Politička elita viđena kroz sociopsihološku prizmu

DIJALOG SA HAOSOM

U reformske pakete prvo su upakovali predloge o smanjivanju zarada i penzija i zakon o radu koji štiti poslodavce i umanjuje prava radnika. Ne govori se o promeni ustava ni izbornog zakona.

Teško je građanima Srbije ovoga leta. Pretnje dolaze odasvud. Velike kiše, probuđeni potoci i reke mnogima su uništili sve što su stvorili. Nad onima koji su izbegli vodenu stihiju nadvila se preteća opasnost od bankrota države. Fiskalni savet pokazuje surovima brojkama sumornu realnost i najavljuje još veću besparicu i tešku sutrašnjicu. Aktivnosti premijera, vlade i narodnih poslanika u Skupštini pokazuju da je ova grupa ljudi generator etabliranog stanja haosa. Decenijama su odgovorni za funkcionisanje države stvarali haos, jer im je takvo patološko stanje omogućavalo da sakriju sopstvenu nesposobnost, pljačku, korupciju, nepotizam i sve forme antisocijalnih delovanja. Haos je onemogućavao građanima da razviju svest o potrebi zajedničkog delovanja, radi zaštite i očuvanja sopstvenih prava.

Po principima haosa

Haos je rastao u usložnjavao načine delovanja, šireći se preko svih društvenih sistema, involvirajući se u njihovu strukturu i menjajući percepciju realnosti. U aktuelnom vremenu njegova snaga i influentnost su izmakle svakoj kontroli i uspostavile sopstvene principe koji diktiraju društvenu dinamiku. Po principima haosa sve je relativizovano. Ekonomski, pravni i socijalni zakoni su suspendovani ili se primenjuju parcijalno i sporadično. Kohezivne veze su pokidane, centrifugalne društvene snage su nadvladale centripetalne, pa državna zajednica liči na arhipelag, čiji su kopneni delovi povezani pontonskim mostovima, koji često potonu pre nego što povežu delove kopna. Osnovni zakon haosa, isključivanje svih pravila, uslovio je nemogućnost organizovanja ličnih i socijalnih sistema. Kada se pravila relativizuju i i dobiju dnevnu konotaciju, haos postaje vodeće stanje svesti . Većina građana gubi sposobnost da organizuje lične vrednosne sisteme i funkcioniše po principima kreiranim u dijalogu sa sopstvenim haosom. U takvoj intrapsihičkoj dinamici , mentalni procesi se slažu kao slike u kaleidoskopu. Neočekivano se smenjuju i forma im je nepredvidiva. Kognitivna sfera mentalnog sistema može produktivno da funkcioniše samo ako strukturalno sadrži ideje i ciljeve, kao i planove za njihovu realizaciju. U slučaju da ove komponente nedostaju ili su osujećene na razvojnom putu, u mentalnom sistemu će zavladati stanje neravnoteže, koje će uticati na manifestno ponašanje ličnosti. Intrapsihička napetost zbog nastalih unutrašnjih konflikata, teži da se oslobodi narasle tenzije. Oslobađanje može da se odvija na socijalno prihvatljiv i neprihvatljiv način. U sistemima u kojima postoje društveno etablirana pisana i nepisana pravila ponašanja, čovek oslobađa unutrašnju tenziju aktivnostima koja čuvaju lični identitet i ne ugrožavaju integritet drugih. U sistemima u kojima vladaju fluidna pravila, osoba se bori sa unutrašnjim neskladom prema trenutno raspoloživim ličnim resursima. Kvantitet prisutne tenzije modelira načine ekspresivnosti, bez mogućnosti da se proceni efekat delovanja i anticipiraju posledice akcije. Eksternalizacija negativnih produkata mentalnih konflikata biva usmerena prema drugima, ugrožavajući ili povređujući njihov mentalni i fizički status. Interiorizacija je drugi mehanizam rada intrapsihičkih sukoba. Nemoć, bes, strah i strepnja ostaju kod ličnosti koja ih je produkovala i vezuju se za telesne organe, ometajući njihovu fiziološku aktivnost . Ovakavi principi vođenja dijaloga sa sopstvenim haosom ne služe stabilizaciji mentalne bure u ličnosti, jer su erupcijama negativnih sadržaja, pokidane veze između mentalnih instanci. Prekid veza između sistema za samokontrolu i samoprocenu oslobađanju nagonske impulse, egocentrična osećanja i instinkte, uslovljavajući spektar asocijalnih ponašanja. Javljaju se verbalna i fizička agresivnost, sklonost ka veličanju sopstvene ličnosti i omalovažavanju ličnosti drugih, brisanje moralnih kodeksa i nepoštovanje pisanih i nepisanih zakona.

Demagoška pravila premijera

Ako se ličnosti ovakve mentalne konstelacije nađu na društvenim pozicijama sa kojih treba da odlučuju o drugima ili organizuju funkcionisanje neke institucije ili državnih sistema, njihov lični haos će se preliti na organizacije na čijem su čelu. Haos će, kao otrovni gas, polako prodirati u svest ljudi, odvajajući one koji se lako prilagođavaju svakoj situaciji od onih sa ličnom autonomijom koja ih brani od otrovnih uticaja. Pošto u Srbiji haos vlada decenijama, davno je obavljena selekcija između ličnosti sa integritetom i onih kojima je haos prirodno mentalno i socijalno stanje. Ta kategorija ljudi održava i proizvodi haos novih kvaliteta. Kreirali su i u funkcionalnom stanju održavaju sisteme koji oblikuju ličnosti za buduću konverzaciju sa haosom. Razvili su specijalne znake za dijalog sa haosom i komunikacija im je vrlo uspešna. Održavaju haos da bi haos održao njih. Iz te sinergije je nastala država koja je danas pred bankrotom. Iz takvog stanja treba da je izbave isti ljudi koji su je u tu poziciju uveli. Reforme koje su koncipirali treba da im sačuvaju pozicije, obezbede dobar startni položaj za sledeće izbore, obmanu kreditore, omoguće nove pozajmice i etabliraju novo državno ustrojstvo po starim pravilima. Ove metafizičke zaokrete pokušaće da realizuju novim pritiscima na ekonomski osiromašene građane. U reformske pakete prvo su upakovali predloge o smanjivanju zarada i penzija i zakon o radu koji štiti poslodavce i umanjuje prava radnika. Ne govori se o promeni ustava ni izbornog zakona. Neopravdano veliki broj poslanika i njihove zarade se ne pominju, kao ni više hiljada izmišljenih radnih mesta u državnoj i opštinskim administaracijama. Zbog vladajućeg zakona haosa, broj ljudi koji prima konkretne zarade za imaginarne poslove u društvenim preduzećima i fantomskim agencijama je nepoznat. Nepoznat je i broj partijski zaštićenih osoba koji primaju po nekoloko plata. Premijer koji se trudi da sačuva popularnost i da se ne zameri pripadnicima svoje stranke, primenio je demagoška pravila, preporukom da se članovi njegove stranke, u dogledno vreme odreknu tih beneficija. Ministar inostranih poslova ne smatra da njegovi partijski drugovi treba da se odreknu zarada koje su sami sebi dodelili i njihovu visinu odredili. Haos je omogućio da ne postoje zakonske odredbe koje bi regulisale broj plaćenih funkcija. Možda će se neki od njih, pod pritiskom medija ili partijskih lidera, odreći dela svojih enormno visokih zarada, ali će njihove ličnosti i dalje ostati beskrupulozne, bahate, nadmene i neodgovorne. Njihovo štetočinsko delovanje neće biti neutralisano budućim reformama. Ostaće na svojim pozicijama zaštićeni haosom i premijerovim demagoško-populističkim akcijama. Stečenu veštinu u upravljanju i kreiranju haotičnih matrica, prezentovao je javnim odbijanjem reformskog modela bivšeg ministra finansija, sa obrazloženjem da „ljudi ne bi mogli da ga prežive“. U tajnom dijalogu sa sopstvenim haosom potvrdio je da će građani da ćute uz pokušaje da prežive i ovu akciju koja se vodi za njihovo dobro iako ga oni neće osetiti. Uzeće im samo 10 ili 15 procenata od njihovih bednih zarada i penzija, uz obećanje da će za dve godine, oni koji prežive, živeti u ekonomski prosperitetnoj državi. Do tada će ih braniti patetičnim vokabularom, demagoški koncipiranim samopregorom i biće uz njih ako ih zadese elementarne nepogode. Kako bi ih razveselio, smeniće nekog gramzivog i nesposobnog direktora iz svoje stranke i ispričati im po neku vizionarsku bajku. Očekuje da mu poveruju jer su i do sada verovali mnogim verbalinim egzibicionistima, pa zašto ne bi poverovali i njemu. Verovanje u čuda i vođu pokretalo je lični haos kod mnogih građana. Ništa se nije promenilo.

Dragica Stanojlović