Rasprava o uzrocima gašenja splitskog Ferala i perspektivama nezavisnog novinarstva održana je 21. decembra u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju uoči najduže noći i čak na Staljinov rođendan. Neko bi pomislio – loše auspicije za ionako ranjivu delatnost kao što je nezavisno novinarstvo. Da li je baš tako i da li za nezavisno novinarstvo nema budućnosti? Feral je bio dugogodišnje mezimče beogradskog čitališta, nestrpljivo očekivano poput svetla na kraju tunela, onaj nestašni i neukrotivi smeh koji je tako neodoljivo podsećao na smeh mladog Mocarta koji je Miloš Forman ovekovečio u svom čuvenom filmu. Ili, kako je rekao Nebojša Popov, učesnik tribine i glavni i odgovorni urednik Republike, »voleo sam ono golicanje oklopnika koje je paralo nosoroga da bi konačno pukao po šavovima«.
Urednici Ferala Viktor Ivančić, Predrag Lucić i Boris Dežulović, nekadašnje zvezde lista koji su osnovali, i danas su zvezde, doduše razdvojene. Smatraju da je dovoljno da

prodaju svoje ime i svoj stav. Individualni. Na sudbinu Ferala, kako su opširno govorili, najviše je uticalo tržište, odnosno oglašivači koji su ih složno bojkotovali i »podmetanje noge u distribuciji«. Nije moglo da im pomogne ni to što su imali dosta čitalaca jer, kako kažu, »pad Ferala počeo je kao osveta novinarima kada su oglašivači postali partneri u samocenzuri«. Njihov je zaključak stoga više ciničan nego pesimističan: možda je budućnost neke nove novine da govoriš kao ime, pošto se novine pretvaraju u paket (uz novine na trafici možete dobiti razne sitnice), tako da na tržište stavljaš svoje ime i stav. Svetlana Lukić, urednica »Peščanika«, takođe ne vidi naročite perspektive nezavisnog novinarstva, kao ni »Peščanika« čija je autorka. Ona smatra da će kritičko novinarstvo ići na sajtove i tu vrstu novinarstva nazvala svojevrsnom gerilom, dok se u stvarnosti događa maksimalna perverzija jer, na primer, oni koji su od Brankice Stanković načinili metu sada treba da je štite. Na pitanje voditelja tribine Tomislava Markovića, jednog od urednika Betona i zamenika glavnog i odgovornog urednika E-novina, u čemu je tajna opstanka Republike, Nebojša Popov je pomenuo više tih »tajni«. One se
		Ivan Meštrović, Evanđelist Luka, 1914.

bitno razlikuju od stavova koje su zastupali bivši urednici Ferala. Republiku je održao entuzijazam (koji inače ne treba potcenjivati), kao i poruke čitalaca da žele da čitaju taj list »da se ne bi osećali usamljeno, i zbog sopstvenog duševnog zdravlja«. Svih tih godina Republika je bila svesna i tajni tržišta i tajne upravljačke moći i tajni donatora koji su se preko svojih predstavnika zbližavali sa vlašću. »Ipak, Republika je opstala jer smo bili uvereni u snagu pokreta za demokratske promene, a posle ubistva Zorana Đinđića nismo se predali očaju što se nije desio 6. oktobar«, rekao je Popov. Usput je podsetio da Republika ulazi u dvadeset drugu godinu postojanja, da je izdato oko 500 redovnih i sto vanrednih brojeva, trideset knjiga, da je objavljeno oko tri hiljade autora. U ovom trenutku Republika ostvaruje projekat koji kritički preispituje kulturnu, političku i socijalnu istoriju naše zemlje. Popov je ukazao na novu pojavu posle pokreta za demokratske promene 2000. »Tajna je i u tome koliko ima moći u običnim ljudima koji ne pristaju da budu ništarije. Mi smo pratili kako miljenik režima uništava fabriku, a radnici su uspeli da je vrate i rekonstruišu po evropskim standardima. Međutim, takve grupe radnika su relativno usamljene, ali ovih meseci pojavljuju se mali akcionari koji žele da se za svoje fabrike bore organizovano. Republika će posredovati među takvim grupama; smatramo dužnošću da u tome učestvujemo«, rekao je Popov. On je naglasio da, uprkos devastacijama režima, nismo usamljeni, jer su tu »Peščanik« sa četiri stotine hiljade slušalaca, Beton, a pojavljuju se novi autori o kojima malo znamo. »Nikad nismo sami, uvek nešto vibrira i pulsira. Nema Ferala, ali se nije ugasilo fenjerče ili žižak«, zaključio je Popov.