Konstantin za borca

Ovogodišnja prestižna nagrada „Konstantin Obradović“, Beogradskog centra za ljudska prava, dodeljena je velikom borcu za unapređenje kulture ljudskih prava Žarku Koraću, jednoglasnom odlukom žirija (V. Pešić, G. Matković, V. Petrović). Bio je profesor psihologije na beogradskom Filozofskom fakultetu, potpredsednik Građanskog saveza Srbije, jedan od osnivača DEPOSA, potpredsednik u vladi Zorana Đinđića i potpredsednik Veća republika u Skupštini SR Jugoslavije. Osnivač je Socijaldemokratske unije i njen predsednik. Danas je poslanik u Narodnoj skupštini Srbije.

Putem kulture

Kao asistent na grupi za psihologiju i član redakcije časopisa „Psihologija“  bio je i kreativni tvorac dečijih emisija: „Ponedeljnik“, „Putokaz“ i „Metla bez  drške“. Već odrasli „nekadašnji klinci“ sa poštovanjem se sećaju emisija za decu na radiju i naučnog programa Televizije Beograd. U njima su prepoznali Žarka kao svog prijatelja, koji ih je na interesantan i duhovit način učio univerzalnim životnim vrednostima i ljudskim pravima. Pravio je društvo deci čitave bivše Jugoslavije kada im roditelji nisu bili kod kuće, što se često dešavalo. Porodici i obrazovanju davao je time najveći značaj, što čini i danas.

Putem politike

Kao javna ličnost i intelektualac pokazao je da u svim vremenima mogu da se imaju čvrsti  moralni stavovi  koji se zasnivaju  na demokratskim principima, a ne na „poželjnim modelima društvenog ponašanja“. Smatra da se pravedno i uređeno društvo mora suprotstavljati ekstremističkim političkim režimima, zločinima i etničkom čišćenju. To je i pokazao suprotstavljajući se ratnoj politici Srbije devedesetih, putujući  po ratom  zahvaćenim područjima bivše Jugoslavije, boreći se protiv rata i zalažući se za poštovanje ljudskih prava. U brojnim intervjuima medijima, ukazivao je da su ljudska prava, iako neotuđiva, u Srbiji i dalje uslovljena verom, nacijom i političkim trenutkom i da zato, u svakom momentu, mogu biti suspendovana. Boreći se protiv nacional-patriotskog licemerja i njegovih nosilaca Žarko je znao da prokomentariše da se iza svakog mržnjom izobličenog lica krije još gori karakter koji je proizveo tu mržnju. Kod nas i danas preovlađuje divlji, ostrašćeni šovinizam, „Balkanski sindrom“,  naspram kojeg je „Vijetnamski sindrom“ mnogo lakši, zbog kojeg, po njegovom mišljenju, naše društvo još ne može bez vođe.

Vera Vujošević