Reč na sastanku Društva srpsko-nemačkog prijateljstva u Vršcu
MRŽNJA MASKIRANA ANTIFAŠIZMOM
Ako je Vršac ponosan na svoju multikulturalnost, onda on ne bi smeo da skriva jednu tamnu stranu svoje istorije,
U Vršcu je za vreme Drugog svetskog rata nad nemačkim sugrađanima izvršena egzekucija. Dugo je taj zločin bio prećutkivan. Sada se on ignoriše.
Da li su muškarci, žene i deca, koji se nisu borili, nego mirno živeli sa svojim susedima Srbima, smeli da budu žrtve masovne odmazde? Mi smatramo da nisu. Likvidirani nemački građani pokopani su na mestu zvanom „Šinteraj“, mestu na kojem se zakopavaju uginule životinje. Često mislimo da je smrt nešto najstrašnje. Ali način na koji su ti ljudi pokopani kazuje da pokop može biti strašniji i od same smrti. Prećutkivanje i ignorisanje ovog zločina koji je izvršen u ime borbe protiv fašizma ne može da se skriva iza antifašizma. Antifašizam ne sme da bude osvetnički. Autentični antifašizam je otvoren i nedogmatski. U njegovo ime ne mogu da se pravdaju staljinizam, komunizam, nacionalizam ili bilo koja druga totalitarna ideologija. Zalaganje našeg Društva srpsko-nemačkog prijateljstva sledi taj demokratski i humanistički princip.
Tadija Janičić: Ni kriminalci nisu sto su nekad bili
akril 90x150 cm/2014.
U novijoj srpskoj kulturnoj istoriji postoje primeri nedogmatskog pristupa pitanju zločina u partizanskom pokretu koji su počinjeni u ime antifašizma i čistote pokreta. Umetnička dela, u prvom redu film i književnost – koja su otvarala zabranjene teme pripadaju takozvanom „crnom talasu“. On je ugušen 70-tih godina prošlog veka, a sa njim i kritičko mišljenje. Od tog udarca srpska kultura se ni do danas nije oporavila. Ipak, postoje izuzeci. To su grupe intelektualaca i autora koji preispituju, koji kritički misle i o prošlosti i o savremenosti, oslobađajući ih mitova. To su i izdavačke kuće kao Fabrika knjiga, Rende, Mostart. Najzad, tu je i list Republika koju je pre 25 godina osnovao jedan od najvećih srpskih intelektualaca, sociolog Nebojša Popov, uz nas nekoliko novinara. Deviza Republike glasi: „Protiv straha, mržnje i nasilja“. Saradnice Republike su ovde prisutne članice Društva, dr Dragica Stanojlović i književnica Nadežda Radović. Tom kritičkom kontekstu „protiv straha, mržnje i nasilja“ pripada i Društvo srpsko-nemačkog prijateljstva.
Lokalna vlast u Vršcu ignoriše višegodišnje molbe da se mesto na kojem su pokopani Nemci obeleži. Vlast želi da zločin postane deo intimne istorije njihovih potomaka. Tako se istorija pere i falsifikuje. Isto kao i novac. Ali memorija radi svoj subverzivni posao i naše Društvo ima za lokalnu vlast samo jedno malo pitanje: zašto mesto koje nosi surovo ime „Šinteraj“, na kome su pokopani vršački Nemci ne može da se uredi i dobije dostojno obeležje ? Nas ne vodi nikakva ideologija, nego osećaj stida pred mrtvima koji su pokopani na tako nedostojan način. Da li će se vršačka vlast zastideti?
Ako je Vršac ponosan na svoju multikulturalnost, onda on ne bi smeo da skriva jednu tamnu stranu svoje istorije, stranu koja je, mada na bolan način, u vezi sa multikulturalnošću. Naprotiv, mi smatramo da bi se uređenjem i obeležavanjem mesta pokopa multikulturalnost obogatila novim sadržajem: osećajnost i obaveza za suočavanjem sa prošlošću na jednoj strani olakšale bi bol na drugoj strani. Jer nema multikulturalnosti bez civilizovanosti. Multikulturalnost nije samo sadašnjost nego i prošlost.
Naš predsednik vlade obećao je da će Srbija biti pristojna zemlja. On želi da Srbija postane članica Evropske unije, vrlo često naglašava svoju naklonost prema Angeli Merkel, Nemačka mu je ideal. Kako nas vršačka vlast ne razume, predlažem da se otvorenim pismom obratimo premijeru. Naime, naš problem, posle toliko neuspelih pokušaja da sa lokalnim vlastima postignemo dogovor, prevazilazi lokalni nivo. Nije u pitanju samo hrišćansko pitanje, nego i civilzacijsko pitanje. Ma koliko ono bilo malo u odnosu na tragiku naše civilizacije, naše pitanje spada u onaj opšti otpor stihiji straha, mržnje i nasilja.
U Srbiji je otvoreno više tajnih masovnih grobnica u koje su pokopani Albanci s Kosova. Na srpskoj strani porodice još traže pravdu za svoje nestale i ubijene. Mi ne tražimo ni otkopavanje jame, ni sudsku pravdu za ubijene vršačke Nemce. Mi samo želimo da mesto na kojem su pokopani dobije dostojno obeležje, što bi donelo smiraj i njima i nama.
Olivija Rusovac
Povežite se