U Bečeju se ne štedi

Dekonstruktivna hirurgija palanačka

Bečejski su politički prvaci namerili, parafrazirajući Mariju Antoanetu, pomanjkanje hleba u opštini nadomestiti arhitektonskim kolačem, rekonstrukcijom centralnog gradskog trga, popularne Pogače. Imajući u vidu tešku društveno-ekonomsku situaciju, lokalni glavari su procenili da je narod gladan, ali pre svega duševne hrane, te su nas brže-bolje zadužili kod banaka radi estetskih korekcija na licu grada. Umesto da se naprosto obnovi ili, dok ne dođu bolja vremena, tek zakrpi, u duhu jednog drugog uzornog vladara, Nerona, postojeći trg biće sravnjen da bi se izgradio novi.

Čak i da se ima para kao blata izgled budućeg trga ne zadovoljava. Naime, nije tek reč o pitanjima ukusa, o dopadanju i nedopadanju. Postojeći trg, iako ruiniran, vrhunski je izraz urbaniteta, kategorije koju lokalni vlastodršci ne bi prepoznali ni da ih tresne po glavi. Dosadašnji stilizovani amfiteatar, središnje udubljenje grada, svojevremeno i s izvorištem, biće zatrpan i zatravljen, kako bi se napravila simpatična, ali dozlaboga dosadna i isprazna palanačka centralna zaravan - zapravo najobičniji tranzit, a ne mesto saobraćanja ljudi, preko koga će pešačenje biti pravi mali psihički kuluk. S obzirom da dugi niz godina Bečej nezaustavljivo gubi urbani karakter, promena izgleda trga i, pre svega, arhitektonske i uopšte filozofije življenja u njegovoj osnovi, sasvim je očekivana. - Baš kao što je to, recimo, i povečerje, već godinama na snazi u bezmalo čitavom gradu, jer se noću, kako smatraju lokalni vlastodršci, ionako nema šta tražiti na sokaku. Uostalom, da im je kategorija urbaniteta iole poznata, podsticali bi javnu raspravu ovim povodom, pa čak i organizovali gradski referendum. Razume se, ponovo uspostavljenom palanačkom duhu ne može da odgovara ni postojeći spomenik na trgu, iako se ne radi o socrealističkoj partizančini s bombom u ruci, već ženskoj personifikaciji slobode. Koliko je, zapravo, spomenik apstraktan, isto toliko je palanačkoj svesti Bečejaca i sama sloboda apstraktna, nerazumljiva, napokon nepotrebna. Sumrak svesti malog čoveka ovdašnjeg bio je neupitan, uostalom, još kada je industrijalac Gerber smenio revolucionara Lenjina na tablama jedne od ulica koje započinju s Pogače.

Rekonstrukcija trga u Bečeju, osim što je izraz megalomanije lokalnih napoleončića, predstavlja dovršavanje lokalne dekonstrukcije jednog sistema vrednosti, jednog vremena, humanijeg i neuporedivo urbanijeg, vremena društveno-političke kreativnosti i autonomije, kada nismo bili maloletni kao danas, i kada smo, jedini put, imali svetskoistorijsku ulogu.

Ivan Kovač