Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Godina XIX (2007)

406-411

1. jun - -31. avgust 2007.

Republika

Dijalog

Rasprava povodom ogleda Vesne Pešić "Partijska država kao uzrok korupcije u Srbiji"

Zarobljenici zarobljene države

Partokratska država je glavni izvor sistemske korupcije i blokade puta ka normalnom društvu, a partijska oligarhija obavijena je pipcima tajkuna i tajnih službi

Ovo su ocene sociologa, politologa i pravnika iznete u debati Država i civilno društvo kojom počinje serija diskusija o pravnoj i partijskoj državi i političkim strankama koje su postale gotovo jedini akter koji odlučuje o sudbini države i društva. Rasprava o ogledu Vesne Pešić "Partijska država kao uzrok korupcije u Srbiji", objavljenom u Republici, organizovana je u saradnji Centra za mir i demokratiju, Fondacije Fridrih Ebert i Instituta društvenih nauka. Ogled Vesne Pešić ocenjen je kao važan doprinos razumevanju fenomena partijske države, a sam tekst bio je povod da učesnici iznesu i sopstvene stavove o partokratiji i partijskoj državi. Senka pesimizma u pogledu šansi da se država otvori prema društvu rezultirala je konstatacijom da su uprkos tome ovakve debate potrebne, tim pre što je sve manje mesta i prilika za ozbiljnu raspravu o budućnosti naše države i društva.
Partijska država je devijantna pojava koja ruši vladavinu zakona i institucije i onemogućava uspostavljanje odgovorne i transparentne vlasti, ocenila je Vesna Pešić iznoseći ukratko nekoliko teza koje su okosnica ogleda. Podsetila je da je najpre

Svetska banka, analizirajući našu ekonomsku situaciju, lansirala tezu o "zarobljenoj državi" kako bi objasnila društveni kontekst koncentracije političke moći i uticaja radi dobiti u sferi biznisa na račun javnog interesa građana. Ceo pravni sistem postaje sopstvena suprotnost jer radi u korist ilegalnih interesa koji su zaodenuti u pravnu formu, a zarobljena država pokazuje kako ekonomska i politička elita uspostavljaju kontrolu nad državom, kako razmenjuju moć i bogatstvo i kako marginalizuju javni interes, rekla je Pešić. Tajkuni su i sami postali politička klasa, jer poreklo njihovog bogatstva, kako pokazuje i istraživanje
		Sandro Boticelli (1445-1510), Verkündigung, 1489-1490.

sociologa Mladena Lazića, nije u vezi s uspehom na tržištu, nego u vezi sa vlašću. Partijski monopol proširuje se tamo odakle se povukao, kao što je mesto načelnika Generalštaba, a postoji bojazan da se potpuno proširi na sudstvo, na šta upozorava i Venecijanska komisija, rekla je Pešić. Istakla je da je u ogledu izdvojila nekoliko mehanizama na kojima počiva višestruki partijski monopol, kao što su: feudalna podela ministarstava, mogućnost da šefovi partija postaju ministri, a da aktivno obavljaju partijsku funkciju, korupcija poslanika i degradacija parlamenta, ekskluzivno pravo partija da imenuju svoje ljude u državnoj administraciji, javnim preduzećima, bibliotekama, komunalnim službama.

Specifičnosti naše partokratije

Srećko Mihajlović je pomenuo da postoje istraživači koji smatraju da je partokratija nužno ishodište parlamentarne demokratije i višepartizma. Ako je tako, onda je problem složeniji. Dodao je da se u literaturi retko navodi šta je to što je suprotno partokratiji. Ako se može govoriti o građanskom društvu, gde su građani i koliko su čvrste ili propusne granice između građanskog društva i partokratske države. Mihajlović je rekao da političke partije više nisu na sredokraći između civilnog društva i države već da su prešle na stranu države, pa se postavlja pitanje da li se civilno društvo orijentiše ka NVO koje i same od 2000. pokušavaju da se transformišu u političke stranke. Mihajlović smatra da "bit partokratske države nije korupcija nego negacija podele vlasti, tako da je teško govoriti o građanskom društvu i parlamentarnoj demokratiji, dok je korupcija samo oblik ispoljavanja partokratske vlasti. Ovi izbori i ustav su belodani znak partokratije i ako se stranke u nečemu slažu, one se slažu da država treba da bude u njihovim rukama". Zoran Lutovac je naveo nekoliko elemenata koji omogućavaju uspostavljanje partokratske države, među kojima je i sam ustav koji potvrđuje stranačku dominaciju nad državom i društvom. Iako u čl. 5. Ustava piše: "Političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi", stranke nastavljaju da zloupotrebljavaju državne resurse za sopstvene potrebe. Reč je o ministrima, poslaničkim mandatima kojima raspolaže stranka, o izboru izvršnih organa opštine i najzad o postupku za razrešenje predsednika države, što

omogućava da se lako pokrene javna kampanja protiv predsednika i parlamentarne opstrukcije. Opšti je utisak da javni interesi gube u sudaru sa posebnim, a tragovi vode ka strankama, rekao je Lutovac.
U osvrtu na ogled Vesne Pešić Zagorka Golubović je konstatovala da on ne ukazuje u dovoljnoj meri na veze zbog kojih postoji interes za partijsku državu. Radi se u prvom redu o odnosu tajkuni-vlast i ko koga reprodukuje. Golubovićeva smatra da je drugi uzrok korupcije pogrešan koncept privatizacije koji je dao osnovu za nastanak tajkuna. Druga

Šta je alternativa?

Skoro se ništa ne nazire kao demokratska alternativa, pa je uloga partijske države porasla i sve se vrti oko partija, konstatovao je Slaviša Orlović. U Srbiji je to tako jer država i partije nisu razdvojene. "Izborna arena omogućava da gubite izbore, a ne silazite sa vlasti, dok parlament gubi ugled. Jedini pravi akter je partijska oligarhija obavijena pipcima tajkuna i tajnim službama. Partijska država ima još dve dimenzije: najvažniji su poslušni ljudi i prislušni uređaji, a to govori o inerciji takve države."

primedba na ogled tiče se činjenice da nisu analizirani zakoni koji omogućavaju korupciju i privatne monopole. "Nije reč samo o rupama u zakonima, nego o tendenciji koja poništava i vekovna prava radnika", upozorila je Zagorka Golubović. Treća primedba odnosi se na to što se u ogledu ne pominje lustracija, "a bez nje se nećemo pomeriti ni za jotu". Ona se složila sa Vesnom Pešić da je Zoran Đinđić počeo da menja političku kulturu, ali je dodala da su političari nastavili da se prilagođavaju narodu "na svakom nivou, čak i do običajne svesti". "Nikada nismo tako nisko pali, ne samo u politici, nego i u književnosti", rekla je Zagorka Golubović.
Prema rečima Vladimira Todorića, korupcija prethodi partokratskoj državi, jer se država ovde doživljava kao zapadni eksperiment. On smatra da neuspeh tranzicije nije zbog straha od socijalne kataklizme jer uspešna tranzicija brzo apsorbuje negativne efekte, nego zbog straha od gubitka vlasti. Zato partije treba kritikovati zbog njihove nefunkcionalnosti, što ne podižu pravnu državu i ne profilišu probleme koji postoje. Vladimir Vuletić smatra da su partije hibridne i neprofilisane, a da je s ostalim društvenim grupama stvar još gora. Izuzetak je ekonomska elita koja ima svest o sebi, rekao je Vuletić dodajući da je dodatni problem enormna potklasa marginalizovanih ljudi koji ne mogu da učestvuju u političkom životu. Ovu situaciju ne može da promeni ni civilno društvo jer je slabašno u kulturnom smislu, "pa ostaju ovakvi apeli sa stručnih debata", rekao je Vuletić.

Naše elite

Verica Barać, Mijat Damjanović, Rodoljub Šabić i Čedomir Čupić dotakli su se teme "političke elite" i "eksperata". Za Baraćevu, oslonac oligarha su eksperti, stručna i univerzitetska javnost. "Više su Savet za borbu protiv korupcije zbog naših kritika Zakona o privatizaciji napadali eksperti nego Vlada", rekla je i dodala da je Vlada Vojislava Koštunice drastično korumpirana. Ona smatra da su eksperti u prvoj vladi oni isti koji su pomagali Miloševiću, i da su oni širom otvorili vrata korupciji. "Mislila sam da će DS reći nešto o tome kako Dinkić koristi NIP za vlastitu promociju, ali ništa. Kada je Savet

pokušao da nešto kaže o tome mediji su nas odbili, a rektor BU je rekao da to ne bi prošlo ni u Americi. Građani osećaju nemoć jer elite ćute", rekla je Barać. Mijat Damjanović je podsetio da visoka tehnologija i obrazovanje pružaju neslućene mogućnosti i da je Amerika "pobegla svetu" jer se oslanja na njih. Nedostatak strategije je naš veliki problem i "stanje je toliko tragično da ni u snu to nisam mogao da zamislim. Bahatost i neodgovornost vode nas u dalje zatvaranje. Saradnja elita ima dublji koren, i one sarađuju radi nacionalnog interesa, a ne zato da se izigraju ljudi", rekao je Damjanović i založio se da se nastavi s ovakvim projektima i debatama. Rodoljub Šabić je rekao da disfunkcionalnost političkih partija nije teorijsko
		Sandro Boticelli, Die Vestobene, 1495.

nego egzistencijalno pitanje. Postoji ambicija da se društvo i politički život redukuju u stilu "ako se dogovorimo, institucije nam nisu ni potrebne", rekao je Šabić podsećajući da je Ustavni sud radio čak i u Miloševićevo vreme, a da sada ne radi. Čedomir Čupić je ocenio da je tragično što se partokratski sistem učvrstio posle 5. oktobra, i da ljudi gube nadu jer ne vide snagu koja bi to promenila. On smatra da Srbija ne bi imala ovaj problem da je

2000. donet moderan ustav i da je donet zakon o otvaranju dosjea saradnika tajnih službi, jer bi bilo nemoguće da se takvi ljudi zapošljavaju u policiji, sudovima i drugim značajnim institucijama. Čupić je naglasio da je od niskog stepena kulture građana opasniji nizak kulturni nivo političke elite i da je kulturni obrazac često interes politike i njene elite. Državu su zarobile feudalne strukture vlasti tako što su ukinule vezu između vlasti i javnog interesa i nema govora o državi kao instituciji ako se ne štiti javni interes, rekao je Nebojša Popov. Tačno je da političke partije teže ka neograničenoj moći, ali specifičnost Srbije je u onome što je konstatovala Vesna Pešić kao odsustvo
		Rodoljub Šabić je rekao da disfunkcionalnost političkih partija nije teorijsko nego egzistencijalno pitanje. Postoji ambicija da se društvo i politički život redukuju u stilu "ako se dogovorimo, institucije nam nisu ni potrebne", rekao je Šabić podsećajući da je Ustavni sud radio čak i u Miloševićevo vreme, a da sada ne radi

kritičkog suočavanja sa zločinom i pljačkom, bez čega ne možemo da menjamo bilo šta. Naše specifičnosti su i hipnotičke nacionalne ideologije, što je navedeno u ogledu, i to od ustava i referenduma do "priredbi", kao što je ona Kojenova, zbog Kosova. "To su priredbe koje nas ne ratosiljaju tereta kritičkog suočavanja s ideologijom, nego ih reprodukuju. Dok se ne ukloni ideološka upotreba kosovskog mita biće blokiran put ka demokratskim promenama i ka normalnoj državi. U takvoj situaciji nemoguće je ograničiti apetite neograničene vlasti prema sticanju svojine, a to se kod nas utemeljuje kao put u kapitalizam, mada staleško društvo, odsustvo tržišta, parlamentarizma, ljudskih prava i individualnih sloboda nemaju veze sa kapitalizmom. Prevelika moć tajkuna i stranačkih vođa onemogućavaju stvaranje ravnoteže bez koje nema normalnog društva i države", zaključio je Popov.
Sugerišući izvestan oprez prema upotrebi pojma "elita" Popov je podsetio na događaj iz Solunskog procesa 1917. godine, kada je uoči streljanja pripadnik organizacije "Crna ruka" Rade Malobabić rekao: "Mislio sam da sam elita, a sad sam shvatio da sam bio među zlikovcima".

Olivija Rusovac


	Dijalog	Opsada Sarajeva

Republika