Savet za borbu protiv korupcije
je analizirao obimnu dokumentaciju koju su nam
dostavili mali akcionari preduzeća AD »Šinvoz«
iz Zrenjanina, i dokumentaciju vezanu za privatizaciju
i poslovanje ovog preduzeća koju smo dobili od
JP »Železnice Srbije«, Agencije za privatizaciju,
Akcijskog fonda i drugih državnih organa. Pored
činjenica o brojnim kršenjima zakona i ugovora
u privatizaciji, dokumentacija ukazuje da se radi
o drastičnom primeru nesavesnog rada Agencije
za privatizaciju prilikom kontrole izvršenja ugovornih
obaveza, što je novembra 2007. rezultiralo stečajem
»Šinvoza«.
Agencija za privatizaciju je na aukciji 26. aprila
2004. godine prodala 56% kapitala »Šinvoza« fizičkom
licu Nebojši Ivkoviću, dok je 44% akcija ostalo
u vlasništvu malih akcionara. Na dan prodaje u
preduzeću je bilo 694 zaposlenih. Ugovorom o prodaji
društvenog kapitala metodom javne aukcije (Prilog
1) kupac je pored isplate kupoprodajne cene preuzeo
obavezu da u roku od 12 meseci od dana zaključenja
ugovora investira u osnovna sredstva preduzeća
u iznosu od 17.974.000,00 dinara. Uprkos brojnim
upozorenjima malih akcionara da je kupac kao investiciju
u osnovna sredstva predstavio pet rashodovanih
dizel-električnih lokomotiva nabavljenih za seču
u staro gvožđe, Agencija je prihvatila izveštaj
revizora »Privredni savetnik – Revizija« iz Beograda
od 11. avgusta 2005. godine, po kojem je investicija
izvršena u skladu sa kupoprodajnim ugovorom, a
prilikom narednih kontrola izvršenja ugovornih
obaveza obavljenih 24. oktobra 2005. godine, 17.
aprila 2006. i 20. marta 2007. godine, predstavnici
Agencije su odbijali zahteve malih akcionara da
samo pogledaju sporne lokomotive u dvorištu »Šinvoza«,
koje očigledno nisu u voznom stanju. Akcionari
su takođe obavestili Agenciju o mogućnosti da
lokomotive čak i nije kupio Nebojša Ivković, već
da su dobijene u poravnanju između »Šinvoza« i
ŽTP »Beograd«, ali Agencija nije preduzela ništa
da proveri ove sumnje.
Kada je Ivković početkom 2007. godine obustavio
proizvodnju u »Šinvozu« mali akcionari su upozorili
Agenciju da većinski vlasnik namerno vodi firmu
u stečaj, ali Agencija, kojoj je već bilo poznato
da kupac krši investicionu obavezu, nije preduzela
nikakve mere. Novembra 2007. godine »Šinvoz« je
otišao u stečaj. Većinski poverioci »Šinvoza«
su firme čiji je vlasnik takođe Nebojša Ivković.
Sve informacije koje su ukazivale na ozbiljno
kršenje ugovora od strane kupca bile su ili poznate
ili lako dostupne Agenciji za privatizaciju. Naime,
po dobijenoj predstavci akcionara »Šinvoza«, Savet
za borbu protiv korupcije je 18. februara 2008.
godine preko poverenika za dostupnost informacija
pribavio:
• Ugovor o poravnanju zaključen između ŽTP »Beograd«
i »Šinvoza« 21. marta 2005. godine (Prilog 2),
kojim se ŽTP obavezao»da umesto ispunjenja svoje
obaveze gotovim novcem, isporuči ‘Šinvozu’ AD
8689 tona otpadnog železničkog gvožđa« (član 2.
stav 2. Ugovora), i
• Ugovor od 5. maja 2005. godine (Prilog 3), kojim
je regulisana »isporuka čeličnog i drugog otpada
nastalog od kasacije dizel-električnih lokomotiva
i elektromotornih vozova« (član 1. stav 1. Ugovora).
U Ugovoru se navode registarski brojevi dizel-električnih
lokomotiva isporučenih »Šinvozu«, među kojima
je svih pet lokomotiva koje je Nebojša Ivković
prikazao kao svoju investiciju.
Nakon otvaranja stečaja, skoro tri godine od isteka
roka za izvršenje investicije, Agencija za privatizaciju
je 3. decembra 2007. godine prilikom nove kontrole
utvrdila da kupac nije investirao u skladu sa
ugovorom, i da su lokomotive, »koje su bile predmet
investiranja nabavljene kao rashodovana osnovna
sredstva, predate na kasaciju na kolosecima
|
Subjekta i da nisu
bile u funkciji od momenta ulaska u Subjekt«.
Nakon što je tri godine omogućavala kupcu
da krši ugovor, Agencija mu 17. decembra
dostavlja Obaveštenje o naknadnom roku
za ispunjenje ugovorne obaveze (Prilog
4). Kupac pokušava da u preduzeće nad
kojim je već otvoren stečaj bez dozvole
suda unese nepoznate predmete koje bi
predstavio je kao novu investiciju, na
šta mali akcionari 27. decembra reaguju
ulaskom u krug fabrike i zahtevom stečajnom
sudiji da otpusti pripadnike privatne
agencije »DMD« angažovane na obezbeđenju
stečajne mase, koji su bez dozvole suda
već primili sporne predmete u magacin
»Šinvoza«. Isprovocirani odlukom Agencije
da kupcu dâ naknadni rok za izvršenje
investicije, mali akcionari su 15. januara
2008. godine organizovali protest u Domu
sindikata, na kojem je preminuo radnik
»Šinvoza« Radislav Stojanov. Na konferenciji
za
|
|
|
|
Georgia O’Keeffe, From
the White Place, 1940.
|
 |
štampu, sledećeg dana, ministar ekonomije Mlađan
Dinkić je rekao »da postoji osnovana sumnja da
je novi vlasnik namerno izazvao stečaj u ‘Šinvozu’,
i najavio da će pokrenuti i nadzor nad radom novosadskog
ogranka Agencije jer postoji sumnja da su nesavesno
poslovali.
Nije potrebno uložiti mnogo napora
da se to utvrdi i pokušaćemo da budemo što brži,
jer je ovo proizvodnja koja je potrebna Srbiji,
a i za izvoz, izjavio je tom prilikom ministar«
(Izvor: B92). Agencija za privatizaciju je 31.
januara dostavila kupcu Obaveštenje o raskidu
zbog neispunjenja Ugovora (Prilog 5), s obrazloženjem
da investiciona obaveza nije izvršena u skladu
s Ugovorom.
Za proteklih devet meseci Agencija za privatizaciju
nije pokrenula postupke protiv kupca za prevaru
i namerno izazivanje stečaja, a Akcijski fond
je odbio da izvrši svoju obavezu iz člana 41d
Zakona o privatizaciji i imenuje zastupnika državnog
kapitala u »Šinvozu«. Ova norma je imperativnog
karaktera, tako da je Akcijski fond dužan da danom
raskida ugovora imenuje zastupnika kapitala bez
obzira u kojem statusu se nalazi subjekt privatizacije.
Da je imenovan zastupnik kapitala, on je, kao
vlasnik više od 30% kapitala »Šinvoza«, u smislu
člana 129. Zakona o stečajnom postupku, mogao
da podnese plan reorganizacije, što je najmanje
što je država bila dužna da uradi u preduzeću
koje je otišlo pod stečaj zbog nesavesnog rada
Agencije za privatizaciju. U dopisu Savetu za
borbu protiv korupcije od 22. februara direktor
Akcijskog fonda A. Gračanac je naveo da se funkcija
zastupnika kapitala i funkcija stečajnog upravnika
»međusobno isključuju«. Savet je 18. februara
o nepostupanju Akcijskog fonda po članu 41d Zakona
o privatizaciji obavestio i Ministarstvo ekonomije,
ali nismo dobili nikakvu povratnu informaciju.
Umesto da je Agencija za privatizaciju za proteklih
devet meseci pokrenula postupke protiv Ivkovića
za prevaru i namerno izazivanje stečaja, nepostupanje
državnih organa je omogućilo Nebojši Ivkoviću
da 14. jula 2008. godine kao većinski poverilac
»Šinvoza« podnese svoj Plan reorganizacije, koji
predviđa da se potraživanja radnika iz četvrtog
platnog razreda isplate u iznosu od svega 35%,
da će do 2010. godine zaposliti 50, a nakon 2010.
godine još 100 radnika. Plan takođe predviđa da
Ivković preuzme celokupnu imovinu »Šinvoza«.
Saglasnošću državnih organa sa kršenjem zakona
i ugovora, Nebojša Ivković je došao u još povoljniji
položaj nego što je imao pre stečaja. Ulaskom
firme u stečaj, svi radnici su ostali bez posla,
prestankom »Šinvoza« prestao je da važi i kolektivni
ugovor, a Plan reorganizacije predviđa i da akcionari
ostanu bez akcija. U periodu nakon privatizacije
2004. godine, dok je kao većinski vlasnik u potpunosti
kontrolisao poslovanje preduzeća, i dok mu je
Agencija dozvoljavala da kršenjem ugovora vodi
»Šinvoz« u stečaj, Ivković je sebi omogućio da
zaduži »Šinvoz« kod svojih firmi kako bi se u
stečaju pojavio kao većinski poverilac, i došao
u priliku da sam predlaže i na skupštini poverilaca
sam izglasa plan reorganizacije. Očigledno je
da je raskid Ugovora o prodaji društvenog kapitala
31. januara 2008. godine poslužio samo za obmanu
malih akcionara i javnosti, jer nakon raskida
Ugovora i javnog saopštenja ministra Dinkića da
su za stečaj »Šinvoza« odgovorni kupac i Agencija
za privatizaciju, što je stvorilo poverenje akcionara
da će ministar pokrenuti postupke u kojima bi
se uspostavilo zakonito stanje u »Šinvozu«, nisu
usledili nikakvi konkretni koraci da se utvrdi
odgovornost za namerno izazivanje stečaja. Naprotiv,
nakon raskida Ugovora nastavio se nezakonit rad
državnih organa, sada Akcijskog fonda koji je
odbio da postupi po Zakonu o privatizaciji.
Savet za borbu protiv korupcije smatra da borba
protiv korupcije u Srbiji neće biti moguća sve
dok se državni organi budu ponašali na način na
koji su Agencija za privatizaciju i Akcijski fond
postupali u privatizaciji »Šinvoza«. Vlada bi
morala da pred sudom inicira da se ročište za
izjašnjavanje o Planu reorganizacije najavljeno
za 1. oktobar odloži, i da se postupak stečaja
zaustavi do okončanja postupaka za namerno izazivanje
stečaja.
Vlada bi preko nadležnih institucija morala da
inicira postupak za utvrđivanje odgovornosti nadležnih
u Agenciji za privatizaciju koji su omogućili
namerno izazivanje stečaja, i naneli nenadoknadivu
štetu malim akcionarima i radnicima »Šinvoza«
i Republici Srbiji kao jednom od akcionara.
 |
S poštovanjem,
|
| |
Predsednik
Verica Barać |
