Dokumenti

Spektakularna fantazija

Godinama se u nas raspravlja o tome da li smo deo sveta ili mimo njega. Prisetimo se, pre desetak godina, mesecima su kolone studenata i građana (»šetača«) ulicama Beograda nosile parolu »Beograd je svet«. Bio je to izraz protesta protiv izolacije od sveta. I danas je ta tema primetna. Čak je zaoštrena u stranačkim kampanjama pred majske izbore. Opet se nameće pitanje: deo sveta ili mimo sveta. Ima i originalnih shvatanja – da je čitav svet ovde. Prenosimo odlomak iz jednog dokumenta kojim se planira prezentacija jedne spektakularne fantazije.
Ur.

Dani Beograda 2008. godine od 16. do 19. aprila

»Beograd je svet« autora Slaviše Savića

Projekat »Beograd je svet« Slaviše Savića pobedio je na konkursu koji je raspisala Uprava grada Beograda za idejno rešenje proslave Dana Beograda. Ove godine navršava se 1.120 godina od prvog pominjanja slovenskog imena Beograd.
Na čelu same proslave je gospođa Radmila Hrustanović.
Prema rečima umetnika, ovo nije klasičan projekat, ovo je pre svega jedno veliko otkriće. Ako se uporedi mapa Beograda sa mapom sveta i ako se uporedi naseljeni deo Beograda na mapi i kontinentalni deo karte sveta, dolazi se do veoma interesantnih i neverovatnih koincidencija. Ukoliko zamislite da se umesto Atlantskog okeana nalazi reka Sava, koja se uliva u Dunav, odnosno Severni okean, tu biste mogli da prepoznate ušće sa kojim počinje da se nazire mapa Beograda. Reka Sava razdvaja stari i Novi Beograd, kao što na karti sveta Atlantski okean razdvaja dva kopnena masiva: Ameriku, koju inače zovemo Novi Svet, i stari kontinent – Evropu, koju možemo prepoznati na mestu Starog Grada. Mogu se videti i neke druge interesantne paralele, na primer: Grenland bi bio na mestu Velikog ratnog ostrva, Dom narodne skupštine bi bio Strazbur, Gibraltar je Mostarska petlja, dok je Suecki kanal na potezu Autokomande. Terazije bi bile Pariz, Hram svetog Save je na mestu Carigrada. Velika Britanija i Irska su Beogradska tvrđava. Kuća cveća nalazila bi se na mestu egipatskih piramida, Marinkova bara bila bi Indija, a Fakultet dramskih umetnosti je Kalifornija – Holivud.
Beograd je kosmopolitski grad i nalazi se na raskrsnici puteva. A na ovoj našoj mapi Beograd je na Slaviji, odnosno Slavija je maketa Beograda, kao što je Beograd maketa sveta. Nije, dakle, slučajno što stalno govorimo i ponavljamo BEOGRAD JE SVET, a ovaj projekat za to sada nudi i neke druge dokaze i argumente.
S obzirom da proslava Dana Beograda traje četiri dana, onda je logično da svaki od njih dobije po jednu stranu sveta, i to:
16. april, sreda – istok Konjarnik (Japan) – Sportski centar »Olimp« (Kina)
17. april, četvrtak – zapad Novi Beograd (Kalifornija – Holivud)
18. april, petak – sever Dorćol (Norveška)
19. april, subota – jug Vidikovac (jug Afrike)

16. april – tačka istok
Konjarnik i Japan. Primeri umeća Japanaca su graditeljstvo i arhitektura. Istočna kapija na Konjarniku veoma je interesantna građevina, a i stambena jedinica. Glavno obeležje ovog dana bilo bi postavljanje sunčevog sata koji bi se nalazio na centralnom mestu platoa između zgrada. Takođe, tu bi bila otvorena i galerija murala poznatih beogradskih umetnika, a nastupio bi i sastav »Alektik« sa svojim neobičnim muzičkim stilom, modernom muzikom odsviranom na klasičnim instrumentima.
Sportski centar »Olimp« na Zvezdari na karti Beograda odgovara poziciji Kine na karti sveta i stoga će biti mesto na kojem će se sportsko-kulturnim sadržajem kineskih i srpskih sportista i umetnika promovisati zemlja organizator ovogodišnjih olimpijskih igara.

17. april – tačka zapad
Plato ispred Zapadne kapije, poznate kao Geneks kule, podudara se na našoj mapi sa Kalifornijom ili, tačnije, Los Anđelesom. Tu je najzanimljivija spona filmska umetnost i njena meka Holivud sa našim Fakultetom dramskih umetnosti, koji je u neposrednoj blizini. Zato će ovu tačku obeležiti film sa programom koji traje celog dana. U cilju što većeg publiciteta organizovao bi se TV šou, uživo, na otvorenom, gde bi se birali holivudski dvojnici. Glavna nagrada pobedniku biće put u Holivud, za dvoje. Takođe, u toku prepodneva arhitekta Mihailo Mitrović, autor Geneks kula, održaće u amfiteatru samog objekta predavanje o ideji, izgradnji i konceptu kapija Beograda.

18. april – tačka sever
Ovo je tačka na kojoj se podudaraju Marina Dorćol i Norveška. U prostorijama Stare luke održala bi se izložba, gde bi na velikim panoima bili izloženi fotografisani najatraktivniji objekti iz Norveške. Druga izložba – izgled Marine Dorćol u budućnosti – bila bi postavljena u eksterijeru. Ceo program pratila bi elektronska muzika sa lađe koja bi se kretala na ovom potezu.

19. april – tačka jug
Poslednji dan proslave Dana Beograda ukazuje na paralelu između juga Afrike i juga Beograda, koji se preklapaju na Vidikovcu. Tu će biti postavljeni improvizovani štandovi na kojima će se prodavati suveniri iz Afrike, a sve to u saradnji sa Muzejom afričke umetnosti. Nastupaju i grupe koje neguju afrički zvuk: »So sabi« i »Del arno bend«.

Centralna tačka proslave – Beograd, nalazi se na poznatom beogradskom skveru Slavija, gde će se svečano i zatvoriti Dani Beograda. Na ovom mestu je zamišljena jedna monumentalna instalacija velikih razmera, koja bi bila simbol grada – najveći globus na svetu. Na Slaviji se za večernje časove predviđa i koncert koji bi se direktno prenosio preko RTV Studio B.