Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Budžetske improvizacije

U odnosu na zemlje OECD-a Srbija ima najnepravedniju poresku politiku jer se najviše zahvata od siromašnih, a bogati se štite

Budžetski točak koji je u 2009. godini poprilično štektao, kojem je trebalo dva puta umetnim disanjem (rebalansom) pomoći da nastavi put, a u redu stoji i treći, primakao se kraju svog putovanja. Kakvu je štetu pretrpeo saznaćemo tek krajem sledeće godine kada se može očekivati novi izveštaj Državne revizorske institucije (DRI). U međuvremenu, dok se sleže prašina na godinu za zaborav DRI je pročistila 2008. i ustanovila, poslužimo se eufemizmom, da su se ministarstva i direkcije u Vladi Srbije neodgovorno ophodili prema novcu poreskih obveznika.
Dok se ceo slučaj pokušava banalizovati i smestiti u okvire knjigovodstvenih grešaka vladajuća koalicija je pristupila novom zadatku – usvajanju budžeta za 2010. godinu. Uzburna natezanja, on je

Umesto povećanja PDV-a, Vlada je preuzela težak teret poboljšanja poreskog sistema i povećane naplate. Toga u predloženom budžetu, međutim, nema, ukazao je Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu, na predstavljanju »Kvartalnog monitora« ističući da u vladajućoj koaliciji ne postoji volja za tako nečim.
Zanimljiv pregled poreskog sistema predstavio je i Miroslav Zdravković, jedan od urednika portala www.ekonomija.org. Zdravković ističe da je u odnosu na zemlje OECD-a poreski sistem u Srbiji najnepravedniji jer se porezima najviše zahvataju siromašni, a najmanje bogati.
Tek toliko o socijalnoj pravdi, ispraznoj floskuli koja je izgubila svaki smisao.

usvojen 21. decembra s minimalnom većinom (127 glasova).

Noćna mora umesto godine šanse

Godina koja je u početku bila velika šansa Srbije da iskoristi krizu i privuče investitore, kako se izrazio ministar Dinkić, degenerisala se u godinu kojoj jedva čekamo da vidimo leđa. Dinar je ponovo počeo da pada, štrajkovi su postala svakodnevica, a većina privrednika našla se u začaranom krugu u kojem je nemoguće naplatiti potraživanja. Ukratko, godina šanse pretvorila se u noćnu moru.
Budžetu tepaju na razne načine – razvojni, razorni, socijalni, nepravedni... u zavisnosti od trenutka inspiracije. Mora se priznati da su skupštinski kreativci znali da budu i bolji, ali fiskalna politika im baš i nije jača strana. Od koga je, dovoljno je.
U kratkim crtama predstavimo predlog budžeta za 2010. godinu. Predviđeno je da prihodi iznose 656 milijardi dinara, a da rashodi budu 763 milijarde. Prostom matematičkom operacijom oduzimanja dolazimo do deficita koji bi trebalo da iznosi 107 milijardi dinara. Ako se uporedi sa prošlom godinom, planirani prihodi su nominalno veći za tri odsto, a rashodi za dva. Očekuje se rast BDP za 1,5 odsto, kao i inflacija do šest odsto. Uzimajući u obzir samo ove podatke to je u potpunosti ono šta je dogovoreno sa MMF-om.

Šta je ispod

Na problem se nailazi kad se zagrebu ove brojke, ne toliko sa prihodne koliko sa rashodne strane, a tu odavno već gori crveno svetlo nad izdacima koji se izdvajaju za socijalne fondove, s posebnim akcentom na penzioni fond. Više od polovine rashoda predviđeno je za plate (185,6 milijarde dinara) i socijalna izdavanja (263,3 milijarde) od čega čak 215 milijardi dinara ide u Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Dakle, u godini kada je predviđeno da plate i penzije miruju, za tu namenu predviđeno je 448,9 milijardi dinara. Nije ni čudo što su u PUPS-u zadovoljni bez obzira na onaj deo »zamrznuto povećanje penzija« jer je time osigurana isplata armije glasača koji će na svoje tek doći 2011. godine, naravno ako do tada prežive.
Sve priče o reformama penzionog sistema i ostaće samo na tome jer, ako već ne bude izborna, 2011. će onda biti predizborna godina kada ne valja muljati po džepovima najmnogobrojnije armije glasača. Ipak, reforme su jedan od uslova MMF-a, mada zaista nije potreban nikakav svetski finansijski policajac, kako od milja zovu MMF, da bi ukazao na anomalije u penzionom sistemu i na potrebu rešavanja problema. Šta će vladajući osmisliti teško da i sami znaju. Neki pravci su im već ukazani, na neke je Vlada Zorana Đinđića već kročila, ali ne dovoljno hrabro. Podsticanje privatnih penzija jedno je od rešenja ali uvek se postavlja

Nalaz državnog revizora

Kada je Radoslav Sretenović, predsednik DRI, izašao sa podacima revizije svega 28 odsto budžeta, bilo je dovoljno da se sagleda kako ministarstva od budžeta prave provizorijum.
Gotovo da nema ministarstva koje nije nenamenski trošilo sredstva građana. U atmosferi u kojoj niko nije prihvatio ni mrvu krivice, ali na pragu kandidature za članstvo u EU, čemu postojanje DRI može samo da doprinese, baš kao i pretpristupnim fondovima EU, masnih ruku prionuli su na oblačenje budžetskog odela za 2010. godinu.
Inače, kada smo već kod Sretenovića i DRI, uskoro ističe i onih 30 dana koliko je dato još uvek neimenovanim ministrima da isprave nepravilnosti, a onda Sretenović može da zatraži i odgovornost podižući, verovali ili ne, čak i krivičnu prijavu protiv odgovornih. Teško da će se to i dozvoliti, a kada je reč o prekršajnim prijavama, e tu se već neki od ministara, ali i predsednik države dobro snalaze. Ne boli mnogo, a dobija se uvid u prihvatanje odgovornosti.

pitanje perioda tranzicije sa jednog rešenja na drugo i taj kolač, da ne kažemo žaba, će morati da se zagrize kad-tad.
Jednako tako, ne dovoljno hrabro nije prekinuta praksa subvencionisanja propalih

preduzeća, pa će tako država u 2010. izdvojiti skoro 43 milijarde dinara za subvencije, od čega će 12,4 milijarde otići na rupu zvana Železnice Srbije. Nastavlja se sa praksom subvencionisanja kamatnih stopa, stambenih kredita, programa »staro za novo«, dakle svih umotvorina Mlađana Dinkića, koji je rekao kako je kriza idealna šansa za Srbiju. U »širem smislu«, kako se nedavno izrazio Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji, sve ovo ipak odgovara okvirima koje je Vlada Srbije postigla u dogovoru s institucijom koju predstavlja. Koliko je prostora onda ostalo za ulaganja u infrastrukturu? Počev od formalnog prvog čoveka Vlade Mirka Cvetkovića, preko ministarke finansija Diane Dragutinović, pa sve do Milutina Mrkonjića, infrastrukturnog ministra, složno se tvrdi da je reč o razvojnom budžetu. Osam milijardi dinara predviđeno je za Koridor 10, a oko 12 za večni NIP koji još nije ni dotaknut revizijom DRI. Dobar deo tog novca pristiže od raznih zajmova, ali i od EU fondova. Skromno, nema šta, ali i to zadovoljava predstavnike MMF-a. Novac, u svakom slučaju, osigurava dalje radove na tom putnom pravcu, ali samo to, jer teško je očekivati da će radovi biti i završeni i da će ceo koridor biti pušten u saobraćaj, osim... Još uvek se spekuliše o onom famoznom ruskom kreditu. Premijer je baš ovih dana slavodobitno obznanio javnosti da su pregovori sa braćom o kreditiranju budžetskog deficita u iznosu od 200 miliona dolara završeni, a da su uslovi od 3,5 odsto kamatne stope najpovoljniji na tržištu, ako se izuzmu oni koje nude svetske finansijske
		Ivan Meštrović, Anđeo s frulom, 1921.

institucije. Ostalo je još samo onih 800 miliona koji su navodno predviđeni upravo za infrastukturne projekte. Tu se još ne zna ni pod kojim uslovima bi dobili taj kredit, bilo da je reč o kamatama, ali i samoj potrošnji, jer Rusija očigledno ne želi da pozajmi novac a da njihove firme ne budu uključene i u proces razvoja infrastrukture u Srbiji.

Slabosti poreske politike i primedbe ekonomista

Visina rashodne strane u svakom slučaju je stavka koja ne bi trebalo da predstavlja problem, osim u nekim vanrednim okolnostima. Prihodna strana je, međutim, problematičnija. Zašto?
Od 656 milijarde dinara predviđeno je da čak 610 milijardi država namakne od poreskih prihoda. U toj strukturi prednjače prihodi od PDV-a sa 325,2 milijarde dinara, akcize sa 131,5 milijardi...
Odlučna Vlada uspela je u opiranju MMF-u i njihovoj ideji da bi bilo dobro da se revidira poreska politika povećanjem PDV-a.


	Dejan Kožul


		Bauk u Beogradu


	Broj 468-469	1-31. 01. 2010.