Predsednički izbori u Crnoj Gori

Neuspeh u prvom pokušaju

Izbori za predsednika Crne Gore, koji su održani u nedelju 22. decembra, nisu uspeli, jer je svoje demokratsko pravo da glasa iskoristilo tek 46 posto punoletnih građana te republike. Od 11 kandidata za budućeg predsednika Republike verovatno najbliži cilju je doskorašnji predsednik vlade i kandidat vladajuće koalicije iz Demokratske partije socijalista Filip Vujanović, sa 83,9% glasova izašlih na izbore. Kandidat, do njega, Dragan Hajduković osvojio je tek nešto više od 5 procenata glasova, dok su ostali pretendenti prošli još gore. Opoziciona koalicija predvođena Socijalističkom narodnom partijom, koja je otvoreno pozvala birače na bojkot ovih izbora i nije istakla svog kandidata, zadovoljna je ovakvim rezultatima i tvrdi da su svi apstinenti njihovi glasači, dok lideri Liberalnog saveza Crne Gore izražavaju ozbiljnu brigu za mentalno zdravlje nacije, a predsednik stranke Miodrag Živković predlaže hitno socio-psihološko istraživanje, da se utvrdi šta to narod tera da glasa onako kako glasa. Prema važećem izbornom zakonu, glasanje, sa istom listom kandidata, u ovakvim slučajevima mora se ponoviti, a to će se, prema prvim najavama, dogoditi 12. januara 2003. godine.
Za sada je sigurno da teškoće oko konstituisanja nove vlade, a sa tim u vezi i skandali sa trgovinom ljudima, tradicionalno i patrijarhalno crnogorsko društvo nisu ostavili ravnodušnim. Analitičari su odmah primetili da je u biračke kutije ovog puta bilo ubačeno čak 2,5 posto nevažećih listića, što je znatno veći procenat od uobičajenog u ovom biračkom telu. Veliki broj apstinenata na ovim izborima upravo bi mogao biti posledica u jeku predsedničke kampanje obelodanjene trgovine ženama. Moldavka S. Č., koja se domogla Sigurne ženske kuće u Podgorici, svojim iskazima u istražni zatvor je već smestila zamenika državnog javnog tužioca Zorana Piperovića, a ozbiljno je ugrozila i funkciju državnog javnog tužioca Božidara Vukčevića. U aferi koja je iz ovoga nastala gotovo svi osumnjičeni, ispostavilo se, bili su na neki način bliski vlastima ili su, čak, kao neki bivši policajci, radili za nju. Dosadašnji ministar policije Andrija Jovićević, koji je pokazao spremnost da čitavu stvar "raščisti", u novoj podeli resora nije dobio mesto, što je potom izazvalo krizu u koaliciji, na relaciji Demokratska partija socijalista-Socijaldemokratska partija... Sve to sigurno je za jedan broj građana bilo dovoljno da u nedelju 22. decembra izostanu sa biračkog mesta.
Kada se analiziraju i rezultati prethodnih predsedničkih izbora, od 1990. do danas, neuspeh u prvom pokušaju nije ništa novo, jer Crnogorci su odluku uvek imali tek posle drugog kruga. Na prvim višestranačkim izborima, a u vreme kada je to još bila samo funkcija predsednika predsedništva, u drugom krugu pobedio je Momir Bulatović sa 76,1% glasova, ostavljajući iza sebe najozbiljnijeg protivkandidata Ljubišu Stankovića koji je osvojio 21,3%. Kasnije, pobednici na izborima nikada nisu dobijali tako visok procenat glasova. Na izborima 1992-1993. godine Momir Bulatović je, opet u drugom krugu, pobedio Branka Kostića, sa 50,76% glasova. U najdramatičnijim predsedničkim izborima, oktobra 1997. godine, posle podele u vrhu, do tada jedinstvenog DPS (iz kojeg je kasnije nastao i SNP) Milo Đukanović je tek u drugom krugu dobio predsednički tron i podršku, zanimljivo, opet, 50,76% izašlih.
Izbori u Crnoj Gori bili su karakteristični po velikom odzivu birača, što je ovu izdvajalo među zemljama u tranziciji, ali i po oštroj polarizaciji biračkog tela na dva bloka, što je bilo posebno izraženo na izborima 1997. godine, kada su se građani, nakon jednog oštrog TV duela, opredeljivali između Bulatovića i Đukanovića. Sadašnji mandatar vlade je objasnio tadašnju "opravdanost" šverca duvanom i naftom i - pobedio.
Izbori moraju biti ponovljeni i to je potvrdila Republička izborna komisija. Da li će to biti 12. januara, kako je bilo najavljeno, iz RIK-a nije potvrđeno. Izgleda da ni u Crnoj Gori, kao ni u Srbiji, predsednik Republike nije više baš neka važna funkcija.