Žene u crnom

Zaštititi osnovna ljudska prava

Zasad, na repertoarima u novoj sezoni, samo novi upravnici, članovi upravnih odbora i Pismo bez odgovora

U Kulturnom centru Rex krajem jula održan je razgovor u okviru programa Malo verovatna misija. Tema razgovora bila je osvetljavanje različitih uzroka, nivoa i oblika permanentnih konflikata koji se dešavaju tokom pacifističkih misija Žena u crnom u ratnom i postratnom okruženju u kojem deluju. Ovim razgovorom otvorena su pitanja sagledavanja i razumevanja prošlosti, sadašnjosti i perspektiva daljeg aktivističkog delovanja Žena u crnom i ostalih branitelja ljudskih prava. Ozbiljnost situacije u kojoj su se našle Žene u crnom, nesigurnost njihovih akcija i pretnje njihovim aktivistkinjama i saradnicima naglo su se povećale posle javnog verbalnog napada Radomira Počuče na ovu nevladinu organizaciju. Zbog ovog napada JUKOM je podneo krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, a prvo ročište je održano 24. jula u Višem sudu u Beogradu. "Ostajem pri svojim stavovima o Ženama u crnom",  izjavio je Počuča nakon što je zbog odsustva njegovog branioca suđenje odloženo, dodavši da "nema ništa protiv Žena u crnom, ali da ima protiv svih koji napadaju srpstvo". S druge strane, koordinatorka Žena u crnom Staša Zajović rekla je: "Očekujemo da će sud kazniti Počuču i na taj način poslati poruku javnosti da je zakonski kažnjiv svaki napad na branitelje ljudskih prava" i dodala: "napadi na našu organizaciju su se povećali i sve više nam se preti, verbalno, ali i smrću."

Na putu ka Potočarima, mezarju srebreničkih žrtava, na Gradskom trgu u Valjevu  Žene u crnom su 8. jula održale performans na kojem su razvile transparent sa zahtevom da se žrtve iz Srebrenice ne zaborave i da se izvršioci genocida pozovu na odgovornost. Uprkos policijskom obezbeđenju, aktivistkinje su napadnute a neke i povređene od strane profašističkih aktivista, ali i "običnih" građana, zbog čega je bilo privedeno 11 građana, podneta 1 krivična i 4 prekršajne prijave. Osnovni sud u Valjevu odredio je pritvor do 30 dana četvorici napadača koji su posle nekoliko dana pušteni na slobodu. Valjevski napad osudila je i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić, koja je poručila da je "država dužna da zaštiti osnovna ljudska prava i slobodu svakog pojedinca i pojedinke i osigura njihovu punu bezbednost". Ocenivši skandaloznim pretnje, nasilje i govor mržnje, ona je izjavila da "svi nadležni treba da doprinesu izgradnji društva okrenutog ka miru i toleranciji". 

Na razgovoru održanom u Kulturnom centru Rex, posle projekcije filma o valjevskom incidentu koji su snimile Žene u crnom, Staša Zajović nas je obavestila da je neposredno posle pomena srpskim žrtvama na groblju Orlovača, održanom polovinom jula, presreo nepoznat, visok i snažan muškarac srednjih godina na autobuskoj stanici u blizini Glavne pošte u Zemunu,  rekavši: "Znam ja tebe, ti si Staša Zajović iz Žena u crnom. I da znaš, nema ti mesta u Srbiji!". Ne osvrćući se na Stašino pitanje "Ko ste vi?", nastavio je: "Plašiš li se za svoju sigurnost? Za sigurnost tvoje familije? Morala bi se plašiti jer ti mrziš Srbe i radiš za Muslimane, a oni su mi pobili porodicu!" Uz optužbu  da su ona i članice njene organizacije američki špijuni i plaćenici sa kojima će se on i njegovi obračunati, dodao je: "I da znaš, neću ti reći ime. Mi smo nevidljivi, mi dolazimo iz mraka i radimo po mraku. Ima nas svuda. Neće te odbraniti američki komandosi!" Ne osvrćući se na pitanje da li je bio na pomenu srpskim žrtvama na Orlovači, na kojem su, osim porodica postradalih, bile jedino aktivistkinje Žena u crnom, nepoznati je nastavio sa uvredama i pretnjama. Dolazak gradskog autobusa spasio je Zajovićevu daljih iskušenja. Razgovor na zadatu temu nastavljen je uz koordinaciju Nebojše Milikića, urednika Rexove tribine i Staše Zajović. Čula su se relevantna mišljenja koja su delimično osvetlila problem nedovoljnog učešća građana Srbije u razumevanju a time i suočavanju sa pitanjima: Šta nam se to dešavalo, šta nam se dešava i kako prepoznti ljudska prava i obezbediti njihovu zaštitu.

Postavilo se pitanje i da li borba mirovnih organizacija daje očekivane rezultate i da li su njihove metode dovoljno dobre (Lepa Mlađenović). Preovladalo je mišljenje da Žene u crnom ne treba radikalno da menjaju metode svog delovanja već da njihove aktivnosti treba da podrže druge institucije i organizacije, a pre svih državni organi i političke partije.

Vera Vujošević