Mesec dana Prištine u Beogradu i mesec dana Beograda u Prištini

KULTURA BEZ (NACIONALNIH) GRANICA

U organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji i Liberalno-demokratskog centra iz Prištine u Beogradu je održan festival Mesec dana Prištine u Beogradu. Na programu su bile projekcije filmova, tribine o problemima u kulturama  Srbije i Kosova, izložbe kosovskih likovnih umetnika i muzička događanja s ciljem obnavljanja odnosa i stvaranja mreža umetnika, medija i civilnog društva Beograda i Prištine.

Društveno odgovorno pozorište I paralelna književnost

Na tribini o pozorištu, njeni učesnici (Z.H. Krasnići, Z. Paković i G. Cvetković) odgovorili su na pitanje da li je sintagma „društveno odgovorno pozorište“ pleonazam ili sinonim za pozorište, koje je u suštini političko, kritičko i društveno odgovorno i zaključili: Ono je istovremeno i propagandno i subverzivno jer propagirajući ljudsku slobodu podriva temelje autoritarnih režima. Politički aktivno pozorište je tempirana bomba, prkos, provokacija. U državnim pozorištima nema subverzivnosti ali je malograđanštine na pretek (Bela kafa, na primer). Zana H. Krasnići je istakla da pozorište treba da uključi zajednicu budući da je ono deo društvenih promena. Nakon gubitka autonomije i proglašenja nezavisnosti, na Kosovu je  bilo po­pularno nacionalističko pozorište, shodno predrasudi da pripada društvenoj i političkoj eliti.   Sa predstavom o ratnim pričama žena Kosova, BiH, Hrvatske i Srbije, nastaloj prema tekstu Ženska strana rata, Zana je gostovala u Beogradu, ali ne na sceni Narodnog pozorišta nego na nedovoljno poznatoj sceni Dah teatra. Država ne podstiče alternativno pozorište. Stoga je moralni čin odbiti pomoć države koja nije demokratska. Kosovo nije ostvarilo suštinsku slobodu jer se nije oslobodilo stega patrijarhata, zaključila je Zana Krasnići.

Izložba na Fakultetu umetnosti u Prištini

Na pitanje „O čemu pišu kod vas?“odgovarali su pisci A. Redžaj, G. Aliju, J. Dimitrijević i S. Ilić. Mladi albanski pisci sa Kosova problematizuju novi model života kroz pitanja ličnog i kolektivnog identiteta. Nažalost, njihova dela ne dospevaju do čitalaca u Srbiji jer nema prevoda. Tako između srpskih i kosovskih književnih stvaralaca i dalje stoji zid bez vrata i prozora. „Promene ne dolaze političkim rukovanjem na vrhu. One dolaze iz potrebe ljudi da se upoznaju, da čuju jedni druge“ – kaže Jasna Dimitrijević, a Albatros Redžaj dodaje: „Ono što pisci grade godinama političari mogu da sruše za jedan dan“.

Kinematografija

U Domu omladine prikazan je dugometražni film Jadnici G. Beriše koji prati sudbinu dveju kosovskih porodica zahvaćenih suprotnostima tradicije i savremenosti, a u Centru za kulturnu dekontaminaciju kratkometražni film Balkon L. Zekiraja, ovenčan brojnim nagradama na među­narodnim festivalima. Posle projekcije održana je tribina o problemima filma u Srbiji i na Kosovu, na kojoj su učestvovali I. Sijarina, A. Krasnići, B. Kabaši, S. Filipović i O. Glavonić. Potencijali postoje na obe strane, ali filmski centri Srbije i Kosova radije daju novac za filmove zabavnog karaktera nego za autorske poduhvate u kojima se preispituju temelji ljudskosti i slobode, dovodeći u pitanje legitimnost političkog poretka.

Šta hoće žene na desnici?

Pre razgovora na temu: „Položaj žena i patrijarhalne vrednosti u kulturi i umetnosti“održanog u Centru za kulturnu dekontaminaciju, prikazan je film: Politika, nacija, žene. Predstavljen je i časopis Lirindija koji se bavi diskriminacijom žena, o kojem je govorila jedna od urednica L. Limani. Kroz umetničke kreacije, rekla je, bavimo se ženskim telom, percepcijom samih sebe. U časopisu nemamo samo žene pisce nego i muškarce pisce jer svaki glas treba da se čuje. Crteži su razigrani, hoćemo da se prikažu poruke iz društva. Sociološkinja iz Prištine V. Krasnići je konstatovala da je  povećan broj žena u desničarskim partijama i da je to ključno za redefinisanje pozicije žena danas. Snažan je trend retradicionalizacije putem jake nacionalističke retorike. Nacionalizam kreira sadašnjost pozivajući se na prošlost. Seksualne slobode su potisnute, diskriminacija je prisutna i reinterpretira se kao model ponašanja u društvu. Feminizam kao politika je potencijal koji podstiče društvo u pozitivnom pravcu iako se često predstavlja kao ’mala grupa žena koje galame’. Fašizam ima mase, dok male grupe ostvaruju kulturnu interakciju.

Mesec dana Beograda u Prištini

Predstavljanjem beogradske scene koja obuhvata filmske projekcije, tribine, izložbe i koncerte, u Prištini je od 26. avgusta do 16. septembra održan festival Mesec dana Beograda u Prištini. Filmom „Ničije dete“ Vuka Ršumovića u prištinskom bioskopu ABC, otvoren je Festival i nastavljen koncertom grupe Lira Vega. Sledećeg dana u Informativnom i kulturnom centru EU održana je tribina pod nazivom „Položaj žena i patrijarhalne vredosti u Srbiji i na Kosovu“ na kojoj su učestvovale umetnice i aktivistkinje sa Kosova i iz Srbije: spisateljica O. Dimitrijević, koordinatorka za komunikacije BeFem festivala A. Stevanović, antropološkinja N. Luci i filozofkinja H. Ilazi. Olga Dimitrijević je istakla da su na tribini otvorena brojna važna pitanja o položaju žena i feminizmu i da je potrebno više susreta i razmena iskustava radi obogaćivanja feminističke prakse i razvoja daljih perspektiva u položaju žena u obe zajednice. Na Američkom univerzitetu Kosova održana je tribina „Jugoslavija kao istorija – slučaj Kosovo“ na kojoj su učestvovali S. Biserko, M. Bešlin i Š. Malići. U drugom delu festivala publika je mogla da vidi film „Rabbitland“ u režiji A. Nedeljković i N. Majdaka i da učestvuje na tribinama o stritartu, migracijama i  kulturi. Na Fakultetu umetnosti otvorena je izložba umetnika M. Crnobrnje, K. Jovišević i M. Stanojevića. Organizovana su i dva letnja seminara za mlade iz programa „Srbija i Kosovo: kultura bez granica“ sa ciljem da se obnove i stvore nove kulturne veze među mladima, akademskim i umet­ničkim grupama i između medija i civilnog društva i posete različiti kulturni događaji kao što je Dokufest u Prizrenu.

Kosovka Albanka devojka

U prvom delu gostovanja, na Fakultetu umetnosti u Prištini predstavili su se umetnici M. Crnobrnja-Vukadinović, T. Jakšić i M. Stajčić. Njihovi radovi su zbog novog narativa izazvali veliku zainteresovanost publike. Pojava slike Uroša Predića „Kosovka devojka“, u obradi Milorada Miće Stajčića digla je veliku prašinu. Likove  na slici „Kosovka devojka“ Stajčić je obukao u albansku nošnju želeći da „isprovocira“ i Srbe i Albance na premišljanje zajedničke prošlosti: ’„Kosovka devojka“ je jedan od simbola i ikona srpstva. Kosovo se i danas predstavlja kao srce Srbije. Ali na Kosovu  žive Albanci koji su odavno nesumnjva većina. Pa zašto je to i dalje simbol Srbije? Zbog toga je bilo logično da stavim „Kosovku devojku“, jednu od najpoznatijih slika srpske kulture, srpsku ikonu, u novu relaciju, pa su likovi na slici u albanskim nošnjama. Dve najveće zajednice na Kosovu poziva na preispitivanje i Milica Crnobrnja-Vukmirović. Svojom instalacijom o poletanju pravih i virtuelnih aviona umetnica na metaforičan način prikazuje paralelni razvoj dveju kosovskih zajednica. Tadija Jakšić izložio je rad koji predstavlja remiks kultne scene iz filma „Kum“ prilagođene današnjem trenutku. Spome­nuti radovi sva tri umetnika prvi put su prikazani upravo na ovom festivalu.

Vera Vujošević