Posle opštinskih izbora u Sopotu

Trijumf lokalnog moćnika

Na proteklim izborima u Sopotu najviše glasova, voljom glasača, premda nedovoljno za samostalno vladanje, dobio je nekadašnji Slobin pulen i član SPS-a Živorad Žika Milosavljević, predsednik opštine, ovaj put pod sloganom »Znamo se«. Ovo bi inače bio njegov peti uzastopni mandat na mestu predsednika SO Sopot.
Interesantno je da je u svim novinama proteklih dana (Politika, Blic, Glas javnosti, Kurir) Živorad Žika Milosavljević doživeo vrhunac svog ega u pozitivno intoniranim tekstovima i intervjuima. Čitajući njegove odgovore na novinarska pitanja – koja kao da su montirana u cilju veličanja ličnosti vlastoljubivog Žike – neinformisanom čitaocu ovih glasila izgleda kao da je u Sopotu sve u redu, kao da je reč o onom Sopotu u Poljskoj, gradu muzičkih festivala, gde su rešena sva socijalna i komunalna pitanja i eto tako by the way uz kolače

i domaću kafu spontano vodimo konverzaciju o ekološkim stvarima, jer kako se iz navedenih novina čini samo je to još nerešeno ostalo u Sopotu. Međutim, ono što je zaista žalosno jeste to da »novinari« iz Kurira imaju smelosti i obraza da na kraju intervjua kažu kako im je Žika platio pečenje i piće u lokalnoj kafani »Lako ćemo« tako da nije ni čudo zašto je tekst u njihovim novinama afirmativan. Tužno je kada se zna da u svim selima oko Sopota (gde inače Žika dobija masovnu podršku na izborima) ima u proseku po petnaestak građana rođenih između 1980. i 1990. Svake godine upisuje se u školu samo jedan đak prvak. Još tužnije je kada se zna da jedno selo u okolini ima jedva 500 stanovnika, a na osnovu njih Žika dobije fond od par miliona evra za razvoj Sopota. Te pare, naravno, osim njega niko drugi i nije video. Žikino »dostignuće« je i zapošljavanje preko veze, i to isključivo mladih devojaka u lokalnoj upravi. Njegovi motivi su očigledno homeostazne prirode jer te devojke ne obavljaju nikakav posao, premda su dobro plaćene. Žikina predizborna kampanja nije se oslanjala na medije i reklamu već je jednostavno gazio
		Parče dečanskog portala Leta 1988. ugledala sam na kamenoj stazi ispred samog dečanskog portala jedno odlomljeno parče. Uzela sam ga, ne pitavši bratstvo. Prisustvovala sam razgovoru ljudi iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika sa igumanom, da bi trebalo obnoviti, zakrpiti mnogobrojne napukline na ivici portala

protivnike. Kada je jedan opozicioni lider gostovao na lokalnom radiju Žika je isključio struju svim okolnim selima da ne bi čuli njegov plan, kada je drugi predstavnik opozicije ispred grupe građana noć pred izbore organizovao fudbalsku utakmicu Žika je poslao policiju da ih rastera sa igrališta. A na dan izbora, uveče oko šest sati, kada mu se učinilo da rezultati neće biti onakvi kakve je očekivao, izveo je na ulicu mašine za asfaltiranje i počeo da radi lokalni put ne bi li pridobio glas još nekoga!
Žikina su dostignuća i to da cela naselja u Sopotu nemaju fiksni telefon jer je otkupio sve brojeve i za jedan traži od potencijalnih kupaca preko hiljadu evra.
Svako ko se imalo suprotstavi Živoradu Milosavljeviću Žiki doživljava ogromne neprijatnosti i šikanu, jer je apsolutno sve u njegovim rukama. Malo mu je kupovina placeva propalih državnih firmi već kupuje i odbornike ne bi li nastavio da vlada doživotno. Na prošlim izborima (2004) kupljena su dva radikalska odbornika (koji su, da ironija bude veća, bili najtvrđa opozicija!), ovaj put će biti kupljeni, po glasinama koje kruže Sopotom, odbornici Vladana Lukića lokalnog čivijaša i vlasnika kafane u kojoj redovno za FEST premlaćuje svoje goste. Nekoliko »lukićevaca« će za dobre pare ili neku funkciju preći na stranu Žike i dati mu još jedan mandat u nizu.
Kada i kako će se završiti ova politička tragikomedija u Sopotu niko ne zna ali progon opozicije i lustriranje nepodobnih trajaće sigurno još četiri godine ako Žika bude izabran za predsednika opštine.

	Đorđe Štefan