Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Telekom Srbija: ko zastupa javni interes?

Posle šestomesečnih apela stručne javnosti protiv prodaje državne telefonske kompanije vlast u Srbiji najavljuje da će to ipak učiniti. Rasprava o javnom interesu i njegovoj zaštiti potpuno je izostala: niti javnost uspeva da nametne ovu temu niti vlast želi da objašnjava svoje postupke

Ako se ostvari obećanje predsednika Vlade Srbije početkom oktobra pojaviće se oglas za prodaju državnog vlasništva u preduzeću za telekomunikacije Telekom Srbija a. d. Beograd. Posle prvog objavljivanja ovakve namere srpskih vlasti, u martu ove godine, pokazalo se da čak ne postoji ni formalna odluka Vlade Srbije da se to učini, niti obrazloženje. Otkrilo se da vlast nema nijedan ozbiljan odgovor na brojne argumente protiv najavljene prodaje ali je postupak uporno nastavljan – novim potezima koji su povećavali čuđenje u javnosti. Odabran je privatizacioni savetnik za Vladu Srbije, koji istovremeno savetuje i najozbiljnijeg potencijalnog kupca; ignorisana su sva upozorenja o štetnosti ostvarivanja ove namere; obećanjima političara na vlasti još krajem proleća »potrošena« je višestruko veća suma od očekivane za prodaju Telekoma.
Pokazalo se da, izvan vladajućih krugova, gotovo da nema glasa podrške vlasti za ovaj poduhvat – vidi se to i u stotinama komentara na internet stranicama koje su donosile napise o ovoj temi. Premijer Srbije ipak najavljuje da bi »novac od prodaje Telekoma trebalo da bude uplaćen u prvom kvartalu 2011. godine«.

Smešna objašnjenja

Nije čudno što vlast nema podršku za prodaju Telekoma, s obzirom na neuverljive argumente koje je ponudila.
»Imajući u vidu značaj sektora telekomunikacija za dalji razvoj Republike Srbije, sve izraženiju i snažniju konkurenciju u ovoj oblasti, potrebu za sve većim investicionim sredstvima u cilju praćenja ubrzanog tehnološkog razvoja, Vlada je donela odluku o prodaji dela akcija u svojini Republike Srbije u preduzeću za telekomunikacije Telekom Srbija A. D. Beograd.«
Tako piše u prvom saopštenju sa sednice vlade o ovom pitanju 26. marta. Kasnije je objašnjeno šta to znači – da se misli kako Telekom Srbija neće biti u stanju da se dalje razvija pa ga treba odmah prodati dok još vredi... Koliko je ovo ozbiljan stav pokazalo se kada je utvrđeno da nijedno nadležno ministarstvo nije dalo mišljenje u pripremi takve odluke a naročito kada je i sama vlada demantovala da je donela odluku o prodaji? Naravno, ne postoji ni neophodno obrazloženje za prodaju, niti bilo kakva analiza, procena, vizija...
Od predstavnika vlasti moglo se čuti da država ne ume da upravlja složenim kompanijama kakva je Telekom Srbija pa je i to razlog za prodaju. Istovremeno, oni koji upravljaju istom državom utrkivali su se da javnosti pokažu kako umeju da potroše novac koji bi dobili od prodaje Telekoma: jedan dnevni list je izračunao i objavio da su – putem izjava političara na vlasti – unapred, još u julu ove godine »potrošene« preko četiri milijarde evra, znatno više nego što bi se moglo dobiti za Telekom. Obećana je gradnja obaloutvrda u Trgovištu, kanalizacije u Leskovcu, »Šumadijskog prstena«, regionalni putevi u Šumadiji, Koridora 10 i još nekih autoputeva, železnice, krečenje i zamena dotrajale stolarije u školama, sanacija klizišta u Kraljevu... i akcije svakom građaninu Srbije.
Pravi podsmeh, ipak, izazvao je premijer Srbije tvrdnjom da se mora prodati Telekom da Srbija »ne bi ispala komunistička zemlja«. Podaci o vlasništvu pokazuju očitu pravilnost da su u zapadnoevropskim zemljama vodeće telefonske kompanije u rukama država, a da su u Istočnoj Evropi, uglavnom, državne telefonije tokom tranzicije prodate zapadnim komšijama. Izuzetak su Slovenija i (još) Srbija.

Bez interesovanja za javni interes

U otvorenom pismu vlastima, početkom aprila, grupa istaknutih stručnjaka za telekomunikacije upozorila je da je prodaja Telekoma od strateške važnosti za sve

građane Srbije. Zato je ukazano da bi takvu odluku valjalo dobro obrazložiti – ali se to nije dogodilo. Redakcije Republike i Balkan magazina u aprilu, maju i junu organizovale su okrugli sto i dve tribine o nameravanoj prodaji Telekoma, pozivajući predstavnike vlasti da dođu i iznesu svoje argumente – ali se od vlasti baš niko nije odazvao.
Da je sudbina Telekoma Srbija nesumnjivo javni interes – to niko nije osporio. Pokazalo se, međutim, da taj interes vlast tumači na svoj način i da svoj stav – različit od javnosti – ne želi ni da brani.
Odbor građana za praćenje namere vlade da proda Telekom obraćao se na mnoge adrese, tražeći da se o javnom interesu u ovom slučaju iznesu argumenti predlagača prodaje, ukazujući na brojne nedoumice i sumnje zbog ćutanja prozvanih predstavnika Vlade Srbije. Poverenik za dostupnost informacijama od javnog značaja odgovorio je da nije nadležan za vladine odluke. Zaštitnik građana je obećao javnu podršku zahtevima za objašnjenje ovog postupka Vlade Srbije, ali nije ispunio obećanje. Javni pravobranilac nije ni odgovorio na zahtev za zaštitu javnog interesa, s obzirom na to da je izabrani privatizacioni savetnik za prodaju Telekoma u konfliktu interesa. Ni Uprava za javne nabavke nije reagovala na isto upozorenje.
Od poslanika srpske skupštine – vladajućih i opozicionih – takođe niko nije odgovorio na slična ukazivanja, osim jednog, iz Odbora za privredne reforme, koji je objasnio da ovaj Odbor i ne postoji. Na pitanje zašto nije konstituisan Odbor za privredne

REPUBLIKA SRBIJA / VLADA
Generalni sekretarijat
61 Broj: 07-4203/2010
15. jun 2010. godine
Beograd

Balkan magazin

glavni urednik Slavoljub Kačarević

Beograd
Vladetina 17

Poštovani.
U vezi sa Vašim Zahtevom za pristup informaciji od javnog značaja od 20. maja 2010. godine, koji je dostavljen Vladi 3. juna 2010. godine i zaveden pod 61 broj. 07-4203/2010, radi dostavljanja kopije dokumenata koja sadrži informaciju u vezi sa pitanjima prodaje dela akcija u svojini Republike Srbije u preduzeću za telekomunikacije "Telekom Srbija" a. d. Beograd, u prilogu Vam dostavljamo kopiju:
1. Odluke Vlade o pokretanju postupka javne nabavke usluga menadžmentskog konsaltinga u pripremi i sprovođenju postupka prodaje dela akcija u svojini
Republike Srbije u Preduzeću za telekomunikacije "Telekom Srbija" a. d. Beograd, 05 broj: 404-2355/2010 od 26. marta 2010. godine, i
2. Izvod iz Zapisnika sa 237. sednice Vlade, koja je održana 26. marta 2010. godine, koji se odnosi na tražene informacije.
U vezi sa Vašim zahtevom za dostavljanje odluke Vlade o prodaji dela akcija, obaveštavamo Vas da Vlada nije donela odluku o prodaji dela akcija, iz kojih razloga nismo ni u mogućnosti da istu dostavimo.
S poštovanjem,

Generalni sekretar
Tamara Stojčević

reforme, predsednica Skupštine Srbije odgovorila je da to nije bitno.
Ni u medijima nije otvorena rasprava o argumentima za i protiv prodaje Telekoma ni o strateškom značaju ovog izbora. Da li zbog neshvatanja (značaja) teme ili straha od zameranja vlastima, nijedne novine ni radio ili televizije nisu pokušali da o ovoj temi sučeljavaju različite stavove. Primetno je bilo i izbegavanje izveštavanja sa skupova na kojima su najugledniji srpski stručnjaci osporavali nameru vlade da proda Telekom.

Prodaja bez odluke i obrazloženja

U odgovoru Odboru građana, koji je Generalni sekretarijat Vlade Srbije uputio u junu, piše da »Vlada nije donela odluku o prodaji dela akcija Telekoma, iz kojih razloga nismo ni u mogućnosti da istu dostavimo«. Tako je stavljena tačka na brojna pitanja o tome na osnovu čega Vlada Srbije prodaje Telekom: odluke nema. Doduše, na vladinom sajtu, u izveštaju sa sednice od 26. marta (citiranom na početku teksta), koji je tada i objavljen,


Učestale su ocene o ukupno negativnom rezultatu tranzicije u Srbiji. Ali, nismo primetili raspravu u Parlamentu o ovoj temi. Stiče se utisak da poslanike ne zanima u kom pravcu se transformiše Srbija? Nije, na primer, konstituisan ni odbor za privredne reforme. Zašto? Mi imamo veliki broj drugih odbora koji se sadržinski bave tim pitanjima. Moj stav je da Skupština ima manje odbora koji će više
raditi. Veliki broj odbora ne znači rad Parlamenta. Bitno je da sadržaj rada obuhvati reforme i da reformski karakter postoji u načinu rada. Da odbori za poljoprivredu i za industriju na pravi način priđu donošenju zakona koji će stimulisati kreativnost i investicije. Zakoni treba da imaju takav karakter a da li će to raditi odbor koji se zove odbor za reforme ili neki drugi, nije bitno.

piše da je odluka o prodaji doneta. Ta tvrdnja i dalje stoji na internet stranici Vlade Srbije.
Odbor građana pisao je i nadležnim ministarstvima, pitajući da li imaju tekst vladine odluke o prodaji Telekoma i kakva su mišljenja davala o predlogu takve odluke, na šta ih obavezuje Poslovnik Vlade Srbije.
Ministarstvo za telekomunikacije odgovorilo je da nema takvu vladinu odluku, niti je pozvano da se izjašnjava o njenoj pripremi i upućuje na Ministarstvo za finansije pošto je »posao o prodaji dela akcija u svojini Republike Srbije u preduzeću za telekomunikacije Telekom Srbija« vlada poverila tom ministarstvu.
Iz Ministarstva za finansije odgovoreno je da »ne poseduju dokumenta koja sadrže tražene informacije«, da pomenute odluke nisu dostavljane Ministarstvu za finansije pa se o njima nije ni izjašnjavalo, pa »Vas upućujemo da se obratite Ministarstvu za telekomunikacije«.
Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj u svom odgovoru tvrdi da nema ništa s odlukama o prodaji Telekoma, pa ni s obrazloženjima takvih odluka.
Pa ko je onda odlučio, i na osnovu čega, da proda Telekom Srbija? Ovo pitanje već šest meseci ostaje bez odgovora.
Sredinom avgusta ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Srbije Jasna Matić izjavila je agenciji Fonet da izveštaj konsultanta za prodaju preduzeća Telekom Srbija treba da bude završen za nekoliko nedelja. Ona je ukazala da bi ceo proces prodaje državnog kapitala u Telekomu trebalo da bude okončan do kraja godine.
Krajem avgusta, anonimni izvor lista Blic iz Ministarstva finansija najavio je za početak septembra izveštaj privatizacionog savetnika, a »kako stvari stoje i tender za kupca akcija u domaćem telekomunikacionom gigantu usledio bi ubrzo nakon toga«.
»Tender za prodaju Telekoma Srbije biće raspisan do kraja septembra a kupac će se znati do kraja godine«, izjavio je premijer Mirko Cvetković sredinom septembra agenciji Beta.
Ako se ove najave ostvare biće to dokaz da u Srbiji o javnom interesu i strateškim pitanjima nekolicina ljudi iz vlasti može da odlučuje po svom nahođenju, bez objašnjenja i bez podrške javnosti.


	Slavoljub Kačarević


		Proglas Radničkog pokreta Srbije


	Broj 486-489	1.10. - 30.11. 2010.