Ostrvljenost na novinare

Pretučeni snimatelj Televizije B 92 Boško Branković je sa slomljenom potkolenicom završio u Ortopedskoj klinici, a foto-reporteru Foneta razbijen je aparat, a dobio je i udarce u leđa. Njegovu izjavu o celom događaju čuli smo na radiju, ali on je želeo da ostane anoniman. Ova dvojica medijskih poslenika žrtve su razularenih junoša iz desničarskih nacionalističkih stranaka i organizacija koje svoj bes izlivaju ulicama Beograda zbog hapšenja Radovana Karadžića, jednog od najtraženijih optuženika za masovna ubijanja u Bosni.
Prvog dana protesta stradale su glinene figure umetnika koji su svoje radove izložili povodom Beogradskog letnjeg festivala, kao i izlozi na obližnjim prodavnicama u centru grada. To je bila najava još žešćih obračuna, što se obistinilo u predvečerje 24. jula ispred ambasade Turske, kada su i napadanuti snimatelji TV B 92 i Foneta.
Prebijanje i ponižavanje reportera dešavalo se pred očima policije koja ni prstom nije mrdnula da zaštiti žrtve. Nedavno je predsednik Srbije Boris Tadić prilikom posete novinarske delegacije koja je zahtevala da se konačno reše ubistva Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića i uhvate napadači bombom na stan Dejana Anastasijevića, obećao da će novinari biti zaštićeni. I novi ministar policije Ivica Dačić izjavio je ovih dana da će napad na novinara biti tretiran kao napad na službeno lice.
Ipak, policajci – službena lica – mirno su posmatrali agresivno iživljavanje predvodnika rulje. Baš onako mirno kao proletos, kada su posle mitinga povodom Kosova dopustili paljenje ambasada i razbijanje i pljačku prodavnica.
Država nema odgovor na pitanje dokle će novinari biti mete ultradesničara, jer ni sama ne zna koji su njeni delovi kontaminirani istim onim osećanjima koja tako nesputano ispoljavaju radikali, obrazovci i drugi nacionalisti.
Jedan od čelnika Obraza Milan Obradović bez uvijanja kaže da »ne može biti odgovoran niko ko se bori za slobodu srpstva«, a vođa radikala Tomislav Nikolić opravdava napad na novinare rečima »to su mladići u kojima je proključala krv« i najavljuje da će prave demonstracije biti tek one koje će povesti radikali – sve do Dedinja. Dedinje je u nacionalističkoj svesti i retorici metafora vlastodržačke samovolje koju treba uništiti da bi se srpstvo oslobodilo terora, pa bi Nikolićevu izjavu trebalo shvatiti kao najavu krupnijih događaja prema kojima su dva prebijena snimatelja samo epizoda i kolateralna šteta.
Napadi na novinare i njihovo ubijanje u celom svetu odjekuje jakim ehom stvarajući utisak da je zemlja u kojoj se to dešava nesiguran i nepoželjan partner. Nacionalisti upravo to i žele. Da Srbiju udalje od Evrope i da spreče svaku nameru da se prekine sa mračnom prošlošću. Tako bi dosadašnja ubistva novinara ostala nerešena, a nove batine i pretnje profesiji ugušile osnovna civilizacijska i demokratska pravila života.

	O. R.