Poštovane kolege

Odgovor redakcije na pismo Miše Brkića

Kolega Miša Brkić u svom pismu redakciji lista Republika nije hteo da polemiše sa stavovima koje zastupamo. Nekako, kao da je više bio raspoložen da nas vređa i da se svađa, ali bez namere da nas uverava u to da su njegovi stavovi u pogledu privatizacije zrenjaninske "Jugoremedije", a to je tekst zbog kojeg nam se obratio, bili ispravni i dosledni sve vreme dok su se mali akcionari borili za svoj deo kapitala u ovoj nekada uspešnoj firmi. Sada kada je sud odlučio da su radnici mali akcionari sve vreme bili u pravu i kada je Jovica Stefanović Nini, biznismen sa kapitalom sumnjivog porekla, oteran iz fabrike, Miša Brkić i dalje misli da sigurnost vlasništva proističe iz količine. U intervjuu koji je dao Svetlani Lukić u emisiji "Peščanik" 23. februara ove godine Brkić kaže: "Uvek i iznova treba objašnjavati ljudima da su socijalizam i samoupravljanje promašene teme. Ništa nije učinjeno da se privatizacija završi i mislim da se previše u važnim slučajevima povlađivalo takozvanoj radničkoj klasi. Mislim pre svega na Jugoremediju, gde je posle četiri, pet godina, pod direktnim pritiskom vlasti sud promenio mišljenje i oterao vlasnika. Ne ulazim u to da li je vlasnik kriminalac, jer zašto mu je država prodala ako je kriminalac". A da li su i takozvani mali akcionari vlasnici, pitamo ga mi iz "lista građanskog samooslobađanja". I da li je trebalo da upravo stručnjaci pitaju vlast otkuda to da samo u ovoj zemlji postoje "mali" i "veliki" akcionari, i da li su akcije uvek jednako dokaz vlasništva?
Nije nam bila namera nikoga da plašimo, niti je kraj teksta u kojem se pominje ulica u kojoj stanuje kolega Brkić trebalo da posluži kao "argument", a još manje kao poziv na neko nedelo. Ako se objavljeni tekst pažljivo pročita, jasno je da je to bila samo aluzija na njegov više puta iznet stav o "svetinji privatne svojine", a sve povodom onoga kako je i na koji način branio ovu "svetinju" i u slučaju radnika malih akcionara u "Jugoremediji", na primer. I biće da je zato tako ljut na Republiku i da nas zato proziva i kaže da treba da nam služi na čast i naše zaglavlje "list građanskog samooslobađanja" i naš saradnik Ivan Zlatić koji je za njega i "izvesni" i "junoša". A tekst koji je Ivan Zlatić objavio u prošlom broju Republike nije prvi na ovu temu. Ivan se problemom privatizacije "Jugoremedije" bavi već nekoliko godina i na stranicama našeg lista. U broju 344-345 iz novembra 2004. pod naslovom "Jesen naroda" takođe je kritikovao stavove Miše Brkića povodom privatizacije "Jugoremedije". I tada njegov novinarski izraz nije bio baš uobičajen. Pozivajući se na tekst kolege Brkića "Klasna borba za tuđu fabriku", objavljen u listu Vreme 5. avgusta 2004, Zlatić je tada napisao, a mi objavili: "tekst 'Klasna borba za tuđu fabriku' Miše Brkića (Vreme, 5. avgust 2004) je, koliko je meni poznato, najotrovniji koncentrat laži, plakatastih kvalifikacija sa i bez pokrića, polulaži i na njima zasnovanih labavih teorija i tsl., koji se na temu 'Jugoremedije' pojavio u našoj štampi (uključujući i anonimne komentare sa B92, ali i napis jako sličan Brkićevom, u listu Svedok...)"
Zašto tada kolega Brkić nije imao potrebu da nas podseti da u zaglavlju lista imamo da smo "list građanskog samooslobađanja" ali i "protiv stihije straha, mržnje i nasilja"? I zašto nam već tada nije javio, kada već zna, čijom to "glavom" misli i čijom to "olovkom" piše izvesni "junoša" Ivan Zlatić. Mi znamo da on radi u Savetu za borbu protiv korupcije, gde je neko vreme, sve dok nije podneo ostavku, sedeo i novinar Miša Brkić.