SVOĐENJE NA KRIMINALCE I NIŠTARIJE

Početkom decembra, ove godine, direktor policije Milorad Veljović, izjavio je da se privodi kraju ispitivanja 24 sporne privatizacije, među njima i „Jugoremedije“. On je pri tom rekao da u nekim slučajevima nije bilo kriminalnih radnji. Na koga se to odnosi? Mi radnici Jugoremedije znamo da nismo kriminalci, a to zna i deo javnosti koji već više od 10 godina prati naš „slučaj“.
 Mi smo se istrajno borili za poštovanje zakona i ugovora u privatizaciji još 2002. godine. Najviši sudski organ dao nam je za pravo da se 2007. godine vratimo u fabriku kao većinski vlasnici i da njome upravljamo. Nadoknadili smo ogromnu štetu koju je napravio sporni kupac državnog paketa. Potom smo prihvatili zakonske obaveze i modernizovali fabriku po normiranim tehničkim standardima i investirali u novi proizvodni pogon (Penpharm).
Nakon raskida ugovora sa prvim kupcem, ostao je suvlasnički odnos malih akcionara (oko 57 %) i države (oko 43%). Postoje duboke razlike u odnosu prema privatizaciji. Država stalno nameće kao jedini model privatizacije prodaju i preprodaju fabrike, dok radnici i akcionari daju prednost proizvodnji i njenom značaju, očuvanju radnih mesta i životu od rada a ne od finansijskih špekulacija i po cenu gašenja proizvodnje.
U nameri da kompromituje radničko preduzetnišvo i vlasništvo malih akcionara, država nezakonito hapsi i drži u zatvoru tri fabrička direktora, a direkotru Deuriću nezakonito oduzima imovinu koja nema veze sa Jugoremedijom. U javnosti traje kampanja da se firma označi kao kriminalno gnezdo i likvidira, i namenjena joj je sudbina stečaja bez ikakvog dokaza o kriminalu, bez optužnice, suđenja i presude. Nameće se stečaj koji je u toku, sa rizikom da nestane fabrika i mi sa njom.
Mi, radnici Jugoremedije, nas preko 400, zajedno sa svojim porodicama, sada, zimi, bez ikakvih prihoda ličimo na pokojnika „na ledu“, zavisni od volje nekih moćnika. U sličnom položaju je i nekoliko hiljada malih akcionara.
Mi znamo da nismo kriminalci. Nismo mi umišljeni pravednici spremni da ginu za svoje ideje, ili da jurišaju na svoje protivnike. Nismo ni mi besprekorni. Ipak, uprkos svim nevoljama kojima smo mi dugo izloženi, i ne samo mi iz „Jugoremedije“, ne gubimo nadu da ima snage i u Srbiji i u EU da se zaustavi uništavanje ne samo privrede i društva, već i samog ljudskog života. I verujemo da je realno moguće zaustaviti opštu kriminalizaciju svega i svakoga. Ništa dobro se ne može postići ako nas vlast napada za opšti kriminal, a ni upiranje u druge krivce ne donosi, samo po sebi, bilo kakav boljitak. Promene na bolje stvarno nastaju kada prestane prezir prema radu i radnicima, kada se štiti sem svojine onih koji su pod zaštitom partijskih vrhova, i svojina običnih ljudi.
 Nadamo se da još uvek možemo da izaberemo put u život,a ne u propadanje i uništenje. Tako nešto poznato je i u našoj istoriji i u istoriji Evrope.

Dan ljudskih prava, Zrenjanin 10.12.2013.g.                       Radnici i akcionari „Jugoremedije“                  

- Vladi RS
- EU
- javnosti