Adolf i Pablo, ljubav i mržnja
Policija je nedavno uhapsila izvesnog Pavla Ćosića, saradnika srpskog profašističkog propagandnog fanzina Pečat, jer je na Facebook-u napisao da će platiti ako neko ubije Aleksandra Vučića, prvog potpredsednika Vlade Srbije. Ekstremista je sročio da će platiti 10.000 evra onome ko ubije Vučića i još toliko dati mu kada obavi posao. Poručio je i da svako ko ima predlog kako da ubije prvog potpredsednika vlade ostavi poruku u njegovom internet sandučetu. Kontrovezni direktor policije (Milorad Veljović) izjavio je posle hapšenja da je Vučić tražio od policije da se prema Ćosiću ne preduzimaju nikakve mere i istakao da će oni (plavci) “poštovati zakon i u skladu sa tim preduzimati određene mere", preneo je Monstrum iz Takovske.
Ubrzo nakon što je većina medija objavila ovu vest, na Facebook profilu rečenog “investitora” pojavio se komentar u kojem se tvrdi da pečatovac nije uhapšen, već samo bio na informativnom razgovoru. "Problematičan status je napisan u poremećenom stanju svesti, to je istina, ali sam ga izbrisao vrlo brzo", piše na Facebook stranici P.Ć. i dodaje da je kompjuter s kojeg je pisao pretnje odnet na veštačenje u policiju. "Nije mi bilo ni na kraj pameti ni da naručim ubistvo ni da ubijem Vučića i nisam nikakav terorista i opasan ludak kao što prenose mediji", tvrdi P. Ć. putem njegovog naloga, mada nema opipljivih dokaza ko zaista stoji iza ovog komentara na popularnoj društvenoj mreži.
Slobodarske e-novine podsećaju da je "satiričar" P.Ć. skoro sa stranica Pečata otvoreno pozivao na linč Nataše Kandić. Lukovićev portal dodaje da se “ekstremno-desničarski propagandni Pečat, čiji je glavni urednik Milorad Vučelić od samog osnivanja ističe govorom mržnje i da se na stranicama ovog opskurnog glasila demonstrira bizarno antievropsko raspoloženje i tetoši posve agresivan stav prema demokratiji, navode e-novine.
*
Đaci iz Sjenice, Ivanjice i Nove Varoši dobijaju toalete. Ovu agencijsku vest (23. avgusta) jedan strani novinar nikako da razume, rekavši da nam je zemlja “na boljem putu” verovatno bila u vreme Miloša Obrenovića.
*
Hrvati u Beogradu. Nogometna reprezentacija Hrvatske (“vatreni”) bila je na meču sa mihailovićevcima, a srpska metropola ih je do hotela Hajat sprovela pod prismotrom koja je malo ličila na opsadno ili, ne budi primenjeno, ono drugo stanje. Aerodrom i okolinu, deo autoputa do Arene i sve do hotela motrilo je previše policajaca, jer se radilo o utakmici “visokog rizika”. Na kratko je sve stalo od Surčina do “šest kaplara” a izabranici Igora Štimca umesto da naprave đir Knez Mihailovom uz preveliku bezbednost prošetali su tek do bašte restorana na Ušću, kod Brankovog mosta.
Na drugoj strani “neprijatelji” su se klanjali jedni drugima, Davor Šuker se smeškao Tomislavu Nikoliću i dao mu nekakvu loptu, predsednik Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karadžić nije krio zadovoljstvo što učestvuje u predstavi... Na kraju Luka Modrić i družina bili su prejaki za srpske fudbalere koji (na insistiranje nazovi selektora) umesto loptanja prednost daju horskom pevanju, odnosno himni.
*
Golubovi prevrtači i dalje su na ceni. Bivši funkcioner DS Goran Vesić u javnost se vratio izjavom da “podržava Vladu Srbije” i tvrdnjom da je prvi potpredsednik Aleksandar Vučić "real političar", koji na politiku razume na sličan način kao Zoran Ðinđić.
Bivšeg šefa Ðinđićevog kabineta upoznao sam s početka višestranačja kada sam s njim i Srđom Popovićem uradio jedan čisto novinarski posao pred jedne izbore. Ne tvrdim da ga dobro poznajem, pamtim ga po smirenosti, korektnosti i (posebno) urednosti. Stalno u lepom odelu. Kasnije sam slušao da je stasao u moćnika kojeg su (preterano) poredili sa Miloševićevim egzekutorom Jovicom Stanišićem. Vesića sam solidno ocenio i nakon, kako je govorio, onakvog raspleta u DS. Čovek se nije video u ekipi sa Draganom Đilasom i nije bio sklon stavu da je za sve kriv Sveti Boris Poraženi, ali reći da real političar i Zoran Đinđić “na sličan način razumeju politiku” ne deluje promišljeno, još manje realno i biće da je reč o kandidaturi za neko nameštenje. Pojašnjenje da se Vučić i Ðinđić, kao ni drugi političari ne mogu međusobno upoređivati i da su oni “jedini koji su rešavali kosovski problem uz sve bolne ustupke” Vesića je još više odvuklo među one koji bi, narodski rečeno, da se udenu. |
 |
Ivan Mesner/Biblioteka XX vek,
Svanibor Petan Lambada na Kosovu, 2010. |
|
*
Neka političari ne brinu. Svi će na ovim prostorima na sceni ostati više nego što su mogli i da zamisle. Pričaju šta im padne na pamet, ne razmišljajući o utisku kod građana koji (i to ih održava) kao da se takmiče u praštanju i brzom zaboravljanju. Komentirajući činjenicu prema kojoj je bivši generalni direktor MMF Dominik Štros Kan (jedan od savetnika vladalaca srpskih) bio u središtu pozornosti domaće i svjetske javnosti zbog privatnog života, prvi potpredsednik Aleksandar Vučić je narodu rekao da to nije ono po čemu treba suditi o nečijoj stručnosti. Da je tu stao provukao bi se, ali nije.
"Na primer, veliki Pikaso veoma je loše tretirao žene i decu, a neki drugi ljudi poput Hitlera voleli su žene. Ako ćete po tome da sudite, onda možete loše da sudite o Štros Kanu", rekao je Vučić. I – nikom ništa. (Stradaše li i neke žene u Hitlerovim konentracionim logorima?!)
*
Lider LDP Čedomir Jovanović pozvao je početkom septembra DS i njeno članstvo da se ujedine u jednu stranku i tako postanu efikasna alternativa sadašnjoj vlasti u kojoj suvereno dominira samo jedan čovek - lider SNS. Sociolog i istraživač javnog mnjenja Srećko Mihailović kaže (Blic) da je Jovanovićeva inicijativa preuranjena. "Danas građani Srbije u Vučiću ne vide opasnost koju je za Srbiju predstavljao Milošević. Trebaće još vremena da bi se došlo do tog stanja. Visok nivo poverenja u Vučića je i posledica nepoverenja u druge. U pitanju je fenomen, jer da bi građani u samo jednog čoveka imali toliko poverenje, potrebno je da ga potpuno izgube u one druge i da im se oni ogade", kaže Mihailović.
Ukoliko je Jovanović mislio na zajednički rad, a ne na formiranje nove stranke, to je onda interesantna tema, mišljenja je predsednik Nove stranke Zoran Živković, uz primedbu da je “loš običaj što se takve teme pokreću preko medija”. I Vesna Pešić je za grupisanje, ali uz DS i - bez Borisa Tadića.
*
U vreme kad sam nosio štafetu rođak je završavao jednu beogradsku (mašinsko-tehničku) školu na glasu koja je dugo ostala na nivou. Ne znam kako sada stoji (i da li postoji) “Petar Drapšin”, ali svi znamo da je školstvo (osnovno, srednje i naročito visoko) potonulo, sasvim dovoljno. Ipak, beogradska Matematička gimnazija drži do sebe. Njeni učenici su na takmičenjima do sada osvojili 350 medalja, što je, kako reče direktor škole Srđan Ognjanović, redak, ako ne i jedinstven uspeh jedne škole u svetu. Od 2007. godine učenici ove škole su svake godine osvajali zlatnu medalju na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi, a sve su uspešniji i pri upisu na vodeće svetske univerzitete. Maja 2007. godine Vlada Srbije je ovaj hram znanja proglasila posebno značajnom za zemlju, što ne znači da Srbija posebno pazi na svoj dragulj. Domaći politikanti često (oni tako “brinu”) postavljaju (nekome!) pitanje koje oni zovu centralnim “kako nismo u stanju da blistave umove pretočimo u uspeh u ekonomiji i u društvenom životu” (prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, Politika, 20. septembar), a potom sve stane u kratku izjavu direktora Ognjanovića: “Bivši đaci nude predavanja video-linkom, školi nedostaje oprema.”
*
Dve septembarske nedelje u bivšem “južnom susedu”, Grčkoj protekle su brzo. Biserno more, toplina vazduha u proseku oko 30 stepeni i potpuni mir kilometar i nešto od Nea Moundanie pronađen je u Vili Paradise. Sistakis B. Anastazis i supruga nude uslove za pravi odmor. Ipak, Grčka je i dalje veoma balkanska. Teško je razumeti kako ta zemlja, sa onakvim morem, ostrvima i položajem, ne stoji bolje. I činjenicu da se tu rodila svetska civilizacija. Jer -mnogo liče na nas.
Dragan Banjac
