Budžet za 2014. godinu

KUPOVINA VREMENA

Država uzurpirala javnu kasu, dodatno uvećala subvencije drzavnim i preduzećima u restrukturiranju, dok će naredne sezone na plate zaposlenih u javnom sektoru i penzije biti usmereno čak 38,9 odsto budžeta

Zakon o budžetu kao kao pravni akt i proračun prihoda, te plan njegove raspodele, nosiocima izvršne vlasti dodeljuje, bilo direktno, bilo pratećom regulativom, određena prava u vezi sa upotrebom javnih sredstava. Reflektuje karakter politike koju vlast namerava sprovoditi u tekućoj godini, pa se često, prema dominatnom parametru vladine koncepcije, označava kao ambiciozan, socijalan, razvojni... Međutim, ono što je Skupština Srbije usvojila 13.decembra teško je tipizirati uobičajenom terminologijom; razvojnih momenata jedva da ima u tragovima, rast zarada u javnom sektoru limitira se na 1,5 odsto, a planirana je inflacija od 4,6 odsto i plate će realno biti niže nego ove sezone, pa nema osobine socijalnog. Teško se moze smatrati ambicioznim, ako se marginalno spominju ulaganja u infrastrukturu, nauku, obrazovanje...

Razvodnjavanje štednje

Šta je onda ponudio, a poslanici usvojili, mlađani ministar Lazar Krstić, u početku najavljivan kao zagovornik reformi? Prezentovao je budžet za kupovinu vremena, tim pre što se vanredni izbori već mesecima najavljuju, stranke i mediji utrkuju u kampanji. Poslanički amandmani su, iznad svakih očekivanja, dodatno razvodnili inače blage poteze usmerene ka štednji, pa se budžet u krajnjoj verziji pretvorio u mehanizam kojim vlast uzurpira državnu kasu iz koje kani obilato finansirati penzionere, javna i preduzeća u restrukturiranju, osnov glasačke mašine svake vlasti. Sve ostalo je sasvim sporedno. Dosadašnji smer da svi građani finansiraju povlašćeni javni sektor u tekućem budžetu je izražen bar u meri u kojoj je bio i budžetima vlade Mirka Cvetkovića. Pozitivnim bi se mogla označiti spremnost Krstića da statistiku i kasu učini transparentnijim, što je rezultiralo spoznajom javnosti koliko se javni sektor razgranao i prerastao u brzometastazirajući kancer srpskog društva.

Tako se ispostavilo da je od 1.714.000 zaposlenih, u javnom sektoru čak 740.000, bez vojske i policije, čiji zbirni broj se procenjuje na 85.000. Penzionera je 1.635.000, nezaposlenih preko 1.050.000, od kojih 650.000 ne radi ni na crno. Tokom prvih deset meseci prošle godine u inostranstvo je, uprkos dugoj globalnoj recesiji, posao potražilo čak 95.000 pretežno mladih i obrazovanih. Podatak da je jesenas broj brucoša dostigao čak 65.000, oko 3.000 više nego što se rodilo beba, pokazuje očajan demografski trend, ali i fakat da mladi ne mogu da nađu posao, pa studiranjem odlažu zasnivanje radnog odnosa. Ovakva struktura društva u Srbiji je odavno trasirana i svake godine se pogoršava. Rešenje su krupne reforme, a svaka promena prvo se, jer transformacije koštaju, mora videti u budžetu. Kako je ovogodišnji samo komotnija varijanta prethodnog, od promena, bar onih postupnih, neće biti ništa. Naprotiv, budžet je koncipiran da očuva postojeću parazitsku strukturu, u kojoj je stranačka pozicija najvažnija referenca.

"Ratni" budžetski deficit

Dakle, naredne godine se planira prihodovati 930, a potrošiti 1.113 milijardi dinara, pa je deficit 183 milijardi. No, kada se dodaju rupe u Zdravstvenom fondu, opštinskim kasama.., dolazi se do cifre od 285 milijardi dinara manjka, što čini 7,1 odsto BDP, previsoko procenjenog na 40.400 milijardi dinara, odnosno 35 milijardi evra. Prošlogodišnji deficit je bio 6,6 odsto, na nivou minusa države u ratnom stanju. Najgore je što je za zemlju sa ekstremnom nezaposlenošću i katastrofalnim demografskim trendom ovoliki deficit gotovo samoubilački, pogotovo kada nije usmeren ka razvoju, već ka isplati garantovanih i obećanih primanja povlašćenim strukturama društva. Tako će na plate zaposlenih u javnom sektoru, mimo samostalnih prihode, otići 24,5 odsto ukupnog državnog novca. Kako se u nas upltama za penzijsko prikupi tek 52 odsto neophodnog novca, gotovo pola penzije svakom penzioneru se izdvaja iz budžeta, što čini 14,4 odsto ukupne državne kase. Odakle će se dolaziti prihodi? PDV, akcize i carine su najveći izvor, ali povećanje niže stope PDV sa 8 na 10 odsto, te solidarni porez na plate iznad 60, odnosno 100 hiljada dinara u zbiru će, prema projekciji, doneti tek 280 miliona evra, od „uterivanja“ sive eknomije u legalne tokove se planira preambicioznih milijardu do milijardu i po evra. Siva ekonomija u nas se ponovo razmahala, ali to je socijalni ventil i veliko je pitanje koliko država sa neefikasnom pravnom aparaturom može učiniti na ovom planu. Regulisanje sive ekonomije podrazumeva da vlast uđe u sukobe sa jakim esnafskim udruženjima, poput advokata i lekara, koji ne vode poreske knjige, već namet plaćaju paušalno, sa taksistima, važnim u najvećim gradovima, ili sa mlinarima i pekarima koji, zahvaljujući i „crnom“ radu, uzvraćaju jeftinim osnovnim tipovima hleba.

Unazad pet godina, od početka globalne krize, država Srbija je inodug uvećala za 5,7 milijardi i sa ukunih 12,65 inoobaveza je ušla u crvenu zonu. Da bi buđet funkcionisao, sledeće godine će na morati pozajmiti oko šest milijardi evra, ali je skoro izvesno da, nakon julskog emitovanja 1,15 milijardi evra vrednih državnih evroobveznica, više neće novac povlačiti sa inofinansijskog tržišta. Aktuelna vlast se uzda u tri milijarde evra bilateralnog kredita iz Abu Dabija, ali Mlađan Dinkić, podpredsednik komiteta za saradnju sa ovom naftom prebogatom državom, podseća da se o tolikom kreditu govorilo kao sukcesivnom, koji bi pristizao u naredne tri sezone. Tu je oko 800 miliona povoljnih namenskih kredita Svetske banke. Nevolja je što je znatan deo vezan za transformaciju javnog sektora, a nijedna vlast ne bi da dira u sopstveni majdan glasova. Jedina nada da se po povoljnijim uslovima reotkupe nasleđeni krediti sa 7,5 odsto kamate izgleda da je šeik, a kako se od marta očekuje poskupljenje novca na svetskom tržištu, pitanje visokih kamata na ranije uzeta zaduženja postaje omča oko vrata.

Preskupo zaduživanje

Preostaje domaće finansijsko tržište, sa koga se očekuje da Narodna banka Srbije bankarskim zapisima za budžet prikupi tri milijarde evra. Ovo je lakši, ali i znatno skuplji način kreditiranja. Kama-ta je bar na nivou referentne kamatne stope, 10,5 odsto, pa banke menjaju evre u dinare i, kako je kurs dinara praktično fiksan, ekstrazarađuju. Ovaj devizni priliv je i ključan za održanje kursa, mada bi na osnovu unazad pet godina razlika u visini inflacije u Srbiji i Evropskoj uniji kao našem najvećem trgovinskom partneru trebalo da dinar oslabi bar za 30 odsto. Posledica ovakve politike je fakat da ćemo ove godine za kamate izdvojiti 1,14 milijardi, naspram prošlogodišnjih 520 miliona. Koliko je naša situacija kritična, možda je pravi pokazatelj malo starnih direktnih investicija, samo 150 miliona evra za prvih devet meseci. Osim poljoprivreda i „Fijata“, nemamo ozbiljniji izvozni artikl. Malo prihodujemo inorazmenom. Preokret može doneti samo novo investiranje, ciljno usmereno ka izvozu, ali prejak dinar ometa izvoz i odbija ulagače. Sa druge strane,ozbiljna depresija kursa bi destabilizovala budžet, uvela bankarski sektor u gubitke, umanjila plate iskazane u evrima. Iz ove zamke može se izići samo krupnim reformama i to na duži rok. Bez ovakvog sleda događaja, izvoz će biti traljav, privredna aktivnost sve skromnija, time i i sve manje budžetskog prihoda.

Neefikasno subvencionisanje

Dok se privreda ne razmahne, na čemu u Vladi Srbije usamljeno radi jedino ministar za ekonomiju Saša Radulović, država mora da štedi, odnosno budžetska izdvajanja moraju biti krajnje racionalna. U nas je, pak, upravo rashodna strana budžeta maksimano sporna. I nesuđeni lider francuskih socijalisti Dominik Štros-Kan se iznenadio videvši na šta se sve usmeravaju subvencije. Kada se izuzmu poljoprivredne i subvencije železnice, koje se u Evropi smatraju podsticajnim i socijalno prihvatljivim, prošle godine je izdvojeno čak 778 miliona evra, 2,6 odsto BDP, daleko najviše na Starom kontinentu.

Ove sezone, pak, za garanciju Srbijagasu je izdvojeno 200, železari Smederevo 36, EPS- u 120, Železnici 51, Javnom servisu 65, bonusima na plate vojsci i policiji 100 miliona evra, 200 miliona za Tranzicioni fond iz koga bi se isplaćivale otpremnine radnicima iz preduzeća u restrukturiranju, 220 miliona Agenciji za sanaciju banaka, pošto je prošle godine potrošeno skoro 700 miliona na saniranje posledica krajnje komotnih kredita Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine... Međutim, od nedavno je u stečaju i Privredna banka, čija sanacija je procenjena na 100 miliona evra. I pored silnih subvencija, Agrarni budžet jedva je dostigao 37 milijardi, a nije predviđen ni podsticaj izvozno usmerenih ulaganja, dok je za nauku planirano izdvojiti tek 120 miliona evra.

Međutim, aktuelna vlast ni ne pomišlja na štednju. Vidi se po samoim vrhu državne piramide- amandmani su iz oibaveze takozvanog solidarnog porez izdvojili su javna preduzaća koja unazad tri godine nisu uzimala novac iz buđeta. Takođe, za godinu i po dana nova vlast je u administraciji Skupštine Srbije zaposlila 78 ćata i broj uvećala na ukupno 407 radnika. Ni to nije bilo dovoljno, po novoj sistematizaciji predviđena su 536 radna mesta, od kojih 127 direktno vezana za kabinet predsednika Republike. Nije se ni pokušalo pravnim ak-tom regulisati visina zarada u javnom sektoru, ostalo je po starom - plate određuju čelni ljudi državnih preduzeća i institucija.

Blizu grčkog brodoloma

Nije ovoj vlasti ni do štednje, ni do razvoja. Budžet je stoga nekonzistentno sklopljen, sa prvenstvenim zadatkom da omogući dalje širenje javnog sektora, a pre svega dobru pripremu vladajućih stranka za najavljene vanredne parlamentarne izbore. Nije sva krivica u aktuelnoj vladi, gotovo istim rezonom se vodio i prethodni kabinet.
Međutim, Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, je nedvosmislen u tvrdnji da bi javnost, pre svega nosioci političkih funkcija, trebalo da budu pripremljeni na bolne mere štednje bar u naredne tri godine, ukazujući da je Srbija u sličnoj situaciji kao što su Grčka i Portugalija, a to su države koje su odmakle u dugogodišnjem programu smanjivanja budžetskog deficita. Što se kasnije bude krenulo, biće sve oštriji rez.                                

Živan Lazić