Okrugli sto CeSID-a o mogućnostima za izmenu izbornih zakona

Može i ovako i onako

Centar za slobodne izbore i demokratiju uz podršku Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu organizovao je 17. jula raspravu o mogućnostima i predlozima za izmenu izbornih zakona. Ovo je samo jedan u nizu okruglih stolova koji su održani već u dvanaest gradova širom Srbije u okviru javne rasprave kao dela projekta »U susret izmenama izbornog zakonodavstva u Srbiji«koji finansira Institut za održive zajednice. Raspravi su prisustvovali Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Zoran Lukić, izvršni direktor CeSID-a, Đorđe Luković, programski direktor CeSID-a, Marijana Simić, član ekspertskog tima, Bojan Klačar, član ekspertskog tima, i Bratislav Đokić iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Ministar Milan Marković je govorio o nužnosti formiranja nezavisnog izbornog tela koje će imati duži mandat nego poslanici u skupštini, kao i da zakon o izboru narodnih poslanika mora da se uskladi sa Ustavom Srbije. Zakon o lokalnim izborima treba da stvori uslove

za smanjenje broja registrovanih stranaka i uvede ozbiljnost i red u njihov rad time što bi se glasalo za kandidata a ne za listu. Ministar je istakao i da su slobodni izbori za predsednika lokalne samouprave, kao i direktan izbor gradonačelnika, napravili velike probleme u šezdeset opština u Srbiji u kojima je šesnaest skupština raspušteno, i to četrnaest zbog gradonačelnika. Sukob i blokiranje rada skupština dešavali su se svuda gde je postojala razlika između stranačke pripadnosti većine poslanika i gradonačelnika. Kod nas još uvek ne postoji razvijena svest o pripadnosti državnoj upravi i radu za javni interes. Predstavnik Fonda za otvoreno društvo istakao je da čuveni član 102 Ustava Republike Srbije, kojim poslanik može da poveri svoj mandat stranci, ometa slobodu izbora, kao i da Ustav ne predviđa garancije za nezavisna tela. Snežana Đorđević, Fakultet političkih nauka i Pago centar, rekla je da je
		Löwenbrunnen im Innenhof der Alhambra. Fertiggestellt im Jahre 1354

nužno da se novim izbornim zakonima i radom smanji partokratija i da se ulože napori za podizanje političke demokratske kulture. Zaključeno je da revizija Ustava ima imperativni mandat.
Predlozi CeSID-a su da se zameni dosadašnji većinski izborni sistem kombinacijom većinskog i proporcionalnog sistema promenom broja izbornih jedinica, i to osam ili devet jedinica, da se uvede stepenovani izborni prag za koalicije tako što bi se povećavao izborni prag za 2% za svakog člana izborne koalicione liste. Preporuke za izmene u okviru procesa glasanja su da se uvede neposredno glasanje za kandidate, što bi se postiglo formiranjem jednomandatnih u okviru višemandatnih izbornih jedinica na lokalnim izborima, ili da se omogući preferencijalno glasanje, ako bi se zadržao sistem zatvorenih lista, da se omogući da građani rangiraju kandidate u okviru liste kojoj daju glas.

Predlozi CeSID-a o konstituisanju, sastavu i mandatu izborne administracije su više nego sporni. Preporuke se svode na podržavljenje izborne administracije i idu čak dotle da se predlaže da članovi opštinskih izbornih komisija i biračkih odbora mogu da budu zaposleni u upravi – na centralnom nivou ili na nivou opštine. Evidentno je da članovi biračkih odbora nisu uvek dobro edukovani za posao koji treba da obave za vreme glasanja i da ne postoji svest o javnom radu u opštem interesu. Ali birokratizacija izbornog procesa vodi feudalizaciji uprave, pogotovo što CeSID preporučuje i pravo na zakonodavnu inicijativu izborne administracije, kao i šira ovlašćenja u pogledu kontrole i pokretanja prekršajnih, odnosno krivičnih prijava protiv lica koja su prekršila norme izbornog prava. To bi dovelo do takve koncentracije moći u organima uprave kakva nije postojala ni u vreme realsocijalizma ranih pedesetih. Sledeće preporuke se tiču ažuriranja biračkih spiskova i njihove dostupnosti javnosti.

Polazeći od konstatacije da smo svedoci česte zloupotrebe medija u izbornom procesu, kao posledice konfuzije u zakonskoj regulativi i nedovoljne aktivnosti i angažovanosti nezavisnog tela (Republička radio-difuzna agencija) koje nije izricalo sankcije za kršenje uspostavljenih pravila, predloženo je formiranje Saveta za štampu, kao i uvođenje sankcija i kontrole nad medijima koji propagiraju govor mržnje i netoleranciju ili animozitet prema političkim suparnicima. Problem je i to što se mediji koriste u službi državnog marketinga, to jest u promovisanju kandidata partije na vlasti izveštavanjem o dnevnim događanjima. Niko ne može da garantuje da će politička dešavanja teći tako da se petnaest dana pred glasanje obustave zvanične konferencije funkcionera i prezentacije ministarstava ili vladinih službi. Svi izabrani predstavnici jednostavno imaju obavezu da informišu o svojoj delatnosti, a problem je u osnovi u urednicima i novinarima, koji prenose vesti, kakvu im formu daju, informativnu ili marketinšku. Predlog da u slučaju da elektronski mediji izveštavaju o izbornim učesnicima na državnim funkcijama, a ovi izveštaji sadrže i informacije o kampanji (to je već pitanje za urednika), mediji bi imali obavezu da opoziciji daju jednaku šansu da iznese svoje stavove (što bi se pretvorilo u ludnicu), jednostavno vodi još većoj zloupotrebi medija i prava građana da budu informisani.
Preporuke za oglašavanje tokom kampanje još uvek su previše komercijalne. Ali preporuke da se zabrani omalovažavanje i vređanje političkih suparnika, kao i da se uvedu sankcije za medije koji ovakve poruke plasiraju, i preporuka da svaka poruka obavezno bude potpisana imenom autora poruke i na radiju, televiziji, u publikacijama i štampanim medijima, više su nego vredne pažnje. Predlog CeSID-a je i da za komercijalne televizije treba da važe pravila jednake zastupljenosti i nefavorizovanja izbornih učesnika, da emiteri moraju da budu ograničeni na emitovanje najviše 90 minuta plaćenih termina, da u periodu večernjeg programa ne bi smelo da bude više od 30 minuta iznajmljenih termina, kao i da redovne informativne emisije (vesti, dnevnici) ne bi trebalo da budu prekidane ili odložene zbog plaćenih termina. Naravno, predlog da se izborna tišina ograniči samo na dan glasanja je ustupak političkim partijama i komercijalizaciji javne sfere političkih odnosa i potpuno je neodrživ.

	Tanja B. Lončar