Zlo pobeđeno ali ne i iskorenjeno

Povodom 9. novembra – međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma, NVO Žene u crnom i Savez antifašista Srbije organizovali su protest pod nazivom „Budi se Istok i Zapad“, kod spomenika obešenim antifašistima na Terazijama, i izveli  performans protiv cenzure i autocenzure.

Akcije

Ovim performansom ukazano je na opasnost od ugrožavanja medijskih sloboda, slobode izražavanja i slobode rada nezavisnih institucija u Srbiji. Smatra se da je svakodnevno vidna ogoljena cenzura i autocenzura u pisanim i elektronskim medijima. Sa TV programa skinute su politički „nepodobne“ emisije: „Utisak nedelje“, „Problem“ i „U centru“. Sa radio-programa, pored niza drugih,skinuto je „Mentalno razgibavanje“ Radija B92. Sa društvenih mreža skidaju se blogovi, tvitovi i FB statusi koji nisu po ukusu vlade i premijera. Hakovanju je naročito bio izložen kultni intelektualni sajt „Peščanik“. Takođe su promenjeni kvalitetni ljudi u značajnim institucijama društva i kulture i na njihova mesta dovedeni drugi, bez konkursa.

 

Stavovi

Aktivistkinje Žena u crnom smatraju da ova vlast od početka vrši pritisak na sve sfere društva: privredu, obrazovanje, zdravstvo i sudstvo, a da su posebno ugrožena ljudska prava i njihovi branitelji i braniteljke, koji se bore protiv njihovih kršenja i za diskontinuitet sa politikom poricanja i prećutkivanja zločina iz devedesetih. Smatraju da je 9. novembar dan kada treba reći da je ukidanje i sprečavanje slobode medija i iznošenja kritičkog mišljenja neprihvatljivo jer otvara prostor totalitarizmu i fašizaciji društva. Proglasom OTPOR izneti su stavovi ove organizacije, rečima: „Ko, ako ne mi“;  „Kad, ako ne sad“; „Gde, ako ne ovde.“ Pored spomenika obešenim antifašistima u Drugom svetskom ratu na Terazijama, u znak protesta, aktivistkinje su se prekrile novinama na kojima je pisalo „Cenzura“ i „Autocenzura“ i na kraju ih pocepale, simbolizujući time skidanje cenzorskih „lanaca“.  Aktiviskinja ŽUC-a Snežana Tabački konstatovala je da su se ove godine desili napadi na njihove aktivistkinje koji su ostali nekažnjeni. To su doživele kao svojevrsnu cenzuru i autocenzuru u  kojima su prepoznale uvod u totalitarizam i fašizaciju društva. Performansom je pokazana velika želja da se izbori za slobodnu reč i slobodu mišljenja. Osim učesnika i nekolicine fotografa, jednog kamermana i nekoliko novinara niko se nije zaustavio, pored skupa su prolazili nezainteresovani građani ne pokazujući nikakvu radoznalost za dešavanje ni njegov povod. To me je podsetilo na one građane koji su za vreme II svetskog rata na Terazijama sedeli u kafani ispod obešenih ili nezainteresovano prolazili pored njih (Fotografije starog Beograda – Kalemegdan, 2014). Skup je čuvalo tri kombija policajaca koji su uglavnom besposleno ćaskali jer skupu nije prisustvovao ni jedan vladin zvaničnik.

Obeležavanja

Istovremeno, u Narodnom pozorištu, na Trgu Republike, obeležavanju međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma, u organizaciji Odbora vlade Srbije za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova, organizovana je akademija, koncertom Filharmonije mladih „Borislav Pašćan“. Za razliku od Terazija, u dupke punoj sali Pozorišta, prisutnima se obratio ministar za rad i socijalna pitanja, rečima da je zlo(fašizam, prim. V.V.) pobeđeno, ali ne i iskorenjeno, i da svi moramo da se suprotstavimo fašizmu. Ove reči propraćene su gromkim aplauzom kakav je doživela i vojna parada upriličena povodom Dana oslobođenja Beograda, kojoj je prisustvovao i ruski predsednik. Loše vreme i pljusak nisu smetali hiljadama ljudi koji su došli da vide vojnu paradu i visokog gosta koje su protokolarno čuvale vojska i policija. Povodom Dana ponosa, malobrojne učesnike Parade ponosa u centru Beograda morali su da čuvaju od „tih istih“ nekoliko hiljada policajaca i žandarma. Da li se  ministrove reči  iz naslova zaista mogu primeniti na celo srpsko društvo i da li je zlo zaista pobeđeno, jer, sigurno je, nije iskorenjeno!

Vera Vujošević