Recept Nebojše Matića
Nisam radostan što sam dockan i posle mnogih, sasvim slučajno, otkrio Nebojšu Matića, vlasnika i direktora firme „MikroElektronika“, smeštene u prostor propale Elektronske industrije u na izlazu iz Zemuna ka Batajnici. Sedam godina spavao je četiri sata, radio svaku subotu i nedelju, deset godina nije koristio godišnji odmor, a prvi auto kupio je u tridesetosmoj... Firma zapošljava sedamdesetak ljudi a proizvode (40) kojih ima u veš mašinama, frižiderima, klimatizerima, mobilnim telefonima, automobilma, svemirskoj raketi... izvozi u 38 zamalja Evrope, u Ameriku i Japan. Među stalnim kupcima su Toshiba, Hitachi, Sony, NASA, Ferrari, Ford, General, Motors, CERN, Toyota...
Sa 25 još nije bio diplomirao i strahovao je da će umreti od gladi. U očevoj garaži u Lajkovcu napravio je prvu razvojnu ploču.., a sada firma ovog elektroinženjera završava poslovnu zgradu od 3.000 kvadrata. “Ko god misli da će bez odricanja nešto da dobije odmah da mu bude jasno da toga ima samo u američkim filmovima”, rekao je (Blic)prilikom dobijanja nagrade (2012) za menadžera godine prema izboru ovog lista. U Beograd odlazi sa 200 maraka u džepu, pokreće časopis „MikroElektronika“. Našao je firme koje su voljne da se reklamiraju, a onda štamparu obećao da ću mu platiti kad njemu plate reklame. Štampar je rizikovao i isplatilo mu se. I danas štampa za Matića. Napisao je prvu knjigu PIC mikrokontroleri, koja je u Srbiji doživela četiri izdanja i prodata u 4.000 primeraka. Prevedena je na mnoge jezike i vani prodata u deset puta većem tiražu, koliko je Bogoljub Karić svojevremeno finansirao jedno literarno ostvarenje Mire Marković za kinesko tržište.
Tražeći sa-radnike jedno vreme je davao oglas da prednost imaju ljudi bez diplome, jer ceni da su domaće diplome vrlo problematične. Na veb-stranici kandidatima je postavio jednostavan zadatak. Od hiljadu tek 20 uspe da ga reši, a kvalitetno ga uradi samo pet. Voli da peca i nije mu milo što je više ribolovaca leti nego zimi? On na Kolubaru ide i u decembru i to između 20 i 22 sata kada mrena najbolje „radi“. Drugima je hladno, a Nebojša je ubeđen da će ovoj zemlji biti bolje - kad bude gužva na Kolubari u 10 uveče - u decembru.
Na naslovnoj veb-stranici firme pita “Da li tražiš posao, ili želiš da radiš? Ogromna je razlika”, kaže Matić. Čitajući CV kandidata primetio je ozbiljan nedostatak informacija. “Kako je moguće da 100 kandidata ima skoro identičan CV!?” Slika nije neophodna, ali kaže da nije isto da li ste iz sociologije imali 10 ili iz primenjenog programiranja. Ne traži spisak predmeta i ocena, ali zahteva informaciju - koji su predmet kandidati najviše voleli i koji profesor je ostavio najveći utisak. Još bolje ako se navede profesorov telefon, ili elektronska adresa. Bitni su mu i hobiji. “To što volite da igrate šah ili ste ribolovac često može da bude presudno: jedno govori da ste spremni za duboko razmišljanje i imate takmičarski duh, a drugo da ste strpljivi”. Obavezno napišite da li ste pušač ili ne. “Možda zvuči diskriminatorno ali, izvinite, ne volim kad neko smrdi na duvan, a sedi do mene”. Zanima se i za dodatne veštine - dozvolu za letenje, upravljanje automobilom, čamcem, položen kurs za prvu pomoć...
Ne gledajte televiziju, doručkujte i vodite ljubav, poručuje Matić. “Moja Biljana je bila najzgodnija devojka u srednjoj školi u Lajkovcu. Ja sam uporan čovek, počeo sam da je jurim u 15-oj, a stigao sam je negde u 21-oj. I posle 20 godina sam ludo zaljubljen u nju. Imamo kćerku Lenu od osam godina”. I ovo: svaki probni rad plaća. Nakon mesec dana o kandidatu odlučuju kolege, javno. Ako prođe prvo sito, nešto slično ga čeka nakon sledeća tri meseca i tek onda je primljen. Kanim otići do “MikroElektronike”, videti Matića i reću mu: Drugar, svaka čast!
*
Odgledao sam pažljivo mučno i neuspešno obraćanje (28. juna) predsednika Srbije Tomislava Nikolića pred Spomenikom na Gazimestanu. Grupa mladih prekinula je govor povicima "Izdali ste Kosovo", "Tomo Šiptaru", "Vuline Šiptaru", a deo prisutnih ga je nagradio aplauzom i povicima "Živeo Tomislav Nikolić", "Živela Srbija". Nikolić je u više navrata pokušao da smiri situaciju, ali govor je prekinut, bačena je i petarda. Policija nije intervenisala. Nikolić je pripadnicima tih grupa, među kojima su se mogla videti obeležja Obraza i drugih koštunjavih organizacija, poručio da su bezumnici i da tako samo pokazuju kako se još uvek na Kosovu “međusobno svađamo”.
“Da su tako zviždali Lazaru kada ih je pozvao u boj, vi danas ne biste imali gde da dođete...” Njegova stranka je rekla da ispad “ne predstavlja samo necivilizovani napad na predsednika Srbije, već i na Srbiju i sve njene građane”. Ne opravdavam čin onih momaka, ali ni ti Tomo nisi Lazar, a mnoge “bezumnike” odgajao si godinama.
*
Ne zvižde samo Nikoliću. Petog avgusta/kolovoza na kninskoj tvrđavi, u prisustvu državnog vrha, obeležena je 19-a godišnjica vojno-policijske akcije Oluja, koja se u Hrvatskoj slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja. Prisutni su zvižducima dočekali premijera Zorana Milanovića na Trgu Ante Starčevića. "Dame i gospodo, uvaženi gosti, pozdrav svima a naročito onima koji drugu godinu zaredom deru svoje grlo, nama neka dođu zviždati na Markov trg, jer to je mjesto gdje se zviždi, a ovo je mjesto gdje se poštuje, poštuje sve one koji su pali za Hrvatsku", rekao je Milanović nakon čega se čulo "Skidajte ga, skidajte ga!" Nešto manjim negodovanjem dočekan je i predsednik Hrvatske Ivo Josipović. Aplauz je izmamila jedino kandidatkinja HDZ za predsednicu države Kolinda Grabar-Kitarović. O njoj ne znaju mnogo.
*
Luka Dragičević, svedok u procesu Ratku Mladiću u Hagu početkom jula je izjavio da su Srbi "genetski jači, bolji, lepši i pametniji od bosanskih Muslimana” i porekao da je to rasizam. Pukovnik je tokom rata u BiH bio pomoćnik komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS za moralna, verska i politička pitanja i sve potkrepio životnim iskustvom i uveravanjem da se “bavio” biologijom, fitogenezom i etnogenezom i da stoji iza te tvrdnje. Kad je sve tako, Luka, zašto vam svi daju po “fergazeru”!
*
U vreme gotovljenja rubrike navršila se godina otkako nas je napustio Mirko Kovač (19.8 2013) i prenosim delić priloga Kristine Olujić iz h-altera. “Specifičan je bio njegov kulturni kod, njegova životna i umjetnička priča kao i način gledanja na nacionalne identitete i raznovrsne, za njega opasne, pripadnosti kolektivu. Nekad “jugoslavenski pisac”, nakon raspada bivše države prometnuo se u “srpskog”, “hrvatskog”, “bosansko-hercegovačkog” i “crnogorskog” pisca. On sam nikada nije “izabrao” niti jednu od tih mogućih stvaralačkih granica, nije se opredijelio niti sveo bogat prostor slično-različitih jezičnih, kulturnih i mentalitetnih varijanti na neki od ponuđenih manjih svjetova. Drugi su bili ti koji su ga razvrstavali, smatrali to pitanje važnim, selili ga iz jedne književnosti u drugu, uzdizali ga ili ga se odricali, sve po potrebi, koristeći ga kao povod za neke svoje osobne, ideološke izljeve”. Bit će da se našao na onoj visini kad se mogao osjećati mirnim i sabranim, jer odatle se vidio put kojim će otići, o, pa to je ta divota nadahnuća, o tomu pišem, jer svatko će od nas u jednom času progovoriti jezikom koji je do tada bio negdje zapretan“ (Vrijeme koje se udaljava)
*
Tokom nedavnog intervjua sa Božom Koprivicom za Pobjedu (subota, 16. avgust) pisac poetične knjige o fudbalu Samo bogovi mogu obećati (u izdanju Geopoetike) veliča Aleksu Šantića, a za Jovana Dučića veli da je solidan, ali u odnosu na Šantića, Crnjanskog, Disa i Ujevića – druga liga. Potom s pažnjom iščitam u e-novinama tekst Jovan Dučić, sa antikvarnim cilindrom na palanačkoj glavi Antuna Gustava Matoša objavljen u časopisu Prijegled, Mostar, 15. VII 1905. godine. Matoš zaključuje “da je Dučić velikih pretenzija, ograničenog talenta. Njegov simbolizam je vrlo naivan, kao i njegova estetika. Njegov artizam nalikuje snobizmu. Njegova emotivna skala je tako uska da se čini kao da se Dučić već sad ispjevao. On nije najbolji ni od savremenih lirika, o starijima da i ne govorimo. Ukus je najrazvijenija njegova osobina... Dučić je važniji po tome što hoće no što može”.
Dragan Banjac
Povežite se