u svom "kafiću".
Krajem 90-ih novi direktor Muzeja uspeva da sudskim putem vrati legat, ali sudska odluka ni do danas nije sprovedena. Kafe i prostor koji koristi, a to je oko 300 kvadratnih metara, i dalje radi, a Muzej dobija simboličnu najamninu.
Osoblje Muzeja nerado zalazi u prostorije legata na spratu, a desi se da ljudi ne mogu ni da uđu jer je neko u međuvremenu promenio bravu na vratima. Sud takođe zazire da sprovede odluku i tako se krug nemoći zatvara. Da apsurd bude veći, Muzej čak plaća vodu za "kafić".
Sada se "kafić" rekonstruiše, što znači da vlasnica nema nameru da legat vrati Muzeju. Na upozorenje ljudi iz Muzeja i advokata ne osvrće se i tera po svome. Ćuti on, ćuti sud, a voda teče li teče...