Pet je godina
od proglašenja kosovske nezavisnosti,
otkako su, kako je nedavno rekao
premijer Hašim Tači “snovi mnogih
generacija kosovskih Albanaca postali
stvarnost”. Sedamnaestog februara
2008. godine Kosovo je, veli Tači,
proglašeno “nezavisnom, slobodnom
i demokratskom državom”. Istog dana
na vanrednoj sednici Parlament Kosova
usvojio je
Deklaraciju o nezavisnosti,
a Beograd je, istog datuma
poništio
“protivpravni akt privremenih
organa”... Posle toga kosovski Albanci
organizuju proslave, a Srbi proteste
i donose svoje deklaracije. Sredinom
februara, pred prvi jubilej nezavisnosti
naši nekadašnji sunarodnici uknjižili
su 98 ozvaničenja.
Među prvima su nezavisnost Kosova
priznale Amerika, Velika Britanija,
Francuska i Turska, a kraj privremene
liste prošle godine dopunjavaju
Fidži i Federacija Sveti Kristofor
i Nevi. Kosovo su priznale i 22
članice Europske unije(EU). Izvestiteljica
Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike
Lunacek u svom izveštaju zahteva
priznanje i od preostalih pet članica
(Španija, Rumunija, Grčka, Slovačka
i Kipar) jer “pozitivan uticaj EU
na Kosovu stalno slabi zbog nejedinstva
u politici priznanja”, čak se sprečava
“puno učešće u Europolu i Interpolu
i miniraju se zajednički napori
u borbi protiv korupcije i organiziranog
kriminala”, izjavila je Lunacek.
Azem Vlasi, najpoznatiji omladinski
kadar Titove Jugoslavije, advokat
i veliki borac za kosovsku nezavisnost
(trenutno savetnik Vlade Kosova
za spoljne poslove) tvrdi da Kosovu
“ne cvetaju ruže” i da mlada zemlja
ima probleme slične regionalnim.
“Može se reći da je Kosovo u ustavnom
i formalno-pravnom smislu u potpunosti
konstituisana država. Imamo institucionalni
sistem, od zakonodavne, preko sudske
do izvršne vlasti, elemente normalne
države”. Ipak, pet godina posle
proglašenja nezavisnosti “Kosovo
još uvek država koja nije potpuno
funkcionalna, a i Srbija nam još
pravi probleme gde god može po svetu,
i to uz pomoć Rusa i drugih istomišljenika”,
tvrdi Vlasi. Ipak, veruje da i Srbija
“napokon uviđa da je Kosovo nezavisna
država, bez obzira na retoriku koja
se koristi u Beogradu. Srbija shvaća
da su neodrživi pokušaji držanja
Srba s Kosova 'na dugom štapu',
kao i zavaravanje da ih mogu štititi
nekakve institucije države Srbije.
Srbija tu politiku ne može nastaviti
jer joj iz EU postavljaju izričit
zahtjev da se prestane s takvim
načinom mešanja u unutrašnje poslove
Kosova i da Srbi s Kosova treba
ovde da pronađu svoje mesto pod
suncem”.
Karantin i duboka ćutnja, tekst
Vesne Pešić poprilično je ustalasao
javnost, makar beogradsku. Prema
toj krhkoj dami, koju pišem i u
bliske osobe, decenijama gajim znatno
poštovanje, pre svega zato što je
u
onim vremenima “ugađala”
ušima ovdašnje i šire (jugoslovenske)
građanske populacije, ali mi se
čini da većina nije razumela njenu
nameru da pretera, imenuje srpskog
Čerčila i De Gola što, inače, ne
opravdavam. Nema sumnje da je njen
stav, osim još ponečeg, nadvladala
namera da
baci bombu.
“Teško je razumeti najnovije događaje,
jedan drugi prestiže, skandali se
ređaju. Maska se na masku slaže.
Službe rade
profesionalno,
o čemu svedoči uvek ista priča,
isti
|
scenario.
Ko hoće prepoznaće te reči
koje nam još uvek zvone
u ušima: kriminalac i mafijaš.
Ničeg se novog nisu setili.
Od mnoštva splačina i zamlaćivanja
oko Šarića, otvaranja navodnih
istraga, slikanja famoznog
tužioca Miljka Radisavljevića
(koji nikada nijednu istragu
sam nije otvorio), toliko
glume, spinovanja, borbi
sa ekstremistima u kojima
prednjače pripadnici tzv.
građanske Srbije, dovikivanja
preko novina, ta stalna
i nerazumljiva priča o izborima...
A izbori i inače ništa ovde
ne znače, jer nikoga ne
biramo, oni se samo “venčavaju”
u koalicijei “razvode” po
svom nahođenju. To barem
znaju beli listići”. Potom
|
|
|
|
Templars-burned-at-the-stake-for-heresy
|
 |
baca
bombicu. “Kad se razgrne
ta udbaško-mantijaška pleva, reč
je o samo jednom događaju: potapanje
premijera Ivice Dačića. Razlog je
više nego jasan: Kosovo ponovo ide
u karantin. Ko hoće da vidi, lako
je čitljivo. Na B92 gostovao je
Leon Kojen, koji jasno reče dobro
organizovanoj ispitivačici kako
se nada da je sada došao kraj Dačićeve
politike prema Kosovu. Pa da, uzgred
još i to, ne može kriminalac i mafijaš
da vodi vladu, slažu se Kojen i
ispitivačica... “ Ivica Dačić je
prvi srpski političar koji je seo
ravnopravno da razgovara sa nekim
političkim predstavnikom kosovskih
Albanaca, piše Vesna i objašnjava.
“Baš to – da tretiramo Albance kao
jednake, kao partnere s kojima se
razgovara, kao ljudska bića, a to
je jedini način da rešimo kosovski
čvor, tu srpsku opsesiju, problem
koji nas razara decenijama. Vojislav
Koštunica je prvi video koliko je
sati i prvi zatražio Dačićevu ostavku
još u Skupštini, kada se Dačić ceo
celcati dan divovski borio oko
Rezolucije.
Održao je tom prilikom nekoliko
istorijskih govora, koji su meni
delovali ubedljivo i sigurno, kao
da je rođen neki naš Čerčil ili
De Gol, svejedno”. Ovo je već lansiranje
hidrogenske ili
atomske,
pretpostavljam (da bi naljutila
nekoga) namerno...
Srba Žikić opljačkao Patrijaršiju.
Srbo, majstore! Našao se, konačno,
neko da pokrade lo(po)pove. Prvi
čovek SPC, patrijarh Irinej izdao
je hitnu naredbu da se pozove policija
koja je odmah “zbog sumnje da je
uzeo oko milion evra” (
Blic)
utamničila blagajnika Srbu.Iako
je maznuo 840.000 evra, 1,9 miliona
dinara, 50.000 dolara i 40.00 švajcarskih
franaka...
Majstor je,
kao civil, iako je završio teologiju,
ruku zavlačio dve decenije, još
iz vremena patrijarha Germana.
Ne znam kakva sudbina čeka Srbu,
ali bih se malčice radovao njegovom
oslobađanju, onom pritvorenom tajkunu
(nije samo Miško krao) takođe. Prilog:
Iranski sud kaznio je nedavno muškarca
optuženog za krađu u prodavnici
slatkiša odsecanjem ruke, prenosi
BBC. Kradljivac će po nalogu
suda provesti i godinu u zatvoru.
Prema iranskom zakonu, amputacije
su obično rezervisane za kradljivce,
a ako bismo ga prepisali pola Srba
bilo bi sakato. I većina najviših
predstavnika vlasti.
U Rusiji ne padaju samo avionske
kršine kojima često pilotiraju naćefleisani
piloti. Od nedavne eksplozije meteora
u oblasti Čeljabinsk pucali su prozori
na kućama i automobilima. Svetske
agencije su prenele da se ne zna
da li je u pitanju kiša meteora
ili samo jedna svemirska kamenčina
koja se po ulasku u zemaljsku atmosferu
raspala na više manjih. Prijavljena
je serija eksplozija, pucala su
stakla na zgradama i kućama, a navodi
se da je preko 900 osoba povređeno
od čega je svaki drugi zatražilo
lekarsku pomoć. Vasiona se povremeno
ljuti na zemljane, rekao bi reditelj
Branko Baletić.
Naša država ne zna kolika je i kuda
bi da krene. U petak, 15. februara
obeležila je Dan državnosti, sećajući
se na
Prvi srpski ustanak
i
Sretenjski ustav. Predsednik
Tomislav Nikolić položio je venac
na spomenik
Neznanom junaku
na Avali, a premijer Ivica Dačić
na Oplencu na sarkofag voždu Karađorđu.
Dan državnosti Srbije obeležen i
na Kosovu i Metohiji. Osim predsednika
ruske Vlade dobre želje uputili
su predsednik Crne Gore i premijeri
Bugarske, Turske, Mađarske i Republike
Srpske. Lepo društvo.
Umesto “pouzdanog izvora”
(Kurir)
da se
Demokratska stranka
raspada (liči na vic sa bradom)
i da Boris Tadić Poraženi preuzima
Liberalno-demokratsku partijicu,
podsećam na otvoreno pismo predsedniku
Srbije Tomislavu Nikoliću potpisanog
od Saveza antifašista Srbije, Helsinškog
odbora za ljudska prava i Žena u
crnom. Potpisnici se Nikoliću obraćaju
molbom da se javno odrekne titule
četničkog vojvode koja mu je (1993)
dodeljena na Romaniji, navodeći
da bi gest bio od velikog značaja
za Srbiju i odnose sa drugim narodima
i državama. Navodi se nesposobnost
Srbije da se odlučno distancira
od mračnih devedesetih godina, da
istinski raskine sa mitovima i zabludama
doba u kojem je došla u sukob sa
celim svetom. Nikolića podsećaju
da je više puta rekao da želi da
bude predsednik svih građana...
“Ali, dok nosite tu vojvodsku titulu,
dok ne pocepate „svedodžbu“ o njoj,
Vi to ne možete biti”, stoji u pismu.
Tomo, cepaj!
Splitski i beogradski fudbalski
starci družili su se nedavno na
prketu u Beogradu. Lep gest, ali
šteta što loptanje nije upriličeno
deceniju i nešto ranije.
