Kako žive niški Romi – tiha diskriminacija i egzistencijalna ugroženost

Sumoran život nevidljivih ljudi

Skoro svakom ko je odrastao u Srbiji u ranom detinjstvu su pretili: »Ako nas ne slušaš, ukrašće te Cigani!«, nešto kasnije su pričali negativne stereotipe i predrasude, a danas u Srbiji Romi su najviše ugrožena i diskriminisana nacionalna manjina.
Niški Romi su na specifičan način u težoj situaciji: u gradu svakih pet-šest godina dolazi do epidemije žutice i svaki put su oni prvi osumnjičeni kao izvor i prenosioci, mada se svaki put pokaže da to nije tačno. Zapravo, u Nišu su Romi za sve dežurni krivci.
Inženjer Osman Balić, osnivač i direktor Yu Rom centra i koordinator Lige za dekadu Roma, u razgovoru za Republiku ukazuje na diskriminaciju romske populacije od strane zaposlenih u institucijama. »U jaslicama i predškolskim ustanovama za romsku decu skoro nikad nema mesta. Kad Romi odu u škole da upišu decu, njih pedagozi, psiholozi, direktori i ostali zaposlenici savetuju da zbog besplatnih udžbenika i još par beneficija decu upišu u školu za ometene u psihičkom razvoju. Dovoljno je pogledati decu u školi ‘Vuk Karadžić’ i sve postaje jasno.«
Istina je da Niš oskudeva u objektima namenjenim smeštaju najmlađih sugrađana, ali kako to da najviše za romsku decu nema mesta i zašto se ne primeni pozitivna diskriminacija, na primer?! Istina je i to da je romska populacija najsiromašnija, ali u gradu od oko tri stotine hiljada stanovnika velika je verovatnoća da su najsiromašniji Srbi brojniji od najsiromašnijih Roma, pa ipak u Nišu se niko od pripadnika srpske nacionalnosti nije požalio da ga zaposleni u školama savetuju da zbog besplatnih udžbenika i još par sitnih beneficija decu upiše u školu za ometene u psihičkom razvoju. Priroda je procenat ometenih u razvoju ravnomerno rasporedila na sve rase i nacije po svim kontinentima, ali kako to da u Nišu ne postoji ta prirodna raspoređenost? Ili je u pitanju perfidno prikrivena diskriminacija?
Kada ipak završe školovanje i steknu diplomu, Rome očekuje još jedan vid diskriminacije. Pre skoro godinu dana direktno se telefonom u jednu emisiju TV 5 uključio Miljan (nažalost, prezime nisam jasno čula – prim. P. V.) i ispričao da je sa zavidnim uspehom završio srednju školu i nekoliko kurseva, da se već dugo javlja na konkurse i ulazi u uži izbor za dobijanje posla, ali kad ode na intervju i kad vide da je Rom ljubazno ga dočekaju i posle dva-tri minuta razgovora ga upozore da nemaju mnogo vremena i da će ga o odluci lično obavestiti, ali obaveštenje nikada ne stigne.
Zvanično (popis iz 2001. godine), u Nišu živi oko šest hiljada Roma ali ih, po procenama Yu Rom Centra, ima oko tri puta više. Razlika u brojevima je zbog nacionalne mimikrije kojoj Romi odavno pribegavaju i u Nišu.
Od pre nekoliko godina, Romi izbegli sa Kosova koji imaju albanska imena i prezimena menjaju ih u srpska – zbog ubeđenja većinskog stanovništva »da su šiptarski Cigani koji su u toku rata na Kosovu ubijali kosovske Srbe«. Međutim, »odnos većinskog niškog stanovništva je isti i prema Romima islamske i pravoslavne religije. Srbima su Romi – Romi«, kaže Osman Balić.
Direktor Yu Rom Centra ukazuje na još neke oblike diskriminacije prema romskom stanovništvu. Od oko 20.000 Roma koliko ih živi u Nišu, u organima lokalne samouprave nema nijednog zaposlenog Roma. Tri Romkinje su radile u Upravi za građanska stanja, na poslovima izdavanja matičnih dokumenata; posle 18 meseci, koliko je trajao projekat finansiran od strane OSCE, one su dobile otkaz – s obrazloženjem da je to zbog smanjenja administracije. Zbog toga je započeta »prepiska« na relaciji Yu Rom Centar – Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali je iz kabineta ministra svaki put stizao odgovor »da je to zbog racionalizacije, ali da će tu problematiku imati u vidu«; skoro istovetni odgovori stizali su i od Gorana Ilića, predsednika Skupštine grada Niša, i tako je do danas.
Velike međunarodne korporacije i u Srbiji zapošljavaju određen procenat svake nacionalne manjine, ali Romi su zaposleni na onim radnim mestima gde neće biti vidljivi! U upravnim odborima javnih preduzeća nema nijednog Roma. Nema ih ni u javnim raspravama i debatama. Niška Televizija, čiji je osnivač skupština opštine, nema emisija na romskom jeziku, i da u Nišu žive Romi sete se samo prilikom svetskog Dana Roma.
»A u sudskim presudama za ista dela počinjena u istim uslovima i u istim okolnostima Romi uvek dobijaju veću kaznu nego počinioci ne-Romi«, kaže Osman Balić.
Gde je rešenje? »U školovanju i promenjenom odnosu većinskog stanovništva«, odgovara direktor Yu Rom centra i koordinator Lige za dekadu Roma. A u međuvremenu će mnogo vode proteći Nišavom i mnoge generacije će u Srbiji odrastati slušajući kako im roditelji prete: »Ako nas ne slušaš, ukrašće te Cigani!«

	Persa Vučić