Projekat KUDA IDE SRBIJA
u saradnji sa Fondacijom za otvoreno društvo

KOSOVO – PUT KA RADIKALNOJ ISTORIJSKOJ PROMENI

Poslednja šesta panel diskusija pod nazivom Srbija, Kosovo, Evropska unija – da li se Čvor razreŠio? u okviru projekta „Kuda ide Srbija“ uz finansijsku potporu Fondacije za otvoreno društvo Beograd, održana je 25. septembra u Velikoj sali NUNS-a u Beogradu. Panelista je bio dr Dušan Janjić,  politički analitičar i vrsni znalac prilika na Kosovu, a moderator Zlatoje Martinov, glavni urednik Republike. U diskusiji i postavljanju pitanja učestvovali su članovi redakcije i prisutni gosti.

Zlatoje Martinov: Želim da pozdravim prisutne goste i predstavnike medija, i da se zahvalim Dušanu Janjiću koji se odazvao molbi da bude panelista na današnjoj tribini. Na početku, kao uvod u razgovor, želeo bih da podsetim da je Republika još 1989. godine imala tri skupa posvećena Kosovu. Tada je Kosovo bilo u žiži političkog interesovanja jugoslovenske javnosti jer je kao žarište opasno pretilo rasplamsavanju međunacionalnih strasti pa čak i oružanih sukoba. Tema na sva tri skupa je glasila „Kosovski čvor - drešiti ili seći". Još tada su ozbiljni i savesni intelektualci okupljeni oko UJDI-a i Republike, i ne samo oni već i drugi, i to iz svih krajeva SFRJ predlagali da se „čvor“ ne seče, nego da se „lagano dreši“ odnosno odvezuje, da se spor rešava dijalogom sukobljenih strana i sukobljenih interesa. Shvatilo se već tada da je pitanje Kosova goruće pitanje, koje ako se postupno i uz dijalog ne rešava može dovesti do opasnih posledica po čitavo jugoslovensko društvo.

Otuda i zalaganje da se čvor ne seče mačem poput načina na koji je Aleksandar Makedonski razrešio Gordijev čvor, nego da se ide na razgovor. Strahovalo se da Kosovo može generisati sukobe između jugoslovenskih republika odnosno da se srpski i albanski nacional-šovinizam prelije i na ostale delove SFRJ. Vreme će pokazati da su strahovanja nacionalno neostrašćenih jugoslovenskih intelektualaca bila opravdana jer se država raspala u krvavom međunacionalnom ratu. Nepopustljivost režima Slobodana Miloševića i upotreba sile svakako je doprinela da kosovski problem bude internacionalizovan, da postane evropsko i svetsko pitanje.

Zlatoje Martinov: Da li je Kosovski čvor razrešen?

A tako nije moralo biti s obzirom da albanski nacionalisti od 1981, a i kasnije 1989. godine nisu odmah zahtevali da Kosovo bude nezavisna država. Oni su se zalagali za Kosovo republiku u okviru jugoslovenske federacije. Kasnije će naravno stvar eskalirati sa tim nasiljem. Ključno je, po meni, nasilje koje je Miloševićev režim upotrebio, dakle oružano nasilje nad Albancima, pala je i krv i to je bila linija posle koje se teško moglo nešto ozbiljnije uraditi. Albanci na Kosovu su na nasilje režima odgovorili mirnim protestima a nešto docije i potpunim ignorisanjem ne samo vladajućeg režima nego i države Srbije, formirajući paralelne institucije. Tek će se mnogo godina kasnije, formiranjem tzv. oslobodilačke vojske Kosova Albanci odlučiti na oružani otpor. Sve će to dovesti do mnogo prolivene krvi na obe strane i najposle do proglašenja nezavisnosti Kosova.

Pošto je Dušan Janjić odličan znalac prilika na Kosovu, možda bi mogao da nam kaže kako danas gleda na razrešavanje tog kosovskog „čvora“, naime da li je konačno na putu da bude razrešen?

Dušan Janjić: Čovek ima utisak kao da se Kosovski boj nikad neće završiti. To je nešto sa čime se stalno bavite i uvek ste negde na istim pitanjima, barem kada ste u Beogradu. Kada izađete iz Beograda, vi vidite da je potpuno drugačije. Ako sada uzmemo taj zaista važan momenat u sazrevanju neke političke alternative, a to su te rasprave i taj zbornik Kosovski čvor drešiti ili seći, to je značilo i početak artikulisanja neke demokratske opozicije. To o razrešenju kosovskog čvora je bila ideja UJDI-ja i ti su ljudi jednostavno smatrali da se stvari mogu rešavati principijelno, i bili su u pravu. Dakle smatrali su da se promenom državnog okvira uvodjenjem demokratije i višepartijskog sistema moraju uvažavati prava svih, a onda i prava Albanaca. Smatram, međutim, da je tu postojala velika iluzija. Sastojala se u verovanju da će svi prihvatiti racionalne argumente a jednostavno se zaboravilo da je za neke druge, za neke interesne grupe, racionalno upravo ono što je iracionalno! Tako da one preporuke o dijalogu i mirnom rešavanju sporova i dan-danas stoje, dobar deo njih je ostvaren ali sa zakašnjenjem - tri decenije. Ali šta vam kažem, Srbija kasni za svetskom istorijom i više, a sama za sobom sigurno kasni 30 godina. Posebno bih istakao da je jezgro kosovskog čvora i dalje Beograd. Čvor, međutim, više pokušavaju da razreše stranci, SAD i Evropska komisija na primer, nego što to aktivno rade vlasti u Srbiji. One prate neku nuždu, potpisuju sporazume da često i ne znaju baš o čemu je reč, mi tako stičemo pogrešan utisak da će se stvari brzo razrešiti – međutim neće. Beograd će i dalje ostati zavezan u tom čvoru i pošto je Međunarodna zajednica apsolutno svesna (kad kažem Međunarodna zajednica, da ne mistifikujem, to su Evropska Unija, Amerika, a sigurno i Rusija), da se Beograd ne može od toga razrešiti, uveli su nam to 35. Poglavlje kao prvo koje se mora ispuniti.

Kosovo će i dalje da prati i određuje političku scenu u Beogradu, barem sudbinu SPS-a, jer ne može onaj ko je čvor umrsio da na kraju ispadne da ga je on i razrešio, on samo može da bude instrument za legalizaciju sečenja i tome mi sada prisustvujemo i aprilskom sporazumu o lokalnim izborima i ako hoćete ovim ponovo neartikulisanim dnevno-promenljivim izjavama Vulina, Dačića, Drecuna Gomila ljudi koja se džipovima kreće oko vladajućih struktura po Kosovu, koja se bavi nekim polukriminalnim poslovima - a dobar deo njih je iz samih tajnih službi ili iz  njenih otrgnutih delova - ta gomila dakle i dalje nam samo jednu stvar govori: da se taj se čvor ipak mora u Beogradu razrešiti. Ja međutim mislim da bez sečenja uticaja takvih grupa pogotovu iz ovih tzv. tajnih službi i njihovih doušnika, mi sreće nemamo, dakle pozdravljam inicijativu Bila Klintona da se pre roka objavi sve, dragoceno je ovo što su već otvoreni fajlovi o saradnji Miloševića i CIA-e. Kada kao u Češkoj i Slovačkoj, bude jednostavno doušnicima zabranjeno da se bave javnim poslovima i budu skinuti sa vlasti i diplomatije, verujte mi ćemo ostati bez dve trećine sadašnje Vlade i državnog rukovodstva, ali to mi sami uraditi ne možemo, a naumili su Brisel i Vašington to da završe jer imaju iskustva. Jednostavno, nismo mi prva eks komunistička država, čak su oni drugi slučajevi bili bolniji, pošto je staljinizam kod njih bio dublji. 

Kada je reč o Kosovu danas, čini se da imamo neku kaljugu kroz koju idemo, a nismo baš sigurno ko je tu sve prisutan.

Zlatoje Martinov: To je naravno važno pitanje. Tačno je: problem može nastati kod tih kriminogenih struktura, setimo se onog Veselinovića koji je vedrio i oblačio na severu Kosova. Te strukture su jako moćne i uticajne, drže i lokalne političare u šaci, i one zapravo ne žele pravno uređenje položaja sopstvenog naroda, jer im prosto ne ide u račun. Ali šta je sa Kosovom i Srbijom kao susedima koji se moraju pomiriti i živeti mirno jedni kraj drugih? Brisel i Vašington odavno smatraju da je pitanje statusa neupitno. Kosovo je već pet godina nezavisno i sto četiri države su priznale Kosovo, među njima i najveće svetske sile. Nisu ga priznali samo Rusija i Kina, ali to ne treba isključiti u bližoj ili daljoj budućnosti i to će se pre ili kasnije rešiti na nivou „velikih“ u trouglu SAD –Rusija- Kina.

Problem i glavno pitanje, po meni, nije više status, nego položaj i poštovanje nacionalnih manjina na Kosovu, jer je tamo haotično stanje i u privredi i u društvu i teško je uspostaviti pravni poredak, to je teško i u Srbiji i u drugim zemljama u regionu, a na Kosovu naročito usled specifičnih istorijskih, kulturnih i političkih okolnosti koje tamo vladaju. Koliko vidim, sada je glavno pitanje za Međunarodnu zajednicu da se uspostavi pravni red, mir i bezbednost za sve narode koji nisu albanskog porekla na Kosovu, pre svega za Srbe na severu i naravno u enklavama na jugu. Za mesec dana će lokalni izbori na Kosovu, pa bih vam postavio pitanje, prvo, da li će se Srbi odazvati, čujem da dobar procenat stanovništva neće izaći na izbore jer je zastrašen od svojih, dakle od ekstremnih Srba koji bojkotuju izbore, i drugo, kakvo je vaše mišljenje, šta će ti izbori doneti Srbima na Kosovu i Srbiji?

Dušan Janjić: Zemlje koje podržavaju nezavisnost Kosova, čine to iz vrlo principijelnog razloga, cela Evropa se naime rastočila po principu etnonacionalizma i u Evropi je nastalo toliko tih nacionalnih država, naravno slabih, jer to je preduslov integracije, pa neće neka jaka država koja ima iluziju o nezavisnosti, ući u NATO ili Evropsku Uniju. Kada gledate mapu Evrope, od ujedinjenja Nemačke, vidite da se ona prekraja po snazi etniciteta, a cenu plaća cenu teritorijalni integritet. Druga stvar, da li roditelj može da izgubi pravo da vaspitava sopstveno dete? Može. Srbija je izgubila to pravo. Ona ga je jednostavno izgubila jer nije nikad prihvatila da je dete odraslo, nije nikad bila spremna da sa njim podeli autonomiju ili šta se već predlagalo, na primer Republiku Kosovo. Dakle mi smo to pravo izgubili. Onda su nam ga i bombama ograničili i onda je došao taj čin tzv. depolitizacije statusa. To su vam ovi pregovori sa Tomislavom Nikolićem, Dačićem, Vučićem. Još nije rešeno pitanje statusa i ja se nadam da će ono biti, ta poslednja tačka. Naravno Kosovo kao država već učestvuje u Svetskoj banci, Monetarnom fondu, otvara specifičan put ka Evropskoj Uniji, dobilo je i ono svoj upitnik. E, to vam je taj važan instrument. Evropa je rekla: u redu, lakše nam je  ako nemamo samo Srbe i Albance, evo neka bude šira evropska perspektiva. Sa interesovanjem očekujem završni okvirni sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine čiji su glavni elementi u aprilu fiksirani, i iza koga čvrsto stoji i kancelarka Merkel, ja se nadam da će to biti u novembru i tu će se otvoriti taj proces za neki oblik učešća Kosova u Ujedinjenim Nacijama. Od tog časa,  Beograd više neće biti relevantan za rešavanje pitanja statusa, ali pitanje statusa Kosova će ostati međunarodni problem, kako ste i vi malopre rekli sve dok se ne nagode tri velike sile međusobno - Kina i Amerika i Kina i Rusija. Međunarodna zajednica je u početku išla sa mantrom multietničkog Kosova pa su onda i oni shvatili da to ne funkcioniše i onda su od Ahtisarija na ovamo, prešli na jedan pragmatičniji pristup, a to je zaštita manjina. Vrlo visoka za Srbe. Ali sad pazite čuda, najveće patriote-nacionalisti Srbije su predložili najubitačnije rešenje protiv toga!

To rešenje se zove zajednica srpskih opština. Nemate bolji način da upropastite manjinsku samoupravu i odbranu nacionalnog identiteta nego da idete na oblik decentralizacije vlasti. Zajednica opština koju Nikolić i Dačić hvale kao najveći uspeh u suštini neće stvoriti mehanizam upravljanja školama, neće Srbima doneti bioskop, pozorište, jednostavno u toj opštini već sada postoji zajednica opština i 30% ljudi koji to ne osećaju kao problem. Ja se nadam i takva inicijatva i razgovori postoje i tu Vlada Kosova pokazuje spremnost, da će se u martu mesecu usvojiti taj specijalni zakon o položaju Srba i srpske zajednice i da će se otvoriti oni mehanizmi koje mi imamo u Srbiji za kulturnu i personalnu autonomiju. Treba formirati nacionalno veće, onako kao što je urađeno u Hrvatskoj, kao što je urađeno u Srbiji za nesrpske narode.

Dušan Janjić: Lokalni izbori na severu Kosova dovešće do jedne radikalne istorijske promene

Pitali ste za lokalne izbore. Konkretno na primer mi smo kao nova socijaldemokratija imali stranku na Severu pod tim imenom, na Jugu smo ušli u  ugovorni odnos sa nekoliko stranaka koje su već bile u kosovskom parlamentu. 29. jula smo ih objedinili onda smo promenili ime u Aktivna Srbija prilagođavajući se realnosti, ne možeš da ideš na izbore ako nisu u registru. I tamo sad postoji ta naša lista koja se zove Socijaldemokratija koja ide na nekih 16 izbornih jedinica, i koja je vrlo interesantan primer i test. Jer ja sam naučio kakav je stvarni odnos vlasti, jedno je šta  pričaju o izborima, a drugo je šta se stvarno radi. Mi smo specifični, ne može se kao za SLS-u reći da smo Tačijevi, ali imamo 8 poslanika, a imamo i jednog uj kosovskoj vladi. Srpska vlada tj. Vućić i Dačić pod nazivom “Lista srpska” hoće da naprave neko srpsko samoopredeljenje, ali Srbi na Severu nisu učestvovali ni u kosovskim institucijama ni u ovim poslednjim zaista nezakonitim lokalnim izborima.  Tomislav Nikolić se četiri puta sastajao sa vođama Srba sa Severa, nešto ih je ubeđivao, a oni su još pre dve godine rekli da ne priznaju ustav i zakon Srbije, dakle ne Kosova nego Srbije. E to vam je gore na Severu jedno zamešateljstvo u kome ne znate ko šta radi, ko koga i zašto juri. Sad su počeli da se pojavljuju i navijači partizanovci i zvezdaši zajedno, koji zavode red u kafićima i objašnjavaju za koga treba ili ne treba glasati. Posebno je to izraženo u Leposaviću, Zvečanu i Mitrovici.

Dakle na Severu zaista ne postoje bezbednosni uslovi za izbore. Ne postoji ni tehnička dostupnost bilborda, medija. Ako vam kažem da su svi bilbordi bili zakupljeni tačno do kraja izbora još pre četiri meseca, da ih je platio neko iz budžeta Srbije, onda više ne znam ko tamo vodi kampanju u stvari, da li onaj koji je platio bilborde iz budžeta Vlade Srbije ili ovi koji tvrde da oni drže konce - Jakšić, Ristić, DSS. Imam utisak da Vlada jedno vreme finansira DSS za svaki slučaj, i to je moja ključna poenta. U stvari bojim se da znam šta Vlada hoće, bojim se da  Vlada nije uspela da se jedinstveno dogovori šta je taj krajnji cilj nego se dogovaraju kao i ovo sada oko Beograda - hajde prvo da skinemo Đilasa pa da vidimo ko će doći. Postoje ljudi, službe iz polukriminalnog sveta i bojim se da postoji strategija: mi iz “Liste Srpska” koju je formirala država Srbija, idemo da sve druge potamanimo da bi mi dobili svih 10 gradonačelnika, a koristićemo sva sredstva.

Glas iz publike: To je SNS?

Dušan Janjić: Srpska, to se zove “Lista srpska”. SNS nije u celoj priči do kraja, tu su pre svega SPS, Pokret socijalista, Ljajić, Jedinstvena Srbija, znači oni koji grade vlast po svaku cenu, a cena im je niska. Dakle strategija je sve druge liste zastrašiti, ne daj bože da novinari koji su odlučili da u Zvečanu stanu i izađu na neku listu Najuglednijim lekarima i novinarima, počeli su da bacaju bombe u dvorište. Nije njima bombe bacao DSS i Marko Jakšić, nije zastave socijaldemokratije palio Marko Jakšić. Mi tražimo od Vulina da to ispita, a daćemo mu imena njegovih saradnika  koji su to radili, to su  njegovi mladi aktivisti. Dakle, nažalost, i to je deo strategije, ovi koji ne slušaju srpsku Vladu oni su odmetnici, na njih drvlje i kamenje. Priča se o jednom strašno gnusnom činu. To je upad u kuću Olivera Ivanovića. Ali koliko su batina, koliko povreda dobili aktivisti SLS, to niko ne priča, oni su Tačijevi! Zašto sad ovo široko pričam? Mislim da je strategija mnogo prepoznatljiva, to je strategija iz devedesetih godina, to je ono što je rađeno u Slavoniji, kada su trebali da budu prvi put višepartijski izbori, to je ista ruka tajnih službi i kriminogenih struktura Srbije.

Olivija Rusovac: Da li je moguće da uz asistenciju Evropske Unije i uz ambiciju Srbije da uđe u pregovore sa Unijom, mogu da se rade stvari koje su se radile u Hrvatskoj i Bosni?

Dušan Janjić: Mogu. I ono je rađeno uz asistenciju, to se sad vidi iz ovih arhiva. Šta je poenta? Prvi put Srbi sa Severa treba da izađu na stvarne višepartijske izbore, da dobiju više lista, da dobiju mogućnost da vide ko je kandidat, da ga zaokruže. Kosovo je sada u političkom smislu, kad su Srbi na severu u pitanju, tačno tamo gde je bio srpski narod i država Srbija sa Miloševićem '90-ih godina. Tačno tu i potpuno je isti scenario, verujte. Ma niko se ne trudi da otkrije ko je pucao na vojnika Euleksa, a zna se da je pucao  profesionalac iz automatskog fiksiranog oružja, da je pucano iz zasede, da je tek treće vozilo, znači ono koje se zaustavilo, bilo najvažnije u njemu je ubijen jedan i ranjena dvojica o kojima niko ne priča.

Glas iz publike: A birači? Šta hoće birači?

Dušan Janjić: Biraće između dva zla. Biraće manje zlo po njih. Šta je manje zlo? Ja ne mogu sad da vračam. Ja znam da će u Leposaviću biti veća izlaznost nego u Zvečanu i Mitrovici. Da ima već sada više kandidata i tvrdim vam da će u Leposaviću državna Srpska lista pretrpeti poraz, oni neće politiku srpske vlade u Leposaviću. U Zubinom Potoku verovatno takođe neće ovakvu politiku, ali nemaju šansu da izglasaju nešto drugo jer ima samo jedan kandidat za gradonačelnika, a to je državni čovek. Ko god izađe, a Međunarodna zajednica je rekla nek je i tri, izbori su valjani. Ako uzmemo Zvečan i Mitrovicu bojim se da će tu biti jako teško, jer očigledno da birači neće većinu onih koji se nalaze na Listi srpske, državne liste. Neće. Da li će moći da glasaju protiv i da tim glasovima odluče, mislim da neće, to je jedna pat pozicija jer niko ne kontroliše, za sada, glasanje iz Srbije. OEBS, sa svojih pet mobilnih jedinica, neće moći da kontroliše  33.000 registrovanih  birača u Srbiji, što je više nego što ima ukupno birača na severu Kosova. Tamo je dovoljno i 500 glasova da promeni rezultat. Mislim da će što se tiče Mitrovice i Zvečana sve biti sve razrešeno u drugom krugu gradonačelničkih izbora.

Birači imaju potrebu za promenom. Oni najbolje znaju koliko je „Insajder“ u pravu i šta je sve „Insajder“ sakrio, oni najbolje znaju ko je platio da B92 skloni i prećuti neke stvari i najbolje znaju šta nema u anketnom izveštaju generala Stojanovića u Anketnom odboru. Oni najbolje znaju kako su razni Vasiljevići, Zelja i ostali pravili kapital. Ali, od znati do napraviti jedan korak - to nisu ovi izbori. Moja opšta prognoza je sledeća: lokalni izbori na severu Kosova dovešće do jedne radikalne istorijske promene. Te opštine i ti birači definitivno ulaze u sistem Kosova, pod zakone i ustav Kosova. To je istorijski prevrat.

Ono što će im izbori doneti to je virus koji će proraditi tek na parlamentarnim izborima. Doneće im prvi put šansu da znaju za koga glasaju, gde bacaju glas. Ovaj put neće znati zbog pošte koja stiže iz poštanskih kočija koja će ići iz Srbije, ali koliko znam, Srbija se neće ništa pitati u maju kada budu parlamentarni izbori. Zato je Međunarodna zajednica zauzela stav, nije važno kako će sada da bude, u maju će da se reši globalni odnos snaga unutar srpske zajednice, a dotle će se potpisati Sporazum između Beograda i Prištine. Beograd se više ni za šta neće pitati.

Olivija Rusovac: Imaće valjda neke prednosti ta zajednica srpskih opština kada je u pitanju obrazovanje, taj civilni život, nije li tako?

Dušan Janjić: Može da ima i ne mora da znači. Nismo još videli nadležnosti sigurno je da će osnovne škole, takav je princip na Kosovu, biti predate lokalnim opštinama, a zna se da fakultet odnosno visoko obrazovanje ostaje centralnoj vlasti. Drugo, ne znam kako će oni organizovati ono što se zove sadržaj nacionalnog identiteta i kako će to organizovati u okviru svoje zajednice verovatno će morati da naprave neko telo za zaštitu manjina. Mi kao socijaldemokratska stranka imamo drugi predlog, i već razgovaramo sa Međunarodnom zajednicom, a mislimo i sa Tačijem. Reč je ot ome da se kao u Srbiji napravi nacionalno veće i da se u svakoj opštini gde Srbi žive biraju lokalna veća da oni imaju kao u Hrvatskoj svoju koordinaciju, da u koordinaciju pored izabranih predstavnika sa nivoa opštine izaberu i predstavnike kulturnih institucija kao što je obrzaovanje, nauka, prosveta.

Zlatoje Martinov: Hvala Dušane na vrlo icrpnom izlaganju, da li još neko želi nešto da pita?

Vesko Ivanović: Ja bih pitao u vezi ovih najnovijih događaja, po logici ovog sleda mogu da se dese i nova ubistva. Je li tako?

Dušan Janjić: Ja sam imao uvide u neku procenu, neki mediji su mi dostavili koji su bliski MUP-u. Dakle tamo MUP najavljuje novi sled tih drastičnih oblika nasilja, bombi, to i ne prestaje, svaku noć negde nešto eksplodira, a ima i ubistava.

Vesko Ivanović: Kako sam vas razumeo to je povezano sa Beogradom.

Dušan Janjić: Pa, da vam kažem, politički vi tamo ne možete reći ko je organizovao, ali ako gledate interese, odnosno ko ima interese da se stvari zakomplikuju dotle da se ospori legitimnost izbora, onda je stvar jasna. To su neki politički krugovi u Beogradu, to je jedan deo ljudi koji dole žive ali oni su vezani za dosadašnju srbijansku vlast, ne znam da li demokratsku ili SNS-ovsku, tamo SNS-ovske nema, ona je tek u Beogradu napravljena, najviše je DSS izvukao moći na Kosovu, SRS je jak, a to vam je skoro SNS, SPS je tamo ipak nosilac kontinuiteta jedne politike. I imate uvek, naravno, pretpostavku koju ne možete da isključite da takve rovite situacije mogu biti iskorišćene spolja. Da vam neko to odradi. Ako gledate spolja, kome odgovara da se Evropska Unija ne proširi planiranom ritmom, kome odgovara da još uvek postoji  konflikt na maloj teritoriji severa Kosova, to sigurno nisu zemlje Evropske Unije i to sigurno nisu Sjedinjene američke države i ja lično mislim da to nije ni Vučić u ovoj vladi, ali svi ovi drugi su pod znakom pitanja.

Zlatoje Martinov: Zaključio bih ovaj razgovor konstatacijom da smo dosta saznali o stanju na Kosovu od čoveka koji je praktično insajder, jer osim što je politički analitičar, on je i političar, predstavnik svoje stranke koja će participirati na predstojećim lokalnim izborima. Stanje nije ohrabrujuće, naprotiv, biće potrebno mnogo političkog strpljenja i takta i borbe protiv kriminogenih struktura povezanih sa delovima političkog establišmenta Srba na severu Kosova, da bi izbori bili održani, i da bi se održali u bezbednim uslovima za birače. Dušanu Janjiću još jednom hvala na učešću, hvala medijima kao i svima koji su učestvovali u razgovoru.

Ur. Foto: Vera Vujošević