U otišloj godini zbilo se nekoliko veoma neobičnih događaja, koje su građani Srbije primili, kao i one očekivane, s podeljenim osećanjima. Većina je pokazala da ne ume da se iskreno obraduje, kao što ne ume ni da se iznenadi, uplaši, razbesni.

Posmatrači života su uvek po strani i uvek negativistični. Oni nemaju predloge, ali sve predloženo je, po njima, loše. Oni misle loše, iščekuju loše događaje i govore o lošim stvarima, kao o jedinom sadržaju koji ih okupira. Ne gledaju ni napred ni nazad već samo ispred sopstvenih nogu, plašeći se da slučajno ne načine neki korak napred. Takvi ljudi nisu primetili da je građanima Srbije, posle gotovo dve decenije omogućeno da, kao i većina evropskih naroda, putuju bez viza. Taj civilizacijski korak označava oslobađanje od ponižavajućih čekanja na ulicama ispred ambasada i ponižavajućeg osećanja uskraćenosti. Osećanje osujećenosti i neobjašnjive zabrane svrstavali su nas kolektivno u nepoželjne osobe, koje podležu specijalnim proverama pre no što dobiju pravo da uđu na teritoriju neke od evropskih država.
Uklanjanjem viznih barijera omogućeno nam je da ponovo osetimo da nam je Evropa blizu.
Da li ćemo i koliko ćemo putovati zavisiće od mnogih objektivnih i subjektivnih odluka svakog pojedinca, ali će putovanje biti otvorena mogućnost i pravo na novo iskustvo.
Oni koji se plaše svega što ne razumeju i ne prepoznaju kao blisko iskustvo mogu, kao i do sada, da ostanu kod kuće, ali neće moći da sopstvene strahove i paranoične stavove prenose drugima. A svi mladi koji zbog neiskustva i mladalačke impulsivnosti veruju da će moći jednostavno da odšetaju iz zemlje i pronađu neko novo mesto sreće i ljubavi uveriće se da Evropa nema sadržaj njihove romantične uobrazilje, pa će moći da ličnim iskustvom odmere ono što imaju i ono što mogu da steknu.

Bivši premijer i njegovi saplemenici ne kritikuju odluke i postupke sadašnjih predstavnika vlasti principijelno i argumentovano, uz konstruktivne predloge koje bi eventualno imali, s ciljem da se poboljša funkcionalnost sistema i spreči loše delovanje koje će ga usporiti li zaustaviti. Oni govore kao proroci amateri, koji još uvek nisu dovoljno izoštrili viziju »koja im se javlja« zbog čega javnosti iznose njenu najcrnju verziju. U njihovim apokaliptičnim proročanstvima neprestano srećemo neprijatelje koji »ugrožavaju suverenitet i teritorijalni integritet države«. Nažalost, ova istrošena mantra još uvek ima koga da plaši, naročito u Vojvodini, u kojoj većina od izbeglih sa prostora bivše države pokušava da pronađe mir i novi dom. Oni se još uvek nisu oporavili od nesreće koju su doživeli i strahota koje su proživeli, kada su ih »patriotski« učitelji učili ko je manjinski a ko većinski narod. Sada im se ponovo u svest ubacuje morbidna ideja o razvrstavanju na pripadnike »manjina« i »većina«.
Iako se podrška bivšem premijeru i njegovom plemenu meri jednocifrenim procentom, on ne odustaje u svom naumu, pokrenutom iz iracionalne sfere njegove ličnosti, da spašava narod, iako odavno niko od njega ne traži da bude spasen.
Anahrone igre patriotizma su izgubile na snazi, ali nisu ostale bez igrača. Još uvek je mračnim opsenarima lako da okupe nekoliko stotina podivljalih mladića, koji su dresirani da mrze, i da ih usmere ka nekome ko nije »patriota« ili je »izdajnik«. Ti zločinci koji se još uvek eufemistički nazivaju »fanovi« ili »vođe navijača« deo su teškog nasleđa s kojim se ne može u Evropu. Oni su eksponenti nedemontiranog sistema koji počiva na tesnoj vezi između kriminala i politike, koji su se međusobno dopunjavali i čuvali s ciljem da državu premetnu u sopstveno vlasništvo a njene građane u podanike kojima će upravljati po sopstvenoj volji i nahođenju.
Među aktuelnim predstavnicima vladajuće garniture na visokim funkcijama nalaze se i oni koji su kao političke figure stasali uz velike upropastitelje ove zemlje i njenih građana. Ma koliko otvoreno zagledani u budućnost i spremni da prihvate nova pravila i nove društvene relacije, prošlost ih nekim delom, verovatno, povezuje s onima koje treba da zaustave u aktuelnom zločinačkom hodu.
Teret prošlosti i breme neznanja natovareni su na pleća mnogih građana koji ne mogu sebi da omoguće spoznaju svih neosvešćenih sadržaja koje vuku sa sobom.
Skloni da lakše prihvate podmetnute zablude, no da sami tragaju za istinom, verovaće u teorije zavere i rđave namere nekih moćnih sila, radije no da preispitaju sopstvene potrebe i mogućnosti. Za njih će još uvek čovek optužen za genocid biti heroj, a sud koji treba da mu sudi predstavljaće mrsku instituciju čiji je jedin cilj da ponizi Srbe.

Između zabluda i novih nada koje su se probudile obnovljenim trgovinskim sporazumom s Evropskom unijom, politički establišment je ponovo zaokupljen sobom i sopstvenim osećanjem moći. Lako zaboravljaju na teške probleme velikog broja građana. Lagodna anticipacija konstrukcija za budućnost udaljila ih je od sadašnjosti za čije mučne sadržaje još uvek nemaju rešenja. Socijalna beda u kojoj živi značajan broj stanovnika, nemiri i opravdani zahtevi za radnim mestima ne mogu da se razreše obećanjima i pozivanjem na svetsku ekonomsku krizu. Građani više ne mogu da budu strpljivi. Vreme za konkretne akcije ističe a na novim izborima neće biti dovoljno da im se govori o velikim uspesima vezanim za viznu liberalizaciju i trgovinski sporazum.
Te činjenice su svima na umu, a naročito proverenim opsenarima i verbalnim egzibicionistima okupljenim u novo-staru »patriotsku« koaliciju. Njihov mogući dolazak na vlast je novo-stari korak unazad.