INDUKOVANJE NACIONALISTIČKIH STRASTI

Prekid fudbalske utakmice sa Albanijom, incident prilikom posete albanskog premijera Rame, gromoglasna podrška ruskom predsedniku Putinu prilikom posete Beogradu i vojna parada u njegovu čast, dolazak Vojislava Šešelja iz Haškog suda, ubistvo jednog srpskog navijača u Turskoj, poput magneta u električnom provodniku indukovali su  struju jakog napona nacionalističkih strasti i medijske retorike devedesetih godina. Sad je prilika da se na rastuću opasnost jasno i nedvosmisleno ukaže. Republika je to uvek prva činila

Zlatoje Martinov

Za samo mesec-dva, ponovo su naša javnost i dobar deo mediija preplavljeni jezikom netolerancije pa čak i mržnje, na TV ekranima brojnih televizija gledamo političke analitičare bliske režimu koji se nadmeću u krivotvorenju naše najnovije istorije, optuživanju i što je još gore omalovažavanju drugih i drugačijih. Tako se na primer na jednoj čak dosta uglednoj  televiziji (za koju se nikako nije mogao vezivati nacionalizam) u emisiji posvećenoj dolasku V. Šešelja iz Haga, mogla čuti žalopojka kako „mi Srbi ne umemo da podržimo naše haške optuženike kao što to rade Hrvati“, da „oni svi izađu na ulice i slave kad se njihovi vrate iz Haga“ dok je „kod nas dolazak Šešelja propraćen uglavnom ćutnjom pa i medijskim lažima o broju prisutnih na dočeku“, jer ti vajni analitičari misle „da ih je bilo najmanje 20.000, dok su naši mediji govorili o jedva nekoliko hiljada“. I dok su razumni ljudi bili užas­nuti Šešeljevim izlivima velikosrpskog šovinizma i rasizma, i mržnje prema političkim protivnicima („Radovao sam se i sad se radujem što je Zoran Đinđić ubijen“) dotle se pred milionskim gledalištem pokušavalo izjednačiti zločince i žrtve, pokušalo se zaboraviti ko je pokrenuo ratove za osvajanje teritorija u cilju stvaranja Velike Srbije kao i zločine koji su tom prilikom činjeni na Ovčari na primer, a o divljačkom razaranju Vukovara da i ne govorimo.
Prekinuta fudbalska utakmica između reprezentacija Srbije i Albanije zbog tzv. drona koji je leteo iznad stadiona sa zastavom Velike Albanije i upad razbesnelih srpskih navijača na teren, podiglo je tenzije i potpirilo nacionalističke strasti. Tome su kumovali najviše mediji svojim apodiktičnim i potpuno neosnovanim tvrđenjima da je dronom upravljao niko drugi do brat albanskog premijera Edija Rame lično! Tu neistinu će potvrditi i srpski ministar unutrašnjih poslova već sutradan, da bi se nakon mesec dana pokazalo da je to ordinarna neistina. Isto tako ministrovo obećanje da će se svi krivci za „ovaj nečuveni skandal i političku provokaciju“ brzo pronaći, još uvek nije ispunjeno. Ali lažna vest da je za sve kriv brat albanskog premijera i da je provokacija bila organizovana od strane albanske države,  otišla je u etar i usadila se u glave običnog sveta. Da stvar bude komplikovanija uskoro je usledila (ranije zakazana pa potom par nedelja odložena) poseta upravo premijera Edija Rame Beogradu što je u srpskoj javnosti izazavalo lavinu negativnih komentara. A kada je premier Albanije u obraćanju novinarima rekao da će se „i Srbija morati jednog dana suočiti sa realnošću da je Kosovo nezavisna država priznata od 108 zemalja sveta“ premijer Vučić je nediplomatski odgovorio gostu da je to „politička provokacija i uvreda za Srbiju čije je gostoljublje, nadaleko poznato“ te da „niko neće ponižavati Srbiju usred Beograda“. On, Vučić, mu to neće dozvoliti! Potom mu je nekulturno okrenuo leđa i prvi izašao iz sale u kojoj je držana konferencija za novinare! Zaista „dirljiva gostoljubivost“! Mediji su svojom orkestriranom kampanjom sve to propratili na način koji ne samo odudara od novinarske etike, već nas vraća u užasne devedesete godine.
Dolazak ruskog predsednika i organizovanje vojne parade njemu u čast (čak je i dan oslobođenja Beograda pomeren sa 20-tog na 16-ti oktobar!), medijska euforija i stepen ulizivačko-snishodljivog odnosa kako šefa države tako i premijera prema ruskom gostu, iznenadili su i samog Putina. Prilično mrgodan i ophrvan drugim brigama jedva da je odgledao paradu njemu u čast i nakon par časova otputovao u Italiju gde je imao susret sa predstavnicima grupe najrazvijenijih zemalja. Ali pisanje medija i pojedine izjave članova vlade uključiv i samog premijera o tome „koliko nam Rusija pomaže kao iskren srpski prijatelj“ te da za razliku od onih koji su Rusiji uveli sankcije „mi se nećemo ove zime smrzavati“, bile su lišene ne samo istine nego su prešle granicu dobrog ukusa.
Srpska vlada, pre svih njezin predsednik Aleksandar Vučić, povodom nedavne tragedije u Istanbulu kada je nakon košarkaške utakmice između Crvene zvezde i Galatasaraja u tuči navijača ubijen srpski navijač,  svojim neodmerenim izjavama podigli su taj događaj na nivo odnosa između dve zemlje! Naravno da treba žaliti izgubljeni mladi život, ali pripisivati turskoj vladi da je odgovorna za to ubistvo i Vučićevo „prozivanje“ turskog ministra unutrašnjih poslova, zaista prelazi svaku meru diplomatskog ponašanja! Štaviše trener Galatasaraja koji je (ne znajući još da je mladić iz Srbije stradao) izjavio da su navijači Crvene zvezde huligani i teroristi jer su razbijali izloge i rušili sve pred sobom – postao je nepoželjan u Srbiji kako su odlučili zvaničnici! Kada je saznao za vest o smrti srpskog navijača, trener je izjavio najiskrenije saučešće. Ali ništa nije vredelo. Neverovatno da se u toj meri od strane Vučićevog režima brane navijači, svima dobro poznati po svom huliganskom ponašanju kako u Srbiji tako i van nje!
Koliko su sportski radnici veliki poslušnici i lakeji režima, svedoči i promptno odlaganje fudbalske utakmice prvenstva Srbije između beogradskog Rada i FK Novog Pazara! Šta to treba da znači? U glavama tih nazovi evropejaca fudbaleri i navijači iz Novog Pazara dele se izgleda po etničkoj osnovi! Baš kao devedesetih! Kad se u Srbiji digne politička tenzija protiv Turske, onda je visoko­rizično da u glavni grad dođu stanovnici Novog Pazara! Koji je, jel'te, u Srbiji!

Zaključimo: prekid fudbalske utakmice sa Albanijom, incident prilikom posete albanskog premijera Rame, gromoglasna podrška ruskom pred­sedniku Putinu prilikom posete Beogradu i vojna parada u njegovu čast, dolazak Vojislava Šešelja iz Haškog suda, ubistvo jednog srpskog navijača u Turskoj, poput magneta u električnom provodniku indukovali su struju jakog napona nacionalističkih strasti i medijske retorike devedesetih godina. Sad je prilika da se na rastuću opasnost jasno i nedvosmisleno ukaže. Republika je to uvek prva činila.