Naša nevesela zbilja

Dugi sunčani dani toplog leta učinili su da smo gotovo zaboravili nedavno održane parlamentarne i lokalne izbore. Nestalo je i početne napetosti koja je pratila pregovore oko formiranja vlade. Dobili smo vladu, podeljeni su ministarski resori. Sve se umirilo i prilagodilo zahtevima leta, kada se misli okreću ka nekim drugačijim prizorima romantičnih predela uz plave vode i palmine grane.
Svakodnevica nameće ustaljene sadržaje i potiskuje generalno nezadovoljstvo koje je obuzelo birače gotovo svih stranaka.
Pristalice i članovi koalicije, na čijem čelu je bio bivši premijer koji je verovao da će biti i budući, teško su se rastali od funkcija, nezadovoljni što građani u većem broju nisu razumeli njihove predizborne poruke koje su se sastojale od civilizovanom ponašanju neprimerenih laži i optužbi, uz patetičan lament nad svetskom nepravdom. Njihovi pokušaji da kosovski mit pretoče u realnost nisu korespondirali sa potrebama većine građana. Nisu se ostvarila ni njihova očekivanja da će i pored poraza u zbiru sa ostalim poraženima ponovo profitirati. Osećaju se prevarenima, a nemoćan bes i rezignaciju izazvali su i njihovi dojučerašnji politički saveznici u patriotizmu koji se sastojao od sinhronizovane zloupotrebe fraze o »teritorijalnom integritetu i državnom suverenitetu«. Na njihovu žalost profesionalne patriote su efikasnije sabirale u sopstvenu korist i opredelile se za koaliciju sa matematičkim pobednicima. Takvo opredeljenje provereno od veštih manipulatora i pobednika u brzim računicama, koje im omogućavaju da uvek budu na površini političkih zbivanja, primljeno je kod članstva i pristalica mirno. Većini koja poseduje autoritarnu svest odgovara da budu uz pobednike. Nezadovoljni su oni koji nisu lično uspeli da se domognu nekog dobro plaćenog mesta, pošto je bilo više pretendenata nego raspoloživih lagodnih funkcija.
Zamenik predsednika i njegovi saradnici glume nezadovoljstvo, mirni i sigurni na svojim proverenim funkcijama. Sve im je poznato i lagodno. Svi su ponovo u skupštinskim klupama sa zagarantovanim visokim zaradama. Ponovo bez odgovornosti i sankcija mogu da napadaju, lažu i konstruišu afere. Već su pokrenuli proverene mehanizme za opstrukcije rada skupštine, naoružani frivolnim frazama kojima će bez imalo osećanja za pristojnost i poštovanja mesta na kojem se nalaze zasipati ostale poslanike i građane. Ta opskurna grupacija i dalje opstaje na društvenim pozicijama verujući u sve ono što će im doneti ličnu korist, uništavajući svaki pokušaj da skupština postane respektabilna institucija u službi građana.
Većina među njihovim članovima bezglasno podržava svoje vođe. Manjina koju čine mentalno hibernirani, u vremenu zarobljeni sledbenici retrogradne politike »krvi i tla«,

nastavlja da svoju mentalnu insuficijentnost kompenzuje destrukcijama, žaleći za smutnim vremenima u kojima su njihovi lideri bili neprikosnoveni gospodari života i smrti. Oni koji su verovali da su pobedili najtragičnije su doživeli rezultate pobede. Suočili su se sa teskobnom spoznajom da njihova pobeda otvara vrata kroz koja na političku scenu stupaju njihovi stari poznanici koji su im oteli i isprljali besmislom značajan deo života. Kao da im se neka nadnaravna sila ironično podsmehnula i učinila da se osete posramljeni saznanjem da su svojim glasovima omogućili veliki povratak mračnjaka iz nedavne prošlosti. Poraženi saznanjem da ovdašnje političke relacije brišu čast, moral, etiku i pravičnost teško se bore s osećanjem da im je izborna pobeda oduzela veru u ispravniji poredak stvari. Mučna realnost zahteva da se kao relevantni činioci vlasti prihvate oni koji
		Bujidische Silberschale. Das Material und die Motive zeigen eine solche Ähnlichkeit mit sasanidischen Arbeiten, daß man lange gezögert hat, derartige Silberarbeiten islamischen Künstlern zuzuschreiben. 10. Jahrhundert. Museum Teheran

su im kreirali i realizovali protekle paklene godine. Svi zločini, žrtve, stradanja i patnje koje je proizvelo njihovo vreme vlasti ostaće zatvoreni u prošlosti, jer se po matematičkim pravilima samo na taj način može napred. Civilizacijska pravila u koja su utkane vrednosti višeg reda u našoj aktuelnoj situaciji imaju apstraktnu konotaciju. Konkretne činjenice zahtevaju da se sve izbriše i dovede u jedinstvenu ravan, čiji će centar zauzeti oni koji su se dogovorili kako da raspodele funkcije. Sve van tog dogovora postaje irelevantno. Sve što se događalo pre dogovora postavlja se u drugu dimenziju dobijajući hologramsku težinu koja ne može sopstvene sadržaje da reflektuje na zaštićenu zonu.
U tom vanvremenom prostoru glavni akteri naše nevesele zbilje komuniciraju isključivo u ograničenoj sadašnjosti. Ružni sadržaji prošlosti i ledeno hladni zahtevi budućnosti ne prijaju im na aktuelnoj letnjoj vrelini. Zarobljeni svojim odlukama pokušavaju da nezadovoljnicima pošalju poruku da je ovakav savez sklopljen za njihovo dobro. Sa sećanjima impregniranim floskulama o »dobru građana« mnogi koji su glasali za pobedničku listu doživljavaju da su moralno poraženi. Oni znaju da su se odnosi političkih snaga tako ironično složili i veruju da je računica predsednika države i njegovih saradnika ispravna, ali osećaju da je ovako konstruisana vladajuća koalicija poništila velika pravila zapisana u ljudskom arhetipu, koja određuju odnos prema pravdi, pravičnosti, nagradama i kaznama. Oduzeto pravo na veru u pravdu i spoznaja da se lako brišu ideološke razlike rađaju mučno osećanje uzaludnosti i stid zbog nekadašnjeg naivnog osećanja ponosa izazvanog verom u novo vreme koje će postaviti nova pravila. Isprljana su i poništena sećanja na optimističko vreme bunta i odvažnog otpora teroru.
Granice su izbrisane i sada treba da očekujemo od aktuelnog ministra policije da pronađe ubice Slavka Ćuruvije i drugih stradalih po nalogu dobijenom iz vrha njegove partije u kojoj je i on u to strašno krvavo vreme bio jedan od onih koji slepo podržavaju svaku vođinu odluku. Smetaju i žuljaju sećanja da bi se jednostavno prihvatio nametnuti poredak događanja. Sve se ispremeštalo i prekomponovalo. Kao da je izvršen monstruozni eksperiment nasumičnim spajanjem nespojivog i kreirano nakazno seme iz kojeg treba da izraste biljka čiji će plodovi biti hranljivi i ukusni za sve. Do tada, pobednici koji se osećaju kao gubitnici treba da progutaju bes i nevericu zbog oslobađajuće presude sinu bivšeg predsednika i upropastitelja države. Treba čvrsto da zatvore oči pred slikom narodnog veselja u selu jednog od koalicionih partnera, u kojem je aktivno učestvovao i predsednik države. Obilje jela i pića uz popularnu estradnu zvezdu trebalo je da pokažu građanima koje se vrednosti poštuju u ovoj državi, a prisutni predsednik je potvrda njihove zajedničke proklamacije. Onima koji ne mogu da se s ovakvom zbiljom pomire ostaje da nađu načina da sebi objasne smisao ovolikog besmisla. Možda se drugačije nije moglo a možda se ovako nije smelo. Odgovor će se teško pronaći u budućnosti pošto su izbrisane granice dozvoljenog. Do tada ostaje ćutanje.

	Dragica Stanojlović