Beleška o jednom skupu

Opelo za demokratiju

Dvanaestog juna 2008. godine u sali bivšeg Radničkog univerziteta »Đuro Salaj« (sada u privatnom vlasništvu, »Akademija 28«) održana je tribina pod naslovom »Opelo za demokratiju«, povodom spora oko konstituisanja Skupštine grada Beograda, posle izbora od 11. maja 2008. Govornici su bili akademik prof. Kosta Čavoški, dr Zoran Avramović, prof. dr Slavenko Terzić, dr Slobodan Antonić. Sala je bila puna (oko 350 mesta), kao i balkon iznad nje. Pošto nisam uspela da nađem mesto za sedenje u sali, a balkon je škripao, sa mogućnošću da se sruši pod teretom ljudi, izabrala sam da stojim kod ulaznih vrata u salu i, uz ozvučenje, slušam govore. Organizatori tribine su pripadnici udruženja »Nomokanon«, dakle onaj deo političke javnosti koji se deklariše kao pravoslavni, desnograđanski(?) i nacionalistički. Publika je najvećim delom bila sastavljena od mlađih muškaraca i žena, starosti do 35 godina. Momci su bili uredno ošišani i isto tako uredno nabildovani, te se moglo zaključiti da profesionalni profil publike čine profesionalni body-guardovi. To se može reći i za mnoge mlade žene. Što se tiče starijih posetilaca, nisam uočila nijednog poznatog pisca, profesora, pravnika ili drugu ličnost od autoriteta, koja bi mogla da utiče na mlađe ljude oko sebe.
Profesor Čavoški je, uz podatke koji su demonstrirani na video-bimu, dokazivao slabljenje Evropske unije i time posledične ekonomske i političke probleme za Srbiju ukoliko se opredeli za članstvo u EU. Profesor Slavenko Terzić se nije najbolje snašao u ovoj ulozi – kao akademska ličnost, nenavikla na političke skupove i realnu moć mase, on se opredelio za široke istorijske paralele o prednostima i nedostacima pojedinih izbornih sistema, vraćajući se čak do Hobsa i Loka. Šteta – jer publika, čiji intelektualni nivo (bez diskriminacije) nije prelazio stepen poslovođa u bivšim RK »Beograd«, nije mogla ni da prati, niti da shvati njegovo izlaganje i suštinsku poruku. Slobodan Antonić je govorio odmereno, pragmatično navodeći izborne rezultate. On je procenjivao mogućnosti sklapanja koalicija na lokalnom nivou, ali i skupštinskom, nastojeći da govorom i tonom »ohladi« pregrejanu atmosferu. Iz nedovoljno rashlađene sale ljudi su izlazili pregrejani, crveni u licu od toplote i nedostatka vazduha. U jednom trenutku u mojoj blizini našao se i gospodin Marko Nicović, što me nimalo nije ohrabrilo. Naprotiv!
Kada je jedna žena iz publike počela govor rečima »Boris Tadić je psihotičar« napustila sam skup. Organizatori su pre početka tribine delili luksuzno opremljen časopis Dveri srpske, a u tom broju šarolik skup autora raspravlja o temi: EU ili Srbija u autarkiji? Pogrešno pitanje. Da je državničke mudrosti pristali bismo na pridruživanje, a unutrašnjim sporazumima, kolektivnim pregovaranjem, povezivanjem svih sektora jačali društvo iznutra.
Na ovom skupu osećala se atmosfera linča.

	D. S.