"sklonite se da prođe novi ustav". Video si oko sebe "gomilu kretena", eno ih i danas, "dive se pronalazaču zalaska sunca", prepravljaju svoj "životinjopis", "prevrću kosti svetog Save, balonima od sapunice preleću okeane, traže sponzore i donacije, svoju nemoć utapaju u beskrajne govore, narodu nude slatka obećanja i izjednačavaju ga sa stvarima". I govore "zdrava politika, zdrava privreda, zdrave snage - sve puca od zdravlja", a "ono narod bolestan", jer - misli drugačije. Tačno je da "medicina meri pritisak aparatom, ali država može aparatom da ga poveća, državne lekare još niko nije zamenio". Lepo si ono rekao, baš proročki - da "tek kad su istaknuti lingvisti iz Beograda i Zagreba počeli da plaze jezik jedni na druge, videlo se da im je jezik isti", mi bi sad dodali i one iz Ljubljane, Sarajeva, Podgorice, Skoplja, Prištine i Novog Sada, ali nama je ovo saznanje stiglo kasno, jer se pokazalo "da predvodnici uvek idu pravo, lutaju samo oni što ih slede". I tako smo "dozreli za klanjanje", pokazujući pri tom svetu "da sve umemo, umemo da se uparadimo, nakaradimo, bogoradimo, objašnjavamo, ne umemo samo da radimo". Nekad su nam vlasti zamerale da nismo patriote, danas "po ceo dan hodamo sa zastavama i busamo se u prsa, a hleba nemamo". Živeo si, Vladimire, u eri integracije, nisi dočekao eru dezintegracije - ništa nisi izgubio, i danas se slažemo "ko rogovi u vreći", samo što je "vreća manja, a rogova više" - "imamo kadrove za šest država, a samo jednu državu da ih izdržava". I danas "nam je politika kvasac, a narod brašno, kad hleb uspe svi hvalimo kvasac, kad hleb ne uspe - ne valja nam brašno". Bilo kako, "poraza nije bilo, bilo je samo pogrešno proknjiženih pobeda". U tvoje vreme smo "izvikivali parole, a vlada nas je slušala, danas vlada izvikuje parole a mi slušamo". I danas nam je "potrošnja velika, ali je grupa koja troši mala", i još nam uvek "državni turisti obilaze svet da bi nam rekli da je kod nas najlepše", jer, blago nama, "statistika naša dika, što poželiš to naslika", a "što je više nula, to je veći obračun". I svakog dana se uveravamo da je "lako dokazati poreklo njihovih misli, ali teško dokazati poreklo njihove imovine". I danas je "najlakše reći da si otadžbine veran sin, jer to ne mora da se dokazuje", ali "kako ispitati poreklo jahte, kad je jedro sašiveno od zastave!?" Deca su nam "odnela otadžbinu u srcu", oni su "ostali ovde, a novac drže tamo", potvrdilo se i ono da "bogatstvo nema granice, ako je preveliko - ode preko granice". Jugoslavija u tvoje vreme, Srbija je u ovo naše "zemlja naših snova, Kipar i Švajcarska zemlja gde se drži lova". Otišao si a nisi dočekao odgovor na pitanje "kako se može kontrolisati rađanje, a ne može bogaćenje", ipak ostalo nam je za pouku ono tvoje da "poreklo njihovog bogatstva treba tražiti u našem siromaštvu", ali to nije dokaz za sud. I danas je, Vladimire, aktuelno pitanje "vredi li vernik koji zbog prevelike ljubavi prema popu zaboravi na veru". I na kraju, Vladimire, ostalo nam je samo da "svoje grehove ispovedamo grešnim popovima, popovi bogovima, bogovi oblacima, a oblaci se isplaču nad nama" - ili da krenemo "nazad u stare pobede".
Eh, Vladimire Bulatoviću, šta bi ti za sve ono juče mogao reći danas, samo da nas je ranije snašlo to što nas je snašlo. Ali ode ti pre odgovora nepovratno. Na ispraćaj ti je došlo mnogo viđenih prijatelja e da bi se uverili - nije li od tebe spadala opet ispala neka šala. I nije ispala šala, ko ti je kriv kad nisi znao da napraviš iskorak u stranu i izbegneš susret sa starom damom, a kako si se samo plašio od nje! Baš se pitamo kako li te takvog trpi tamo, mora da je i ona požalila što te je pozvala. I ko zna, ne bi bio prvi među nama da nam dođeš po drugi put...