Građanskog društva, a samim
tim ni pripadnosti Evropskoj uniji, nema bez raznih
oblika građanske inicijative. To su dobro prepoznali
i članovi čačanskog udruženja građana Urboboros
osmišljavajući projekat »Srbija u Evropskoj uniji
– šta od toga imam ja – šta od toga ima Čačak«
želeći da građanima kroz šest tribina posvećenih
različitim oblastima približe prednosti članstva
u Evropskoj uniji.
U ponedeljak 7. aprila, u maloj sali Doma kulture,
održana je druga po redu tribina, posvećena regionalnom
razvoju i decentralizaciji. Pored moderatora Ivana
Đukića, prisutnima su govorili i Rodoljub Šabić,
poverenik za informacije Republike Srbije, Aleksandar
Denda, finansijski konsultant iz Beograda, i Ivan
Čvrkić, advokat iz Čačka.
Otvarajući diskusiju, Đukić je naglasio da su
regionalni razvoj i decentralizacija apsolutno
karakteristična tema u evropskom prostoru koji
se integriše.
Rodoljub Šabić je naglasio da javni poslovi treba
da se vrše tako da ono što treba da radi
opština ne radi država.
»Svi se politički pokreti i stranke zalažu
za demokratiju, ali treba znati i šta podrazumevamo
pod demokratijom. Prva stvar demokratije
jeste da se vlast dobija i gubi izborima«,
rekao je Šabić. On je posebno istakao da
je najskuplja ljudska aktivnost politička,
a da oni koji plaćaju politički sistem,
to jest poreski obveznici, treba da utiču
na politički život, ali i da znaju na šta
se troši njihov novac. Za razliku od socijalističkog
sistema kroz koji je naša zemlja prošla,
u kojem je dostignut veoma ozbiljan nivo
ovlašćenja lokalnih zajednica, u kasnijem
periodu nije se mnogo oslanjalo na tu vrstu
nasleđa, već je država potpuno centralizovana.
To posebno važi za Miloševićev period u
kojem je iz raznih razloga smanjen društveni
proizvod za gotovo dve trećine. »Lokalna
samouprava je potpuno kastrirana u prethodnom
periodu«, rekao je Rodoljub Šabić. Mi još
nemamo lokalnu |
|
|
samoupravu koja ima svoju imovinu, a Čačak koji
predstavlja centar okupljanja intelektualnog,
ekonomskog i kulturnog kapitala, po svemu što
je preživeo, potpuna je potvrda za to. Lokalna
zajednica je veoma važan faktor zanimljivog potencijala,
ali i idealan prostor da javnost zna sve.
Rodoljub Šabić, u svom dugogodišnjem iskustvu
političara sa ovdašnje scene, zapaža i zastrašujuću
korupciju i to da građani nemaju poverenja u vlast.
On je istakao potrebu poverenja u institucije,
ali ne apstraktno.
Aleksandar Denda, pokušavajući da odgovori šta
je to uravnoteženje regionalnog razvoja, istakao
je da je Čačak u jednom trenutku bio zapažen po
rastu malih i srednjih preduzeća, ali i po ukupnom
rastu ekonomskog razvoja.
Da bi naša privreda bila efikasna ne sme se ulagati
kao do sada (300 miliona evra) u nerentabilna
preduzeća. »Osmu godinu se razvlačimo sa društvenim
sektorom i nekoliko puta se plaćaju usluge javnih
preduzeća«, rekao je Denda. »Koliko država uzme
nama, toliko nam manje i ostaje. Država je imovinu
lokalne samouprave oduzela, a ono što je žalosno
jeste to da je taj princip preuzela i demokratska
vlast. Potpuno je nerazuman princip privatizacije
kod nas, gde čak 95 posto od prodaje preduzeća
ide u državni budžet, a samo pet posto ide lokalnim
samoupravama. Isti princip je i sa koncesijama.
Srbija, sa Vojvodinom, nekad je bila podeljena
u devet regiona, odnosno dvanaest međuopštinskih
zajednica. Posebno uspešan razvoj Inđije i Pećinaca
danas su samo incidenti, a ne pravilo, zbog blizine
ovih opština autoputu. Kod nas ne postoji poreska
konkurentnost«, ističe Aleksandar Denda.
Na pitanje zašto je važan ulazak u Evropsku uniju,
Denda je odgovorio: »Ako hoćemo da napravimo iskorak
i da preuzmemo sve u svoje ruke bez obzira ko
je na vlasti, to se može desiti samo u okviru
Evropske unije. Sloboda je pravo, ali i odgovornost«.
Ivan Čvrkić, obraćajući se prisutnima, istakao
je da običnim građanima treba približiti šta oni
imaju od priključenja Evropi. »Imao sam mogućnost
da uporedim zemlju u kojoj živim s onima kroz
koje prolazim i u kojima boravim zahvaljujući
šengenskoj vizi. Iskustvo iz Švedske, regiona
sa juga, ukazuje na to da iako veoma udaljen od
Stokholma, ovaj region je šest puta razvijeniji
od glavnog grada. Suština nivoa decentralizacije
su izvorni prihodi. Regioni su u potpunosti preuzeli
svoje mogućnosti«, istakao je Čvrkić.
Što se tiče obrazovanja u Švedskoj, u njihovom
univerzitetskom životu postoji pozitivna konkurencija.
Nijedan univerzitet u glavnom gradu ne spada u
tri-četiri najbolja. Kao pravilo u Evropskoj uniji,
Čvrkić je istakao da je uređenost u centru i na
periferiji apsolutno ista.
U Evropskoj uniji 50 posto stanovništva ima primenljivo
obrazovanje, što je još jedan od ključnih faktora
razvoja EU.
Na kraju ove veoma zanimljive tribine Aleksandar
Denda je rekao da ako ne sprovedemo decentralizaciju,
od razvoja nećemo imati ništa.
 |
| |
Dušan
Darijević |
