Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Osnovna programska načela pokreta Ravnopravnost počivaju na konkretnom iskustvu borbenih grupa radnika akcionara, a sežu šire i dalje, u smeru jačanja borbe za vlasnička prava malih akcionara, zemljoradnika, preduzetnika, kao i borbe za oporavak industrijskih preduzeća koja su zrenjaninski radnici decenijama gradili, oporavak poljoprivrede, iskorenjivanje korupcije iz svih grana lokalne vlasti, za izvesnije životne perspektive mladih ljudi, za zaštitu životne sredine. Moto ove političke partije je poštenje–sloboda–solidarnost. Njihov cilj je ulazak u Skupštinu grada Zrenjanina i usmeravanje resora privrede.

Zrenjaninska opština, najprostranija u Vojvodini, sa oko 130.000 stanovnika i 109.000 birača, na 67 izbornih mesta bira isto toliko odbornika za lokalni parlament. Pokret Ravnopravnost prijavio je 50 svojih kandidata za izbornu utakmicu. Prvi na listi je Zdravko Deurić, predvodnik višegodišnje borbe radnika akcionara »Jugoremedije«. Na listi se nalaze i drugi istaknuti borci za prava radnika akcionara, iz BEK-a Milena Prstojević, iz »Šinvoza« Mita Lisica. Tu su i sasvim novi ljudi koji do sada, po pravilu, nisu bili politički angažovani; agronomi, veterinari, pravnici, ekonomisti, studenti. Poštovali su se rodna ravnopravnost i nacionalni sastav ove sredine.
Lokalna javnost u Zrenjaninu osvežena je energijom i silinom, kao i novim načinom komunikacije. Od marta meseca održane su 24 javne tribine, računa se sa prosečnom posetom od stotinak građana. Domaćini ovih susreta bili su radnici akcionari iz sela u kojima su gostovali. U selu Knićanin bilo je prisutno svega 20 građana, ali u Melencima oko 200 meštana. Prvo su obišli sva sela u opštini, a zatim i mesne zajednice u gradu. Kampanju prate i lokalne TV stanice i lokalna štampa. Na inicijativu zainteresovanih meštana opštine Žitište, osnovani su mesni ogranci Ravnopravnosti.
Iskustva s ovih susreta dragocena su kako za buduće odbornike, tako i za meštane ovih mesta. Vodili su se konkretni razgovori o konkretnim problemima i o načinu kako da se oni reše. Nekoliko velikih sela još nema kanalizaciju, nedostaju fiskulturne sale, razgovaralo se o neravnopravnosti pri zakupu državnog zemljišta. Veliki posednici (Matijević, Kostić itd.) imaju monopolski položaj. Treba napomenuti da ovde nisu samo klasični poljoprivrednici, da na selu živi na stotine radnika. Razumeli su borbu radnika akcionara »Jugoremedije« i tražili odgovore na pitanja o problemima u njihovim zapuštenim zemljoradničkim zadrugama i u fabrikama (Šećerana, Skrobara, Pivara, Prehrana itd.). Identifikuju pokret sa Zdravkom Deurićem. Zbog prisutnosti njegovog imena u javnosti neki od posetilaca tribine činili su i previde, misleći da je on već u nekoj vlasti. Pitali su ga za mesto rođenja, za obrazovanje, za imovno stanje... Tada je jedan seljanin izašao i čestitao mu. Kaže, ni po čemu ne liči na »prave političare«.
Deurićevi istupi izazivali su pažnju po jedinstvenoj logici, hrabrosti i jednostavnosti artikulisanja programskih ciljeva. Njegov jezik je bez birokratske frazeologije i okolišanja. Partija Ravnopravnost nikom, ni u Beogradu, ni u Novom Sadu, ne polaže račune, samo sopstvenim građanima.
Velike političke partije bave se velikim temama, Evropska unija i Kosovo, ali i do rešenja ovih problema običan čovek hoće da radi, da stvara, da izdržava porodicu, jednostavno, hoće da živi, a ne da hibernira dok se ne reše veliki, svetski problemi.
U predizbornoj kampanji ima i gestova netipičnih za izborne trke. Pomogli su streljačkom klubu paraplegičara u gradu, od kojih su dvojica učesnici predstojeće olimpijade u Pekingu, i adaptirali jedan stari kombi koji će moći da prevozi ove ljude i u kolicima. Odrekli su se izdataka za skupe bilborde i kupili kuću porodici Milošević u selu Međa, koja čak nije na teritoriji opštine Zrenjanin, jer je ova porodica jedina koja ni posle tri godine od katastrofalnih poplava Tamiša u Jaši Tomiću i Međi nije rešila svoje stambene probleme. Pokrenuli su inicijativu za otvaranje pet apoteka u naseljenim mestima.
Građanska čitaonica pokrenula je osnivanje radne grupe za proučavanje novije istorije zrenjaninske privrede (posle 1945. godine). Oko 30 ljudi, nekadašnjih direktora fabrika, velikih kombinata, predsednika opština, mnogi sa visokim naučnim zvanjima, spremno je da svoja iskustva i saznanja stavi na raspolaganje lokalnoj samoupravi. Ukoliko Ravnopravnost uđe u Skupštinu grada i ukoliko preuzme resor privrede, ovo bi bila ozbiljna pomoć i njima i građanima, a i Zrenjaninu. Tragalo bi se za uravnoteženim razvojem privrede, revitalizacijom onih delova koji mogu da prežive duboku krizu, kao i novim investicijama.
Na početku kampanje (7. 03. 2008) bilo je 600 članova pokreta a sada ih je već preko 1.200. Naravno, to je duboko uzdrmalo lokalnu političku scenu. Ravnopravnost ne koketira ni sa pozicijom ni za opozicijom. Za sada oni hodaju uspravno i svojim putem.

Šta je privlačno u ovom pokretu? To je, na prvom mestu, vera običnog čoveka da mu logika života nalaže da i sam, neposredno, može nešto konkretno da uradi za sebe i druge, a ne samo da čeka da neko drugi brine o njegovoj dobrobiti, pa da, kako to obično biva, najveći deo svoje životne energije troši na samosažaljenje nad onim što mu »drugi rade«. Prisetimo se, poveća grupa od oko 150 radnika akcionara »Jugoremedije« vodila je višegodišnju borbu protiv nezakonitih ugovora o prodaji njihove firme, protiv uzurpacije vlasti od strane novog vlasnika koji je otpuštao radnike i poništavao prava akcionara, protiv vlasti koja je štitila nezakonite ugovore i podržavala razne nezakonitosti. Ta grupa radnika nije, kako se to često dešava, podlegla očajanju i odustala od borbe za logiku života, za svoja svojinska, radna i ljudska prava. I izborila se. Nadležni sudovi su raskinuli nezakonite ugovore, radnici akcionari su povratili svoja prava i, posle duge i žilave borbe, ušli u svoje preduzeće. I više od godinu dana uspešno rade i upravljaju svojom firmom, najavljujući nove prodore u širenju proizvodnje i osvajanju tržišta.
Iz takve borbe izrastao je pokret Ravnopravnost.
Ostvareni ciljevi su i temelj novog političkog programa, o čemu su i govorili na stranačkoj konvenciji (21. 12. 2007), što je izazvalo pravo oduševljenje i bezmalo karnevalsku radost 700 prisutnih građana, nakon obraćanja njihovog predsednika i nekadašnjeg predvodnika njihove borbe Zdravka Deurića. Jezgro pokreta čine radnici akcionari BEK-a i »Šinvoza« iz Zrenjanina, koji se takođe bore protiv načina privatizacije ovih firmi, posle raskida kupoprodajnih ugovora, a sada su gurnuti u stečaj i preti im – nestanak. I te dve grupe radnika krenule su u odlučnu borbu za svoja vlasnička, radna i ljudska prava. Uspeh »Jugoremedije« podgreva im nadu da će i one uspeti.
Ako je jedna grupa radnika akcionara u svojoj pravednoj i žilavoj borbi uspela, ima šanse da uspeju i druge slične grupe, pa i čitav pokret. Međutim, logika života nije svemoćna, na šta nas opominje golemo iskustvo. Protiv nje je i sama sila vlasti, pogotovo korumpirana, a i vlast sile koja se razmahala usled nemoći institucija pravnog i političkog poretka. Ne treba da previdimo ni uobičajeno povinovanje ljudi toj sili koju često doživljavaju kao zlehudu sudbinu. Tu spadaju i uobičajene međusobice zavađenih grupa i raznih vođa, koje takođe razaraju logiku života. Zar nismo već dugo zapljusnuti raznim nekrofilskim ideologijama koje slave smrt?
Uspon i zamah jednog životnog pokreta, uprkos svemu, budi nadu u normalan život ne samo u jednoj firmi i lokalnoj zajednici već i u čitavom društvu i državi. A kako realno stoje stvari, u kojem se smeru kreću, ubrzo ćemo videti.