In memoriam
Srđan Vrcan
(1922-2006)
Poslednjih dana 2006. godine u rodnom Splitu zatvorio je svoj životni
krug sociolog Srđan Vrcan, ostavivši za sobom impozantno delo od dvadesetak
knjiga, više desetina projekata i preko dve stotine članaka, studija,
rasprava, eseja i referata za naučne simpozije, objavljene u časopisima
i zbornicima u Hrvatskoj, bivšoj Jugoslaviji i mnogim stranim zemljama.
Predavao je i poučavao mlade sociologe u rodnom Splitu, u skoro svim
univerzitetskim centrima bivše Jugoslavije (Zagreb, Beograd, Ljubljana,
Sarajevo, Zadar...), ali i u Beču, Parizu, Pečuju, Berkliju, Sakramentu.
Svoje ideje i radove izlagao je na naučnim skupovima u Hrvatskoj i
Jugoslaviji, a takođe u Rimu, Firenci, Bergenu, Drezdenu, Moskvi,
Berlinu, Parizu... Bio je redovni profesor Sveučilišta u Splitu, jedan
od voditelja seminara Budućnost religije
u Interuniverzitetskom centru za poslediplomske studije u Dubrovniku,
profesor na poslediplomskim studijama sociologije religije Sveučilišta
u Zagrebu. U tri mandata bio je član Izvršnog odbora Međunarodne konferencije
za sociologiju religije (Lil/Pariz), član uredništva časopisa za sociologiju
religije Social Compass (Luven/London),
član redakcija časopisa Sociologija
i Revija za sociologiju i saradnik
časopisa Praxis. Bio je jedan od osnivača i prvi glavni i odgovorni
urednik časopisa Pogledi (1969-1990). Već u drugom broju tog časopisa
1970. godine objavio je svoj izvanredni rad u odbranu kritičkog duha
slobode koji je nosila studentska '68. godina, pod naslovom "O
'pomahnitaloj utopiji', objektivnosti i još ponečem". Iste godine
će u članku "O uzrocima društvenih sukoba", objavljenom
u splitskom časopisu Vidik, otvoriti
problematiku društvenih sukoba za sociološka istraživanja. Bio je
jedan od inicijatora osnivanja Splitskog sveučilišta, a sedamdesetih
godina bio je dekan Pravnog fakulteta, a odmah zatim i prorektor Splitskog
sveučilišta. Dva puta je nagrađivan nagradom grada Splita za uspešan
naučni rad, 1974. i 1986. godine. Penzionisan je 1990. godine, kada
su ugašeni Pogledi. Splitsko sveučilište
je 2003. godine Srđanu Vrcanu dodelilo počasno znanstveno-nastavno
zvanje professor emeritus.
Svoj životni put je sâm trasirao, kao mladi partizanski borac, celog
života je ostao ubeđeni antifašista i humanista. Izašavši iz rata
kao prekaljeni partizan, nadaren i ambiciozan, znalac stranih jezika
(u prvo poratno vreme retka "kvalifikacija" među nosiocima
nove vlasti), mogao je u novoformiranoj nomenklaturi da pravi blistavu
karijeru. To se nije desilo, a može se slobodno reći - nije se ni
moglo desiti! Ne samo bogato ratno iskustvo nego i izuzetno široko
humanističko obrazovanje opredelilo ga je da u komunizmu vidi pokret,
a ne organizaciju, u socijalizmu društvo socijalne pravde, a ne potčinjavanja
autoritetu partije i vođe. Uverenje da se čovekovo dostojanstvo najbolje
izražava u odbrani ljudskog prava na slobodan život i u bespoštednom
traganju za istinom, odvelo ga je na Goli otok - da stekne i tragično
iskustvo golootočkog sužnja. Nije se predao. U "slobodi pod prismotrom"
okrenuo se nauci, dao izvanredne rezultate i postigao zavidan međunarodni
ugled.
Njegov doprinos afirmaciji sociologije kao naučne discipline na balkanskim
prostorima vredan je svake pažnje budućih generacija sociologa, ne
samo u Hrvatskoj. Sociologija religije kao glavno područje Vrcanovog
profesionalnog interesa neće moći da zaobiđe ključna njegova dela
Od krize religije k religiji krize
(1986) i Vjera u vrtlozima tranzicije
(2001), a njegov doprinos utemeljenju sociologije sporta i delo Sport,
nasilje i politika (2003) biće jedan od orijentira u daljem
razvoju te sociološke discipline.
Iako nesumnjivo tematski raznovrsno, Vrcanovo sociološko delo i celokupno
njegovo javno delovanje sadrži jednu trajnu vrednost - solidarnost
sa poniženim i ugroženim, siromašnim i marginalizovanim. Njegovo delo
Društvene nejednakosti i moderno društvo
(1974) i veći broj njegovih radova koji već u naslovu sadrže pojam
"kriza" doneli su mu, kao i drugim njegovim kolegama, etiketu
"krizologa". Na takve etikete se nije osvrtao nego je javno
izrazio, potpisom stručnih referata kolegama koji su bili predmet
političkog i ideološkog progona, svoje uverenje da ideološko naganjaštvo
i politički progon donose samo zlo.
Žrtva "domaćeg" staljinizma, rano je uočio pogubne posledice
agresivnog nacionalizma, kao što će u procesu raspada Jugoslavije
zauzeti jasan kritički stav prema "divljem kapitalizmu"
neoliberalnog tipa koji dominira novonastalim balkanskim državama.
Bio je ličnost evropskog formata. Svojim životom i delom pokazao je
da je evropski identitet moguć i na balkanskim prostorima.
Adio ti, šjore lipi, Srđane Vrcane.
