DEDOŠE SE MEGDANDŽIJE NAŠE

Za razliku od  nas skorašnjih šetača, demonstranata,  preko  Terazija (turcizam) i dalje, a nedavno i  Turaka po Gezi (tur. šetnja) parku u Istanbulu, ukrajinski demonstranti kao da su na pravom mestu. Njihova borba za evropske vrednosti upravo je započela i odvija se na glavnom kijevskom trgu  - Majdanu.
Kakva simbolika u imenu!?
Jer, ne mora se na ovim prostorima  baš znati  turski jezik  da bi se odgonetnulo značenje ovog turcizma, preciznije, arabizma. Štaviše, mi kao da smo stalno na megdanu, ili megdanima, svakovrsnim.
Zanimljivo je  da ova tuđica,  po običaju,  ima kod nas više značenja i izvedenica nego u jeziku iz kojeg je preuzeta. U savremenom turskom  mejdandži (meydanci)  je čistač, spremač dvorišta, vrta i slično), poslužitelj u zatvoru, lice koje dočekuje goste (u derviškoj tekiji). A sam mejdan (meydan)  znači:  polje, poljana, teren,  trg, a zajedno sa gl. okumak – izazivati, iščikivati (na svađu, borbu),  ili u sportu izazvati (šampiona u boksu).
U Rećniku srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika  megdan ili mejdan  ponajpre znači „borba između dva lica kao vrsta obračuna zbog uvrede časti, radi odmeravanja snaga ili usled kakvog drugog međusobnog spora“ i upućuje  se na  „dvoboj“ („On je bolji junak na megdanu,/I tebe bi na megdan dobio“); „oružani, vojni i  drugi   sukob  protivničkih snaga, okršaj, boj, bitka“ ; „mesto okršaja, prostor na kome se vodi borba, bojno polje, bojište („Pa odoše polju do megdana,/ Te premeću po polju junake“);  pokrajnski „prazan, slobodan prostor (obično u gradu), trg, polje, uopšte mesto gde se neko može slobodno kretati“ („Kolo igra na kliškom megdanu“).“ Najzad, to je bila i „stočna pijaca, vašarište“, pa fig. „područje, mogućnost nesmetanog slobodnog delovanja, postupanja“ odnosno „videlo, javnost“ („Vaša djela na megdan se vide,/A pogani nek se od vas stide“). Shodno tome, megdandžija  je onaj „koji se bori na megdanu, koji je rad da s nekim deli megdan, uvek gotov da se bori s nekim za nešto, junak, borac, borben čovek uopšte“ odnosno fig. „onaj koji je sklon kavgi, tuči, kavgadžija“.
Vratimo  se demonstrantima. Ukrajinski  boj na Majdanu je  započeo i želimo (mu) da ostvari svoj cilj; turski šetači su, u međuvremenu, osnovali istoimenu partiju (Gezi) i upravo je u toku pisanje njenog programa.
A mi?

Kao da  (zasad) samo  želimo (možemo) da se usaglasimo sa  aforističarem Ilijom Markovićem: „koji su nas doveli dovde – vratiće nas  nazad“ i ne kanimo na megdan da izlazimo.

Olga Zirojević