Oglasio se građanin Vladimir Kostić

Pojedini beogradski mediji ponovo huškaju na rat, upozoravalo je Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV). Osim toga „pojedini beogradski mediji” šire jeziv govor mržnje na isti način kao što su to činili krajem osamdesetih i tokom devedesetih godina prošlog veka. NDNV, jer su na meti zemlje i narodi regiona, poziva državne vlasti da se jasno ograde od ovakvog načina izveštavanja. Šireći lažnu veru Vojvođani pozivaju urednike i novinare medija koji šire mržnju i strah da se „napokon prizovu pameti i shvate kakve strašne posledice može imati ovo njihovo neprofesionalno ponašanje”. Znaju Dinko Gruhonjić i Nedim Sejdinović da su jaganjce poverili na čuvanje vukovima, ali ipak pominju da su „sejači mržnje u medijima, nažalost, ohrabreni činjenicom da njihovi prethodnici iz devedesetih ne samo da nisu odgovarali za ratnohuškačku propagandu koja je suodgovorna za desetine hiljada mrtvih i milione raseljenih, već su i dan-danas ugledni građani u zemlji rasturenih vrednosti”.

*
Roma prajd u Beogradu! Predstavnici romske zajednice i nekoliko nevladinih organizacija organizovali su ga kako bi ukazali na problem izra­žene diskriminacije i siromaštva među pripadnicima ove nacionalne manjine. „Okupili smo se da promovišemo našu kulturu. Kultura i tradicija su naš najbolji zaštitni znak”, izjavio je povodom okupljanja član organizacionog odbora Festivala romske kuture Dragan Gračanin. U znak solidarnosti podržali su ih predstavnici Parade ponosa i to je bio dovoljan razlog našem stalnom čitaocu da pita - ima li ili nema homoseksualaca recimo i među Romima i ako ih „ovi naši” ne primaju da na defiluju zajedno – koji su razlozi.

*
Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila je da je ministar odbrane Srbije Bratislav Gašić bio u sukobu interesa kada je kao gradonačelnik Kruševca zaključio ugovore s firmama u vlasništvu njegove supruge i sina. Posle ove tačke neko je trebalo da reaguje, ali takvo ufanje (nadanje) slutim samo kod lakovernih idealista. Direktorka famozne Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić rekla je medijima da je doneto prvostepeno rešenje, da ministar ima pravo žalbe Odboru Agencije u roku od 15 dana od prijema... U rešenju se navodi da je Gašić kao gradonačelnik Kruševca 2013. i 2014. godine zaključio dva ugovora sa firmom ADD Production (sad recite da građevinski finišeri ne spikaju engleski!), u vlasništvu njegove supruge Irene, i dva sa preduzećem BNZ Higijenic, čiji je suvlasnik Gašićev sin Vladan. Jednog kolegu je bivši zadrigli ministar Mlađa uvek podsećao na pekara i zamišljao ga sa kapom, znate onom sa „vegete”; ovaj tobož vojni ministar mu je ličio na harmonikaša ispod šatre ili, kad navuče na sebe kožnjak, na preprodavca konja, a Mile Dodik, beg od Laktaša, mu je (ispravno: zadribalda) zadribatina. Ne verujem u presude koje bi Gašiću odbile i pero, on je kao onaj slavni Joža veran i odgovoran samo svojoj partiji. A ona, partija, ne da na svoje ljude.

*
Jedanaest godina je od ubistva gardista Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića, vojnika koji su stražarili u vojnom objektu Karaš na Topčideru. Država, vojska i politika su dugo krivicu svaljivali na ove mladiće koji nažalost nisu u prilici da potvrde ono što su nalazi vrhunskih laboratorija - vojnike je ubilo treće lice! Bojan Tončić u e-novinama kaže da „nema svedoka zločina, ali ima vojnih agenata, tvoraca falsifikata i beskrupuloznih lažljivaca; bivši ministar vojni čita krimiće i, kao, postavlja pitanja, šećući na slobodi (po topčiderskim zaslugama), Boris Tadić (bivši predsednik) nema vremena, Ustavni sud je delegitimisan, kao i pravosuđe po meri i savesti Vladimira Vukčevića i Vuka Tufegdžića, porodice žrtava su trajno unesrećene, a vojska u koju su poslale decu ih je oblatila”. Tončić kaže da je pre jedanaest godina država Srbija nasrnula na sebe, „najverovatnije u okviru sveobuhvatnog civilno-vojnog projekta čuvanja ratnog zločinca Ratka Mladića”.
Kao i u mnogim drugim istragama i proce­sima tako i za zločin u topčiderskoj kasarni ne postoji, obratite pažnju na izraz – politička volja. Kad država ni za ič ne zarezuje propise koje je donela onda posegne za spasonosnim rešenjem. Nema političke volje! Sram da vas bude, bitange prošle i sadašnje, odite makar jednom i vidite njihove ucveljene familije kako ispred kapije Karaša stoje skrušeno, polažu cveće i pale sveće. Pogledajte im u lice ako imate prst obraza, nedorasli politikanti!

*
Ibrahim Hadžić, pesnik iz Beograda (Rožaje, Crna Gora, 1944), ovogodišnji je dobitnik na­grade „Risto Ratković”. Predsednik žirija Bogić Rakočević kazao da je u konkurenciji bilo 48 knjiga i da je odluka bila jednoglasna „jer je knjiga Duge senke kratkih pesama Ibrahima Hadžića zrelo književno delo u kojem pisac vodi računa o jeziku svodeći književno iskustvo na meru koja je u mnogo čemu osobena”. Donosioci odluke Rakočević, Sonja Tomović Šundić, Nadija Reb­ronja, Ivica Prtenjača i Hasnija Muratagić Tuna nisu znali jedni za druge, a ipak su glasali kao da su predstavnici Ruske dume. Ne znam koliki je novčani deo nagrade, ali je prilika da prijatelja nagovorim da konačno namiri dug Bogdanu Tanjeviću koji stoji još iz njihovih studentskih dana. Boša i Ibrahim su se upoznali prvog dana studija tražeći zgradu fakulteta, a Tanjević mu je birvaktile (dok je bio košarkaš OKK Beograd) pozajmio siću za put do Rožaja. Slavni košarkaški trener jednom kaže da je „dug” otpisao, potom da čeka da se svota uveća.

*
Nikolić čestitao rođendan Vladimiru Putinu. „Vi ste, predsedniče Putin, uzor stabilnosti i mudrosti u vođenju unutrašnje i spoljne politike. Nama, narodima koji smo, sticajem okolnosti, po brojnosti mnogo manji od ruskog i čije su države geografski mnogo manje od Rusije; nama, na koje se često primenjuje politika dvostrukih standarda, Vi ste podrška i snaga. Iskreno, želim Vam svaku sreću i da nastavite Vaš uspešan rad", naveo je Nikolić u čestitki. Da sam u prilici „zahvalio” bih se „bratu Vladimiru” za otkazani gasovod Južni tok, za otimačinu jednog strateškog preduzeća...

*
Radivoj Cvetićanin veli (Danas) da je iščitao blizu hiljadu stranica memoara Mire Marković Ovako je to bilo. Nisam išao na promociju (koliko zbog autorke i „dela”, toliko i zbog promotera) i ne želim dotaći te korice. Stoga ću rado prepisati mog starog drugara iz Borbe (jedan od onih od kojih se moglo učiti) koji primećuje da je država „kao i u televiziji glavni gazda u kući koja je izdala knjigu” i odmah pita „zar je, uostalom, sve ovo uopšte i moglo da se izvede bez zelenog svetla iz Nemanjine 11? Autorka je, navodi Cvetićanin, ličnost sa crvene Interpolove poternice, nju država, je li, traži da joj sudi, i u međuvremenu joj štampa knjigu. Nije imao ko drugi? Šta je radio Struja Antić, koji se dosad starao o tome? Ili je sigurnije sa Vučićem? (Ovaj odlični prikaz možete pročitati u navedenom listu). Mirina knjiga je preskupa (1.400 RSD), ali bih radije na polici imao najnovije delo Latinke Perović, knjižurinu koja je skuplja za 400 dinara.

*
Kruni se spisak velikih, umnih i časnih. Profe­sorka istorije na Filozofskom fakultetu Olivera Milosavljević, preminula je u utorak, 12. oktobra u Beogradu. Napustila nas je najoštrija srpska istoričarka. Na našu sreću, pre toga je napisala i izgovorila sve što treba reći o pokušaju revizije istorije na Balkanu, beleži Svetlana Lukić na sajtu Peščanika.

*

Kanio sam napisati da je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić (Beograd, 18. oktobar 1953) frajer u najpozi­tivnijem smislu i odustao jer reč koji smo uzeli iz nemačkog (šatr.) osim lakomislen ima i druga značenja koja nikako ne bi pristajala ovom gospodinu. Kostić je (na svoj rođendan!) izjavio da Kosovo više ni de fakto ni de jure nije u našim rukama. „Bojim se da je, u ovom trenutku, jedina politička mudrost na koji način, sa elementima dostojanstva, napustiti Kosovo... Profesore, svaka čast! Vreme je da neko, kao što je davno za francusku književnost predlagao Ilja Grigorijevič Erenburg, malo provetri tu Kuću. Sebi ste uputili najlepšu čestitku za dan rođenja. Nadam se da je dvadesetprvi predsednik SANU obezbedio ulicu u Beogradu! I u Prištini, što da ne!

Dragan Banjac