|
Godina XIX (2007)
|
1-30. septembar 2007.
|
 |
|
|
Republika
|
»Jugoremedija« –
studija slučaja
|
|
|
|
|||||||||||||||
|
Zarobljena svojina Jedino pravo koje se priznaje malima jeste da se prodaju velikome, po manje ili više prihvatljivoj ceni (prihvatljivoj za kupca, ne za prodavce) Prava manjine su ona koja treba štititi - većina je već zaštićena samim
tim što je većina. Ovo jednostavno civilizacijsko dostignuće nikako da
se zapati u Srbiji. Iako im je Zakonom o privatizaciji iz 2001. godine dala pravo na 30% akcija društvenih preduzeća u Srbiji, već prva demokratska vlada je kroz privatizaciju najpre pokazala da na građane ne računa kao na partnere u tranziciji ka... hm... novom poretku, koji je takav da u njemu građani ne igraju nikakvu važnu ulogu, osim narastajuće nezadovoljnih gubitnika. Prvih godina zaklonjen medijski atraktivnijim privatizacionim skandalima (niske procene kapitala, namešteni tenderi, dogovori među potencijalnim kupcima, pomoću kojih su preduzeća velike vrednosti prodavana u drugom krugu, za obveznice stare devizne štednje...), odnos vlasti prema privatnoj svojini "malih akcionara" je vrlo brzo postao jasan iz kampanjske prodaje većinskih paketa akcija u vlasništvu građana,
Kako se slegala prašina oko spektakularnih preuzimanja, kroz koja su se polako izdvojili lideri novog srpskog poretka (Mišković, Beko, pa naniže), na pozornici su ostali još samo oni vlasnici čije akcije moćnicima ne znače ništa, jer i bez njih imaju potpunu kontrolu. S druge strane, samovoljom velikih vlasnika udeo malih akcionara je potpuno zarobljen - zakon im garantuje tek par stolica u skupštini preduzeća, odnosno pravo da bar jednom godišnje saslušaju izveštaj revizora (angažovanog odlukom većinskog vlasnika, onog koji kontroliše upravu čiji je rad predmet revizije), sa zaključkom da je uprava radila savršeno, tako da ni ove godine neće biti raspodele dobiti. Pravi izveštaj će se podneti gazdi, iza zatvorenih vrata, a ostali suvlasnici, ako nešto sumnjaju, mogu slobodno angažovati svog revizora, nakon što je uprava od njihovih para već unajmila desetoricu da zatru trag profitu. Ukratko, sedam godina nakon demokratskih promena, u završnoj fazi privatizacije društvene svojine, i dalje nemamo odgovor na pitanje koja su prava a koje obaveze vlasnika akcija u Srbiji, jer umesto najmanjeg zajedničkog imenitelja - jednog vlasnika jedne akcije, temeljna institucija našeg tržišta hartija od vrednosti je vlasnik 50% + 1 akcije - onaj koji svoja prava i obaveze već kroji sam prema svom interesu. Zašto mu onda država nije prodala celo preduzeće nego je nešto što vredi 100 dinara kupio za 70? Ovakvih i glupljih pitanja s razlogom je puno, međutim, jedno je sigurno: hiljade akcija malih akcionara emitovanih po Zakonu o privatizaciji najveća su flota papirnih aviončića u ovom delu sveta. Unija radnika i akcionara Srbije (URA) tokom 2004/05. godine okupljala je male akcionare dvadesetak preduzeća iz cele Srbije oko solidarne borbe za ostvarenje vlasničkih prava. Neke priče su se završile uspešnim preuzimanjem ("Soko Štark"), neke "preuzimanjem" ("C-market"), neke raskidom ugovora o prodaji 70% kapitala i
Na inicijativu radnika akcionara "Srbijateksa" i "Jugoremedije" predstavnici udruženja malih akcionara dvanaest preduzeća okupili su se 25. jula u Kamenoj sali Doma sindikata da razmotre može li se iskustvo "Jugoremedije" primeniti i na ona preduzeća u kojima su mali akcionari vlasnici 30 i manje procenata akcija. Drugim rečima, kako stvoriti delotvoran mehanizam kontrole rada uprave akcionarskog društva dostupan svakom, a ne samo većinskom vlasniku. Diskusije uglavnom nisu dale razlog za optimizam. Predstavnici akcionara su izneli različita iskustva, sa jedinstvenim zaključkom da za borbu ne postoji nikakav oslonac - ni zastupljenost u organima preduzeća (mali akcionari "Tehnoprometa" imaju jednog člana u nadzornom odboru, a radnici akcionari "Srboleka" čak člana upravnog odbora) ne omogućava valjan uvid u njegovo poslovanje, a i ako se dođe do podataka o mogućim zloupotrebama, uprava odgovara: "Pa podnesite krivičnu prijavu!" Prijave se potom godinama vuku po fiokama. Deo učesnika sastanka došao je iz preduzeća koja su još uvek u društvenoj svojini, ali čiji radnici nastoje da aktivnom ulogom u pripremi privatizacije stvore sebi jasniju poziciju u odnosima sa budućim suvlasnikom. U Agenciji za privatizaciju uglavnom nailaze na ćutanje. Iako budući vlasnici 30% kapitala, za Agenciju su objekat a ne subjekat privatizacije. Sastanak je završen zaključkom da URA treba da obnovi rad i da joj je najvažniji zadatak formiranje javnosti o preprekama vlasnika akcija u Srbiji da raspolažu svojom imovinom. Izborna skupština je dogovorena za 3. septembar. Do tada, privremeni predsedavajući Unije biće Nadica Margold iz "Jugoremedije" i Milojko Malinić iz "Srbijateksa".
|
|||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||
|
Republika
|
